Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu i pravično suđenje, i poništava presude redovnih sudova. Vrhovni kasacioni sud je, postupajući po ranijoj odluci Ustavnog suda, pogrešno primenio procesno pravo određujući visinu štete po slobodnoj oceni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12613/2022
29.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Ž . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. Ž . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 22166/21 od 29. septembra 2022. godine povređeno pravo podnosioca ust avne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 22166/21 od 29. septembra 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-250/21 od 9. septembra 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Ž . iz Beograda je , 25. oktobra 2022. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu, a potom 12. januara 2023. godine i dopunu ustavne žalbe, protiv presude Upravnog suda U. 22166/21 od 29. septembra 2022. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je u predmetnom postupku pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešno primenjeno materijalno pravo;

- da je drugostepeni organ uprave u ovoj pravnoj stvari tri puta poništavao prvostepena rešenja i nalagao ponovno odlučivanje, jer je Centar za socijalni rad pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo u odnosu na prihod porodice podnosioca, odnosno prihod po osnovu propuštene zarade;

- da je podnosilac od januara 2014. godine u evidenciji Biroa za zapošljavanje i da se redovno javlja, jer bi u suprotnom bio izbrisan iz iste;

- da podnosilac nije mogao biti angažovan preko omladinske zadruge zbog godina starosti;

- da su odbijanjem predmetnog zahteva podnosioca povređeni interesi maloletnog deteta koje je krajnji i stvarni korisnik socijalne pomoći;

- da je u osporenoj presudi samo konstatovano da podnosilac nije naveo nijednu novu okolnost, niti pružio novi dokaz koji nije cenjen u sprovedenom upravnom postupku, a koji bi mogao biti od uticaja na odluku u ovoj upravnoj stvari .

Podnosilac je, između ostalog, predložio da Ustavni sud podnosiocu utvrdi pravo na uvećanu socijalnu pomoć i isplati iznose na ime utvrđenog prava, počev od 20. novembra 2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt, spise predmeta prvostepenog organa uprave i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Stari Grad je 15. maja 2019. godine, po službenoj dužnosti, pokrenuo postupak za preispitivanje prava na uvećanu novčanu socijalnu pomoć korisnika prava, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Stari Grad broj 55319-986/19 od 25. novembra 2019. godine određeno je da prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu ustavne žalbe za dvočlano domaćinstvo, zaključno sa 30. novembrom 2019. godine, te da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje broj 1756 od 30. avgusta 2017. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno, da je na osnovu terenske posete, zapisnika o saslušanju stranke i odluke stručnog radnika, utvrđeno: da je korisnik prava na uvećanu novčanu socijalnu pomoć lice rođeno 1974. godine, po zanimanju građevinski tehničar, nezaposlen, sa devet godina radnog staža, u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, razveden, otac maloletnog deteta koje mu je povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, te da je majka presudom parničnog suda obavezana na plaćanje mesečnog izdržavanja u iznosu od 5.000 dinara, da podnosilac živi u dvosobnom stanu sa ćerkom, koji je u njegovom vlasništvu, da je od 2014. godine nezaposlen i da od tada nije uspeo da pronađe zaposlenje, da je bez hroničnih oboljenja; da je na osnovu nalaza, mišljenja i ocene stručnog radnika Centra za socijalni rad utvrđena mogućnost propuštene zarade od 10.000 dinara, i to obavljanjem povremenih poslova preko omladinske zadruge Bulevar, četiri dnevnice po 2.500 dinara – selidbe, transportni radnici, zbog čega je odlučeno da mu prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć, jer iznos od 10.000 dinara uvećan za iznos od 5.000 dinara, koliko mesečno ima na ime prihoda od izdržavanja, prelaze iznos od 13.272,00 dinara, koliko iznosi novčana socijalna pomoć za dvočlano domaćinstvo, uvećan za 20% po osnovu jednoroditeljske porodice (za pojedinca iznos od 8.508,00 dinara i 2.552,00 dinara za dete).

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-673/19 od 25. februara 2020. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni organ pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo u odnosu na prihod porodice podnosioca, a po osnovu mogućnosti propuštene zarade; da je nesporno da je od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć prihod porodice po osnovu propuštene zarade radno sposobnih, a nezaposlenih članova porodice, ali pod uslovom da je taj prihod utvrđen na pravno valjan način, što je prvostepeni organ propustio da učini; da status zadrugara ne može steći lice starije od 30 godina, pa se nalaz i mišljenje da je podnosilac mogao da se angažuje preko omladinske zadruge ne može prihvatiti kao pravno valjan dokaz; da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje i u odnosu na prihod porodice koji ima od izdržavanja majke deteta, imajući u vidu da je podnosilac, kao zakonski zastupnik maloletnog deteta, zbog neispunjavanja obaveze izdržavanja podneo predlog Prvom osnovnom sudu u Beogradu za izvršenje presude kojom je ta obaveza utvrđena, a zbog čega prvostepeni organ uprave nije imao osnov za uračunavanje ovog prihoda do okončanja navedenog izvršnog postupka.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 55319-618/20 od 16. juna 2020. godine, kojim je određeno da prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu ustavne žalbe za dvočlano domaćinstvo , zaključno sa 30. novembrom 2019. godine, te da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje broj 1756 od 30. avgusta 2017. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-270/20 od 12. oktobra 2020. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da, po oceni drugostepenog organa, dokazi koji se nalaze u spisima predmeta ne upućuju na razloge navedene u obrazloženju prvostepenog rešenja, čime je učinjena bitna povreda pravila postupka; da je nesporno da je od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć prihod porodice po osnovu propuštene zarade radno sposobnih, a nezaposlenih članova porodice, ali pod uslovom da je taj prihod utvrđen na pravno valjan način, što je prvostepeni organ propustio da učini; da se zapisnik o saslušanju stranke, u konkretnom slučaju, ne može prihvatiti kao pravno valjan dokaz.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 55319-1846/20 od 15. marta 2021. godine, kojim je određeno da prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu ustavne žalbe za dvočlano domaćinstvo, zaključno sa 30. novembrom 2019. godine, te da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje broj 1756 od 30. avgusta 2017. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-118/21 od 19. maja 2021. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da, po oceni drugostepenog organa, razlozi dati u obrazloženju prvostepenog rešenja i dokazi koji se nalaze u spisima predmeta ne upućuju na pravilnost odluke date u dispozitivu i pravilnost primene odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti, čime je učinjena bitna povreda pravila postupka; da je prvostepeni organ utvrdio da je podnosilac bio u mogućnosti da se radno angažuje na poslovima vozača – magacionera šest sati dnevno, deset dana mesečno, za cenu rada od 240 dinara po satu, pri čemu je kao osnov za utvrđivanje visine dnevnice koristio cenovnik omladinske zadruge „Bulevar“, ali je utvrđeno da je navedeni cenovnik važio do 1. septembra 2019. godine, zbog čega se isti nije mogao koristiti kao valjan osnov za utvrđivanje visine cene rada za period od februara do aprila 2019. godine; da je prvoste peni organ pogrešno posmatrao period od 1. februara 2019. godine do 1. aprila 2019. godine, umesto period od 1. februara 2019. godine do 30. aprila 2019. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 55319-1063/2021 od 11. juna 2021. godine, kojim je određeno da prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu ustavne žalbe za dvočlano domaćinstvo, zaključno sa 30. novembrom 2019. godine, te da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje broj 1756 od 30. avgusta 2017. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-250/21 od 9. septembra 2021. godine. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni organ u ponovnom postupku utvrdio da je podnosilac propustio da ostvari zaradu u prosečnom mesečnom iznosu od 14.400,00 dinara angažovanjem na poslovima vozača – magacionera devet dana mesečno, po osam sati dnevno, za cenu rada od 200 dinara po satu – cena rada utvrđena prema cenovniku omladinske zadruge „Bulevar“; da je iznos od 14.400,00 dinara iznad iznosa od 13.272,00 dinara, koliko iznosi novčana socijalna pomoć za jednoroditeljsku porodicu (za pojedinca iznos od 8.508,00 dinara + 2.552,00 dinara za dete + 20%); da su cenjeni navodi podnosioca da nije mogao biti angažovan preko omladinske zadruge jer ima više od 30 godina života, kao i da ne postoji dokument kojim se tvrdi da je propustio zaradu u omladinskoj zadruzi, ali je ocenjeno da isti nisu od uticaja na drugačije odlučivanje, iz razloga što je korišćen samo cenovnik omladinske zadruge kao osnov za utvrđivanje visine dnevnice i učestalosti posla kojim određeno lice može da se bavi.

Podnosilac je 5. oktobra 2021. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 22166/21 od 29. septembra 2022. godine. U obrazloženju presude je, nakon navođenja odredbi Zakona o socijalnoj zaštiti i podzakonskog akta, pored ostalog, navedeno: da je pravilno drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca nalazeći da je prvostepeni organ doneo odluku na osnovu nalaza i mišljenja koji je sačinjen u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i podzakonskim aktom i kao takav predstavlja pravno valjan dokaz u postupku; da su cenjeni navodi tužbe, koji su ponovljeni navodi žalbe i ocenjeni od strane drugostepenog organa, ali je sud ocenio da su isti bez uticaja na drugačije odlučivanje; da podnosilac nije naveo nijednu novu okolnost, niti pružio novi dokaz koji nije cenjen u sprovedenom upravnom postupku, a koji bi mogao biti od uticaja na odluku u ovoj upravnoj stvari.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 69. stav 1. Ustava je utvrđeno da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl užbeni glasnik RS", broj 24/11) propisano je: da se ovim zakonom uređuje delatnost socijalne zaštite, ciljevi i načela socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zaštite, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite, prava i obaveze korisnika socijalne zaštite, osnivanje i rad ustanova socijalne zaštite, uslovi pod kojima usluge socijalne zaštite mogu pružati drugi oblici organizovanja, nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite, inspekcijski nadzor u vršenju delatnosti socijalne zaštite, položaj stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti, osnivanje Komore socijalne zaštite, podrška i unapređenje kvaliteta stručnog rada u sistemu socijalne zaštite, finansiranje socijalne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu (član 1. stav 1.); da je socijalna zaštita, u smislu ovog zakona, organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti (član 2.); da su ciljevi socijalne zaštite: dostići, odnosno održavati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba; obezbediti dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti; stvoriti jednake mogućnosti za samostalni život i podsticati na socijalnu uključenost; očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu, rodnu i međugeneracijsku solidarnost; preduprediti zlostavljanje, zanemarivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice; da se ciljevi socijalne zaštite ostvaruju pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi (član 3.); da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom; da se prava na socijalnu zaštitu obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom (član 4.); da se pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika (član 5. stav 2.); da je svako dužan da se stara o zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba i osnovnih životnih potreba lica koje je dužan da izdržava, kao i da aktivno učestvuje u proceni, planiranju i realizaciji usluge socijalne zaštite u skladu sa ovim zakonom; da je svako, u okviru svojih mogućnosti, svojim radom, prihodima i imovinom dužan da spreči, otklanja ili ublažava vlastitu socijalnu izolovanost, kao i socijalnu izolovanost članova svoje porodice ( član 8.); da korisnik, u skladu sa zakonom, ima pravo na socijalnu zaštitu koja se zasniva na socijalnoj pravdi, odgovornosti i solidarnosti, koja mu se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ubeđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama (član 24.); da se usluge socijalne zaštite pružaju u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegov životni ciklus, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju (član 26.); da se usluge socijalne zaštite pružaju u skladu s funkcijom koju imaju, povezano i usklađeno, tako da obezbeđuje celovitu socijalnu zaštitu korisniku u svakom životnom dobu (član 30.); da korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora; da maloletno lice (u daljem tekstu: dete) i punoletno lice do navršenih 26 godina života (u daljem tekstu: mlada osoba, mladi, odnosno omladina) jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti (član 41. stav 1. i stav 2. tačka 2 ); da materijalnu podršku korisnik ostvaruje putem novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica, uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, pomoći za osposobljavanje za rad, jednokratne novčane pomoći, pomoći u naturi i drugih vrsta materijalne podrške, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje (član 79.); da je svako odgovoran za zadovoljenje sopstvenih životnih potreba i potreba svoje porodice; da pojedinac koji je sposoban za rad, u smislu propisa o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno u smislu propisa o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ima pravo i dužnost da učestvuje u aktivnostima koje omogućavaju prevazilaženje njegove nepovoljne socijalne situacije, odnosno u sprovođenju mera kojima se obezbeđuje njegova socijalna uključenost (u daljem tekstu: mere socijalne uključenosti) (član 80. st. 1. i 2.); da pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog ovim zakonom; da se porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, smatraju supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu (član 81. st. 1. i 2.); da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice: ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad u smislu ovog zakona ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica; ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje; ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad; ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan; da ako porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbog toga što njen član ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, pravo na novčanu socijalnu pomoć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom (član 83.); da pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć (član 85. stav 1.); da su centar za socijalni rad i organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužni da međusobno sarađuju u sprovođenju mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika p rava na novčanu socijalnu pomoć; da način saradnje centara za socijalni rad i organizacije nadležne za poslove zapošljavanja u sprovođenju mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć propisuju sporazumno ministar nadležan za socijalnu zaštitu i m inistar nadležan za zapošljavanje; da nezaposleni korisnik novčane socijalne pomoći ima pravo na posredovanje pri zapošljavanju, pravo na obuku, na učešće u javnim radovima i druga prava uređena propisima u oblasti zapošljavanja; da korisnik novčane socijalne pomoći dužan je da prihvati posao koji mu ponudi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti; da je centar za socijalni rad dužan da organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja dostavi primerak rešenja o ostvarenom pravu na novčanu socijalnu pomoć za nezaposlenog korisnika tog prava; da je organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužna da obavesti centar za socijalni rad ako se korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć zaposli, radno angažuje, stekne pravo na novčanu pomoć za osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, odbije ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje, osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju (član 86.); da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova porodičnog domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija, služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava iz ovog zakona (član 102. stav 1.); da se postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica vodi se po odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 107.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i opštih akata; da kada je zakonom ovlašćen da odlučuje po slobodnoj oceni, organ odlučuje u granicama zakonom datog ovlašćenja i saglasno cilju zbog koga je ovlašćenje dato; da kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi računa i o ranijim odlukama donetim u istim ili sličnim upravnim stvarima (član 5.); da organ može da ograniči pravo stranke ili da utiče na njen pravni interes samo postupanjem koje je neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne može da se ostvari drukčijim postupanjem kojim bi se manje ograničavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke (član 6. stav 1.); da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari; da ovlašćeno službeno lice odlučuje po svom uverenju koje činjenice uzima kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.).

Članom 2. tačka 9) Uredbe o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć („Službeni glasnik RS", broj 36/11) propisano je da se za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć uzima u obzir, pored ostalog, prihod koji se utvrđuje nalazom i mišljenjem centra za socijalni rad u skladu sa zakonom.

Odredbama Pravilnika o obrascima u postupku ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć („Službeni glasnik RS", broj 39/11) propisano je: da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija i kojim se utvrđuje socio-ekonomski status porodice služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć; da se podaci o propuštenoj zaradi utvrđuju na osnovu mogućnosti radnog angažovanja pojedinca, odnosno člana porodice, učestalosti radnog angažovanja i cene rada na slobodnom tržištu za određeni posao i mogućnosti izdavanja u zakup nepokretne imovine (član 3.); da nalaz i mišljenje iz člana 3. ovog pravilnika sačinjava zaposleni na poslovima socijalnog rada, na Obrascu NSP-NM koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo; da se nalaz i mišljenje iz stava 1. ovog člana sačinjava na osnovu terenske posete porodici, izjave stranke, uviđaja na licu mesta, saslušanja svedoka i drugih dokaza; da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad sadrži nalaz kojim je utvrđeno činjenično stanje, obrazloženo mišljenje i predlog stručnog radnika (član 4.).

5. Ustavni sud najpre konstatuje da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo konkretno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo, odnosno slobodu za koju smatra da mu je povređena osporenom presudom . Međutim, polazeći od svih navoda i razloga iznetih u ustavoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, u suštini, ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu sadržinu ove odredbe i garancije koje se istom pružaju.

Ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji se u tome da odluka nadležnog organa o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom moglo smatrati da je rezultat proizvoljnog postupanja i pravno neutemeljenog stanovišta nadležnog organa, odnosno suda.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se tokom predmetnog postupka kao sporno pitanje postavilo da li podnosilac i dalje ispunjava zakonom propisane uslove za ostvarivanje prava na uvećanu novčanu socijalnu pomoć za dvočlano domaćinstvo, konkretno da li su novčana primanja i prihodi podnosioca i porodice iznad iznosa uvećane novčane socijalne pomoći utvrđene na način propisan Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Zakon o socijalnoj zaštiti uređuje delatnost socijalne zaštite, ciljeve i načela socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zaštite, postupke za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite, prava i obaveze korisnika socijalne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu. Zakon u članu 2. daje definiciju pojma socijalne zaštite, koja je, prema pomenutom članu, organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti. U uvodnom delu Zakona, u članu 3. definisani su ciljevi socijalne zaštite. Pored dostizanja minimalne materijalne sigurnosti pojedinca i porodice, kao osnovni ciljevi su navedeni i stvaranje jednakih mogućnosti za samostalni život i podsticanje socijalne uključenosti. U drugom poglavlju Zakona određena su načela socijalne zaštite, između ostalih, načelo poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika, načelo najboljeg interesa korisnika, efikasnosti socijalne zaštite, blagovremenosti socijalne zaštite, celovitosti i načelo unapređenja kvaliteta socijalne zaštite.

Ustavni sud konstatuje da je najtraženiji i najčešće korišćeni vid socijalne zaštite dobijanje materijalne podrške. U članu 79. Zakona su navedene vrste materijalne podrške, pored ostalih, novčana socijalna pomoć.

Zakonom je, takođe, propisano da je i na pojedincu obaveza da sopstvenim angažovanjem učestvuje u zadovoljenju sopstvenih životnih potreba i potreba svoje porodice, odnosno, ukoliko je sposoban za rad, ima pravo, ali i dužnost da učestvuje u aktivnostima koje omogućavaju prevazilaženje njegove nepovoljne socijalne situacije. Lice koje svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruje prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog ovim zakonom ima pravo na novčanu socijalnu pomoć za sebe i porodicu. Pored toga, zakonom je propisano da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice ako se vodi na evidenciji nezaposlenih lica, ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje. Ono što posebno treba istaći je da je istim zakonom propisano da su centar za socijalni rad, koji je ovlašćen za utvrđivanje ispunjenosti uslova za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć, i organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužni da međusobno sarađuju u sprovođenju mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć. Nezaposleni korisnik novčane socijalne pomoći ima pravo na posredovanje pri zapošljavanju, pravo na obuku, na učešće u javnim radovima i druga prava uređena propisima u oblasti zapošljavanja, ali je sa druge strane dužan da prihvati posao koji mu ponudi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.

U toku predmetnog postupka je utvrđeno sledeće: da je podnosilac radno sposobno lice; da je prijavljen u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd kao lice koje traži zaposlenje, počev od 23. januara 2014. godine; da porodicu podnosioca čine podnosilac i maloletno dete koje mu je sudskom odlukom povereno na samostalnu brigu i staranje. U spisima predmeta nema dokaza da je podnosilac odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje, niti je to navedeno u obrazloženju akata organa uprave i osporene presude.

Ustavni sud ukazuje da je rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Stari Grad određeno da podnosiocu prestaje pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu ustavne žalbe za dvočlano domaćinstvo, zaključno sa 30. novembrom 2019. godine jer je, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene stručnog lica centra za socijalni rad, koji je sačinjen saglasno Zakonu o socijalnoj zaštiti i Pravilniku o obrascima u postupku ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć i kao takav predstavlja pravno valjan dokaz u postupku, utvrđeno da su ostvareni prihod od izdržavanja srodnika – 5.000,00 dinara mesečno i prihod od propuštene zarade ( u prosečnom mesečnom iznosu od 14.400,00 dinara – angažovanjem na poslovima vozača – magacionera devet dana mesečno, po osam sati dnevno, za cenu rada od 200 dinara po satu – cena rada utvrđena prema cenovniku omladinske zadruge „Bulevar“; da je iznos od 14.400,00 dinara) iznad iznosa od 13.272,00 dinara, koliko iznosi novčana socijalna pomoć za jednoroditeljsku porodicu (za pojedinca iznos od 8.508,00 dinara + 2.552,00 dinara za dete + 20%).

Ustavni sud konstatuje da su u ovoj pravnoj stvari prethodno doneta tri rešenja Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu, kao drugostepenog organa uprave, kojima su poništena rešenja prvostepenog organa uprave, sa obrazloženjem da je nesporno da je od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć prihod porodice po osnovu propuštene zarade radno sposobnih, a nezaposlenih članova porodice, ali pod uslovom da je taj prihod utvrđen na pravno valjan način, što je prvostepeni organ propustio da učini.

Ustavni sud konstatuje da je Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava iz ovog zakona, te je da odredbama podzakonskog akta predviđeno da se podaci o propuštenoj zaradi utvrđuju na osnovu mogućnosti radnog angažovanja pojedinca, učestalosti radnog angažovanja i cene rada na slobodnom tržištu za određeni posao i da se nalaz i mišljenje sačinjava na osnovu terenske posete porodici, izjave stranke, uviđaja na licu mesta, saslušanja svedoka i drugih dokaza, kao i da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad sadrži nalaz kojim je utvrđeno činjenično stanje, obrazloženo mišljenje i predlog stručnog radnika.

Imajući u vidu obrazloženje navedenog rešenja prvostepenog organa uprave koje je u svemu prihvatio i drugostepeni organ, te je Upravni sud ocenio da je zakonit konačni upravni akt, proizlazi da je rešenje o prestanku prava na uvećanu novčanu socijalnu pomoć podnosiocu i njegovoj porodici doneto iz razloga što je centar za socijalni rad dao nalaz, mišljenje i ocenu (na osnovu terenske posete i izjave podnosioca) da je podnosilac propustio da se radno angažuje na poslovima vozača magacionera, na kojim poslovima je i ranije bio angažovan, iako je radno sposoban i bez hroničnih oboljenja.

Imajući u vidu da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da odluka nadležnog organa o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud smatra da, u konkretnom slučaju , ni organ i uprave, niti Upravni sud, pre iznošenja svoje ocene, nisu sagledali sve važne aspekte konkretnog slučaja i merodavne propise, niti su dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje. Konkretnije, Ustavni sud ponavlja da nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava iz ovog zakona, da se nalaz i mišljenje sačinjava na osnovu terenske posete porodici, izjave stranke, uviđaja na licu mesta, saslušanja svedoka, kao i drugih dokaza, ali da nalaz i mišljenje centra mora biti jasno obrazložen. Kao što je već navedeno, navedeni nalaz i mišljenje je dat na osnovu terenske posete i izjave podnosioca. Ustavni sud napominje da je Zakonom o opštem upravnom postupku usvojeno načelo slobodne ocene dokaza, koje, u suštini, znači da organ po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane (osim u pogledu javnih isprava), na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Posledica toga je da Zakon o opštem upravnom postupku ne određuje rangiranje dokaznih sredstava po kome bi jedno imalo uvek veću snagu nego neko drugo sredstvo. Međutim, ovakav sistem slobodne ocene dokaza nalaže potrebu da se nađe zaštita od eventualne zloupotrebe slobode koja po ovom načelu pripada organu koji vodi postupak. Jemstvo da će organ nepristrasno oceniti dokaze leži i u njegovoj dužnosti da za svoju ocenu iznese razumljive razloge u odluci. Ustavni sud ocenjuje da je nedostatno obrazloženje da je podnosilac propustio da se radno angažuje, jer data ocena nije potkrepljena nijednim dokazom, posebno pri činjenici da je podnosilac prijavljen kao nezaposleno lice, a da ne postoji dokaz da je podnosiocu uopšte ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, a posebno da je podnosilac isto odbio. Takođe, Sud ponavlja i da postoji zakonom utvrđena obaveza saradnje centra za socijalni rad i organizacije nadležne za poslove zapošljavanja u sprovođenju mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć. Sa druge strane, po oceni Ustavnog suda, nije svakom radno sposobnom pojedincu, bez hroničnih bolesti, zaista uvek i zagarantovana mogućnost radnog angažovanja , da bi izostanak takvog angažovanja i „ sigurna“ propuštena zarada, bili od presudnog uticaja prilikom odlučivanja o pravu iz oblasti socijalne zaštite.

Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje konačnog upravnog akta, za koji je Upravni sud ocenio da je zakonit, ne može se smatrati ustavnopravno prihvatljivim . Pri tome, kao što je već navedeno, prilikom odlučivanja o priznavanju prava iz oblasti socijalne zaštite, mora se poći od osnovih načela socijalne zaštite, pored ostalih, načela najboljeg interesa korisnika, efikasnosti socijalne zaštite, celovitosti, kao i ciljeva socijalne zaštite, a jedan od osnovnih jeste dostizanje minimalne materijalne sigurnosti pojedinca i porodice , u konkretnom slučaju, podnosioca i maloletno g lica.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud konstatuje da se iz obrazloženja osporene presude i nižestepenih akata ne može na jasan i pouzdan način zaključiti da li su utvrđene sve odlučne činjenice za datu ocenu da podnosilac ne ispunjava uslov e za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da odluka nije obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke poništio osporenu presudu i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu broj 560-250/21 od 9. septembra 2021. godine , ne prejudicirajući pri tome konačan ishod predmetnog upravnosudskog postupka.

6. Imajući u vidu da je Sud poništio osporenu presudu, to je Ustavni sud zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 3. izreke ove odluke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10568/2021: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 4613/2021: Povreda prava na socijalnu zaštitu lica sa intelektualnim poteškoćama
• U 8518/2019: Odbijanje tužbe protiv rešenja o prestanku prava na novčanu socijalnu pomoć