Rešenje Ustavnog suda o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje
Kratak pregled
Ustavni sud ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlog za propuštanje roka – odlazak na izdržavanje kazne zatvora – nije smatran opravdanim, jer su i podnosilac i njegovi branioci mogli podneti žalbu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borislava Radovanovića, iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Borislavu Radovanoviću.
2. Odbacuje se ustavna žalba Borislava Radovanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu K. 39/07 od 21. aprila 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Borislav Radovanović iz Kikinde podneo je Ustavnom sudu 11. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu K. 39/07 od 21. aprila 2009. godine, zbog povrede načela vladavine prava i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 3. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje u kome je podnosilac ustavne žalbe naveo da nije siguran koji je datum prijema osporene presude, ali da smatra da mu je dostavljena u decembru 2009. godine, te da mu, ukoliko je protekao rok za podnošenje ove ustavne žalbe, Ustavni sud odobri povraćaj u pređašnje stanje jer je morao da ode na izdržavanje kazne zatvora.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenom prvostepenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 39/07 od 21. aprila 2008. godine oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09) (u daljem tekstu: KZ) u vezi člana 30. KZ. Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1662/08 od 2. oktobra 2008. godine, kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog izjavljene protiv navedene prvostepene presude Okružnog suda u Zrenjaninu, koja je potvrđena. Branioci okrivljenog su zatim podneli zahtev za ispitivanje zakonitosti presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K. 39/07 od 21. aprila 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1662/08 od 2. oktobra 2008. godine, koji je presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 339/09 od 9. juna 2009. godine odbijen kao neosnovan.
Ustavni sud je utvrdio da je presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1662/08 od 2. oktobra 2008. godine dostavljena okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, 27. marta 2009. godine, a njegovim braniocima 27. i 30. marta 2009. godine. Takođe je utvrđeno da je presuda Vrhovnog suda Srbije Kzp. 339/09 od 9. juna 2009. godine dostavljena okrivljenom 1. decembra 2009. godine, a njegovom braniocu 30. novembra 2009. godine.
4. Odlučujući o podnetom predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da nisu postojali opravdani razlozi za propuštanje roka u smislu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, jer podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o tome kada je otišao na izdržavanje kazne zatvora. Osporena presuda je uredno dostavljena podnosiocu ustavne žalbe i dvojici njegovih branilaca tako da činjenica eventualnog odlaska podnosioca na izdržavanje kazne zatvora nije predstavljala smetnju za podnošenje ustavne žalbe, bilo lično, bilo preko branilaca. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.
5. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv sudskih odluka koje su prethodile zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažene presude, Sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, krećući se u okviru zahteva sadržanog u ustavnoj žalbi, a imajući u vidu da nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, da je ustavnom žalbom osporena isključivo presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K. 39/07 od 21. aprila 2008. godine, koja je potvrđena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 1662/08 od 2. oktobra 2008. godine, da je drugostepena presuda dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 27. marta 2009. godine, a njegovim braniocima 30. marta 2009. godine, kao i da je ustavna žalba podneta 11. januara 2010. godine, utvrdio da je podneta ustavna žalba izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić