Odluka Ustavnog suda o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Postupak koji je trajao preko devet godina okarakterisan je kao nerazumno dug, posebno zbog neefikasnosti suda u prvoj fazi postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srpske pravoslavne crkve, Eparhija B, S. p. c. o. F, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srpske pravoslavne crkve, E parhija B , S. p. c. o. F. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi u predmetu broj 952-02-4-367/2014C Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka , po zahtevu za upis prava svojine na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srpska pravoslavna crkva, Eparhija B, S. p. c. o. F, preko punomoćnika M. N, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 2. decembra 201 9. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi u predmetu broj 952-02-4-367/2014C Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka po zahtevu za upis prava svojine na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka broj 952-02-4-367/2014C od 26. maja 2016. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2870/2016 od 8. juna 2017. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11130/17 od 3. oktobra 201 9. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Sud ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se povreda prava na pravično suđenje obrazlaže sledećim navodima: da punomoćnik podnosioca nije bio uredno pozvan na usmenu javnu raspravu, koja je održana pred Upravnim sudom; da se iz tačke 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa vidi da podnosilac uopšte nije preinačio zahtev; da podnosilac nije sastavio i predao „navodni“ podnesak od 20. maja 2016. godine, na koji se pozivaju drugostepeni organ i Upravni sud; da podneskom od 28. aprila 2016. godine nije traženo da upis prava bude izvršen naknadno, već samo u delu u kome je Republika Srbija o stala upisani nosilac prava, budući da je nakon donošenja delimičnog rešenja Agencije za restituciju izvršen upis prava susvojine privrednog društva „B .“ a.d. Bačka Palanka na predmetnim parcelama; da je stoga o delu zahteva koji prelazi suvlasnički deo Republike Srbije trebalo odlučiti nakon okončanja postupaka pred prvostepenim organom u kojima se osporava upis tog pr ivrednog društva.

Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, osporenim aktima je povređeno i njegovo pravo na imovinu, jer mu je onemogućeno da upiše pravo svojine u registru nepokretnosti.

U ustavnoj žalbi se u prilog tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku ističe da je protekao rok predviđen zakonom za donošenje rešenja o delu zahteva koji se odnosi na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka i da ni nakon pet godina taj upis nije izvršen. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Ustavnom žalbom je, pored ostalog, traženo da se ponovi postupak odlučivanja u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom i da se odluka o ustavnoj žalbi objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu , osporene akte i spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka (dalje u tekstu: prvostepeni organ) broj 952-02-4-367/2014C, u tvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari :

3.1. Privredno društvo „B.“ a.d. Bačka Palanka podnelo je 18. februara 2014. godine prvostepenom organu zahtev za upis prava susvojine, pored ostalog, na k.p. br. …/1, …/3 i …/2 KO Bačka Palanka, koji je zaveden pod brojem 952-02-4-116/2014C. Isprava na osnovu koje je tražen upis je presuda Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P. 660/09 od 23. novembra 2009. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev privrednog društva „B.“ a.d. Bačka Palanka i utvrđeno da je tužilac stekao pravo susvojine na spornim parcelama, što je tužena Republika Srbija dužna priznati i trpeti da se na osnovu te presude izvrši upis prava u korist tužioca u katastru nepokretnosti. U tom postupku je utvrđeno da je sporno zemljište tužilac stekao teretnim pravnim poslom. Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 8024/10 od 22. septembra 2010. godine.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je 7. maja 2014. godine podneo prvostepenom organu „molbu da na osnovu priloženog delimičnog rešenja broj 46-00-00362/07 od 1. aprila 2014. godine uknjiži pravo svojine na k.p. br. …/1, …/3 i …/2 KO Bačka Palanka“ u njegovu korist. Navedeni zahtev je zaveden pod brojem 952-02-4-367/2014C. Delimičnim rešenjem Agencije za restituciju – Jedinica za konfesionalnu restituciju broj 46-00-00362/07 od 1. aprila 2014. godine , koje je priloženo uz zahtev, utvrđeno je ,pored ostalog, pravo svojine podnosioca ustavne žalbe na k.p. br. …/1 i …/2 i 116300/831962 idealnih delova na k.p. broj …/3, kao poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, nosioca prava korišćenja Ministarstva poljoprivrede (tačka 1. dispozitiva) i naloženo organu nadležnom za upis prva na nepokretnosti ma da izvrši upis prava svojine na tim nepokretnostima (tačka 3. dispozitiva).

Prvostepeni organ je dopisom od 14. maja 2014. godine obave stio podnosioca ustavne žalbe da je pre njegovog zahteva, podnet, pored ostalih, zahtev privrednog društva „B.“ a.d. Bačka Palanka za upis prava svojine , o kome se odlučuje u predmetu broj 952-02-4-116/2014C i u kome još nije doneta konačna odluka.

Podnosilac ustavne žalbe je u podnesku dostavljenom prvostepenom organu 28. aprila 2016. godine predložio hitno postupanje po njegovom zahtevu broj 952-02-4-367/2014C i donošenje delimičnog rešenja kojim će se dozvoliti upis prava svojine u njegovu korist na k.p. br. …/1, …/3 i …/2 KO Bačka Palanka, u delu koji se odnosi na 85209/110100, budući da je u tom delu trenutni uknjiženi nosilac prava svojine Republika Srbija, a korisnik Ministarstvo poljoprivrede, a da će o preostalom delu zahteva organ odlučiti na kon okončanja postupaka po predlogu podnosioca za ponavljanje postupka u predmetu tog organa broj 952-02-16-157/2016C, zahtevu za ispravljanje greške u predmetu broj 952-02-13-2/2016C, kao i po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja broj 952-02-4-116/201 4C od 4. januara 2016. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 20. maja 2016. godine prvostepenom organu podneo „zahtev, odnosno obrazloženje uz zahtev za upis prava svojine na 116300/831962 dela k.p. broj …/3“, u kome je naveo : da već postoji njegov zahtev za upis prava svojine na k.p. br. …/1, …/3 i …/2 KO Bačka Palanka, koji se vodi pod brojem 952-02-4-367/2014C, koji nije rešen zato što je postojao prethodni postupak pokrenut po zahtevu privrednog društva „B .“ a.d. Bačka Palanka u predmetu broj 952-02-4-116/2014C; da nakon održanog sastanka u Službi „podnosi ovaj zahtev za upis p ripadajućeg dela k.p. broj …/3, odnosno 116300/831962 dela i naglašava da je saglasan da se ovaj zahtev reši pre pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu broj 952-02-4-367/2014C, zato što na ovaj način podnosilac zahteva praktično preinačuje svoj zahtev za uknjižbu i svodi ga samo na k.p. broj …/3, jer je tu moguće doneti pozitivno rešenje nezavisno od ishoda svih prethodnih postupaka“; da ovaj zahtev nema nikakvog uticaja na rešavanje po žalbi koju je izjavio njegov punomoćnik. Zahtev su potpisali predsednik i sekretar S. p. c. o. F.

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka broj 952-02-4-367/2014C od 26. maja 2016. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist podnosioca ustavne žalbe sa delom poseda 15391/110100, u korist privrednog društva „B.“ a.d. Bačka Palanka sa delom poseda 24891/110100 i u korist Republike Srbije, korisnik Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sa delom poseda 69818/110100, na k.p. broj …/3 KO Bačka Palanka i određeno da će o ostalom delu zahteva za upis prava svojine na k.p. br. …/1 i …/2 biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem, s obzirom na to da„nisu sazreli uslovi za rešavanje ( tačka 1. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno da su pred tim organom u toku postupci po zahtevima podnosioca za ponavljanje postupka „po predmetu broj 952-02-16-157/2016C“ i za ispravljanje greške u predmetu broj 952-02-13-2/2016C, kao i po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja broj 952-02-4-116/201 4C od 4. januara 2016. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv osporenog rešenja prvostepenog organa „samo u delu koji se odnosi na poslednji stav tačke 1. dispozitiva“ , kojim je određeno da će o ostalom delu zahteva biti odlučeno naknadno. U žalbi je navedeno: da ne postoje „osnovani zakonski razlozi“ da se i zahtevani upis prava svojine podnosioca na k.p. br. …/1 i …/2, u zahtevanom delu poseda od 85209/110100, na kojem je trenutno upisana Republika Srbija, ne izvrši odmah; da je podnosilac zbog toga u podnesku od 28. aprila 2016. godine predložio da se za sada, dozvoli upis njegovog prava svojine samo u tom delu poseda, a da se u preostalom delu upis izvrši naknadno novim rešenjem, kad se za to steknu zakonski uslovi; da „nema nikakvih zakonskih, niti pravnih smetnji da prvostepeni organ hitno donese delimično rešenje“ kojim će dozvoliti upis prava svojine podnosioca ustavne žalbe na k.p. br. …/1 i …/2, u delu poseda koji se odnosi na 85209/110100, budući da je, nakon donošenja rešenja tog organa broj 952-02-4-116/2014C od 4. januara 2016. godine, u naveden om delu poseda upisana svojina Republike Srbije, korisnik Ministarstvo poljoprivrede.

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2870/2016 od 8. juna 2017. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa broj 952-02-4-367 /2014C od 26. maja 2016. godine. Polazeći od sadržine podnesaka podnosi oca ustavne žalbe od 28. aprila i 20. maja 2016. godine, drugostepeni organ je ocenio pravilnom odluku prvostepenog organa o upisu prava na k.p. broj …/3 – jer je doneta u granicama zahteva stranke, a pogrešnom odluku da se naknadno odluči o zahtevu koji se odnosi na k.p. br. …/1 i …/2 – budući da je stranka preinačila zahtev, ali je našao da to nije od uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11130/17 od 3. oktobra 201 9. godine odbijena je tužba podnosi oca ustavne žalbe podneta protiv osporenog rešenja drugostepenog organa , iz razloga koji su navedeni u tom rešenju. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da je 1. oktobra 2019. godine održana usmena javna rasprava u odsustvu uredno pozvanih tužilaca, tuženog i zainteresovanog lica. U vezi sa navodima tužbe da punomoćnik „nikada nije preinačio zahtev, niti je sastavio i predao 'navodni' podnesak od 20. maja 2016. godine“, Upravni sud je konstatovao da podnosilac zahteva kao stranka u postupku ima pravo da sam učestvuje u postupku, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa. Po oceni tog suda, pravilna je ocena drugostepenog organa da navođenje u dispozitivu rešenja prvostepenog organa da će o preostalom delu zahteva biti naknadno odlučeno, ne predstavlja bitnu povredu pravila postupka, budući da nadležni organ može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti doneti posebno rešenje o pitanjima koja već donetim rešenjem nisu obuhvaćena (dopunsko rešenje).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o vraćanju ( restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama („ Službeni glasnik RS “, broj 46/06 ) propisano je: da se u rešenju o vraćanju imovine izdaje i nalog nadležnim organima za izvršenje rešenja, kao i za brisanje eventualnih tereta i odlučuje o troškovima postupka (član 29. stav 3.); da se i zmene stanja u zemljišnim ili drugim javnim knjigama na osnovu izvršnog rešenja Direkcije, sprovode po službenoj dužnosti (član 30).

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 i 96/15 ), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja osporenog rešenja prvostepenog organa , bilo je predviđeno: da se na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 7.); da se u pis nepokretnosti i prava svojine vrši u katastru nepokretnosti i po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom (član 61. stav 2.); da s tranka može odustati od svog zahteva do donošenja prvostepene odluke, o čemu se donosi zaključak o obustavi postupka (član 123. stav 6.); da s tranka može jednom u toku postupka proširiti, izmeniti ili precizirati zahtev ako se zasniva na istom pravnom osnovu, kao i dostavljati nove isprave i dokaze, sve do donošenja prvostepene odluke i da u tom slučaju rok za odlučivanje počinje da teče od dana proširenja, izmene ili preciziranja zahteva, odnosno od dana dostavljanja novih isprava i dokaza (član 123. stav 7.)

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da p ošto je postupak pokrenut, stranka može, do donošenja rešenja u prvom stepenu, proširiti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se prošireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom činjeničnom stanju (član 120. stav 1.); da je p rotiv zaključka kojim se obustavlja postupak dopuštena posebna žalba (član 121. stav 5.) ; da stranka može odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak, a dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva (član 122. stav 1.); da se d ispozitivom rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno (član 198. stav 1.); da k ad se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih sazrela za rešavanje, i kad se pokaže kao celishodno da se o tim pitanjima odluči posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje samo o tim pitanjima – delimično rešenje (član 205. stav 1. ); da ako organ nije rešenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuhvaćena – dopunsko rešenje (član 206. stav 1.).

Saglasno odredbama čl. 213. i 217 . važećeg Zakon a o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), p ostupci koji do 1. juna 2017. godine nisu okončani, okončaće se prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona, a ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona.

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu broj 952-02-4-367/2014C Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka, u delu u kome se odlučuje o njegovom zahtevu za upis prava svojine na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka.

Ocenjujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalb i u ovom delu, Ustavni sud je ispitivao da li je donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11130/17 od 3. oktobra 201 9. godine pravnosnažno okončan postupak u predmetu prvostepenog organa broj 952-02-4-367/2014C. Ovaj sud je, s tim u vezi, konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe 7. maja 2014. godine podneo zahtev za upis prava svojine na k.p. br. …/1, …/3 i …/2 KO Bačka Palanka, da je taj zahtev u prvostepenom organu zaveden pod brojem 952-02-4-367/2014C i da je donošenjem osporene presude Upravnog suda postalo pravnosnažno osporeno rešenje prvostepenog organa broj 952-02-4-367/2014C od 26. maja 2016. godine, kojim je odlučeno o upisu prava na k.p. broj …/3.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je drugostepen i organ u obrazloženju osporenog rešenja ocenio pogrešnom odluku prvostepen og organ a koja se odnosi na preostal i deo zahteva , budući da je, po njegovom mišljenju, zahtev preinačen. Po nalaženju Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da stranka može proširiti, izmeniti ili precizirati zahtev ako se zasniva na istom pravnom osnovu. Stranka, takođe, može izjavom koju daje organu koji vodi postupak odustati od svog zahteva, u celini ili delimično, do donošenja prvostepene odluke, o čemu se donosi zaključak o obustavi postupka. Dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da u predmetnom upravnom postupku nije donet zaključak o obustavi postupka u odnosu na k.p. br. …/1 i …/2, Sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o „preinačenju zahteva na upis prava susvojine na k.p. broj …/3“, kako je to ocenjeno u osporenom rešenju drugostepenog organa, odnosno o odustanku od zahteva u preostalom delu.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je u osporenoj presudi Upravnog suda navedeno da se u konkretnom slučaju, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, može doneti dopunsko rešenje o zahtevu za upis prava na k.p. br. …/1 i …/2. Budući da se dopunsko rešenje donosi ako je organ propustio da rešenjem odluči o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, a da je osporenim rešenjem prvostepenog organa određeno da će o preostalom delu zahteva biti naknadno odlučeno kada budu sazreli uslovi za rešavanje, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije bio dužan da zatraži donošenje dopunskog rešenja o delu zahteva za upis prava na k.p. br. …/1 i …/2. S obzirom na to da se d ispozitivom rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno, da je osporeno rešenje prvostepenog organa – koje ima karakter delimičnog rešenja, postalo pravnosnažno, a da iz do stavljenih spisa predmeta proizlazi da prvostepeni organ nakon donošenja osporenog rešenja nije postupao u predmetu broj 952-02-4-367/2014C, Ustavni sud nalazi da donošenjem osporene presude Upravnog suda nije pravnosnažno rešena upravna stvar u predmetu prvostepenog organa broj 952-02-4-367/2014C i da se ustavnom žalbom osnovano ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom upravnom postupku u kome se odlučuje o delu zahteva za upis prava na k.p. br. …/1 i …/2.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U konkretnom slučaju, međutim, Ustavni sud navedene kriterijume nije posebno ispitivao, imajući u vidu specifične okolnosti osporenog postupka, kao i to da je članom 30. Zakona o vraćanju ( restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama propisana obavez a prvostepenog organa da po službenoj dužnosti izvrši izmenu stanja u katastru nepokretnosti na osnovu izvršnog rešenja Agencije za restituciju .

Polazeći od izloženo g, Ustavni sud je utvrdio povredu označenog prava garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ).

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, već je predložio da Sud objavi odluku o ustavnoj žalbi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, Ustavni sud je, krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari objavljivanjem odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Bačka Palanka broj 952-02-4-367/2014C od 26. maja 2016. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2870/2016 od 8. juna 2017. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11130/17 od 3. oktobra 201 9. godine, Ustavni sud jeimao u vidu da je sam podnosilac u podnesku od 20. maja 2016. godine predložio donošenje rešenja kojim će se odlučiti o zahtev u za upis prava na k.p. broj …/3 KO Bačka Palanka, „jer je tu moguće doneti pozitivno rešenje nezavisno od ishoda svih prethodnih postupaka“ i da se saglasio s tim da se „taj zahtev reši pre pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu broj 952-02-4-367/2014C“. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da do donošenja osporenog rešenja prvostepenog organa nije bio okončan postupak u predmetu broj 952-02-4-116/201 4C, po zahtevu privrednog društva „B.“ a.d. Bačka Palanka za upis prava svojine na predmetnim nepokretnostima , Ustavni sud nalazi da se ne može oceniti proizvoljnim odlaganje donošenja odluke prvostepenog organa o delu zahteva koj i se odnosi na k.p. br. …/1 i …/2. S obzirom na to da je osporeno rešenje prvostepenog organa ostalo neizmenjeno nakon odlučivanja o žalbi podnosioca ustavne žalbe, uprkos stanovištu drugostepenog organa u vezi sa preinačenjem zahteva izraženom u obrazloženju osporenog rešenja tog organa i da je donošenjem osporene presude Upravnog suda pravnosnažno odlučeno samo o delu zahteva koji se odnosi na k.p. broj …/3, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktima nije dovedena u pitanje obaveza prvostepenog organa da, u skladu sa zakonom, odluči o delu zahteva za upis prava svojine u korist podnosioca ustavne žalbe na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka.

Ustavni sud je ocenio da ne odgovaraju činjenicama navodi ustavne žalbe da podnosilac nije sastavio i predao prvostepenom organu podnesak od 20. maja 2016. godine. Imajući u vidu da se ustavnom žalbom ne ukazuje na povredu prava učinjenu u postupku odlučivanja prvostepenog organa o upisu prava svojine na k.p. broj …/3 – koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom , ovaj sud nije ispitivao navode ustavne žalbe da punomoćnik podnosioca nije bio uredno pozvan na usmenu javnu raspravu koja je održana pred Upravnim sudom .

Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se navodi ustavne žalbe koji se odnose na upis prava susvojine privrednog društva „B .“ a.d. Bačka Palanka na k.p. br. …/1 i …/2 KO Bačka Palanka, dozvoljen rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-4-367/2014C od 26. maja 2016. godine, ne mogu dovesti u vezu sa osporenim aktom, kojim je pravnosnažno okončan postupak odlučivanja o upis u prava svojine na k.p. broj …/3.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava označenih u ustavnoj žalbi. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.