Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku bila neadekvatna. Utvrđeno je pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12618/2020
14.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. A . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. A . iz Beograda je 21. decembra 2020. godine, preko punomoćnika N. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 20 20. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenom presudom Višeg sud a u Beogradu potvrđena prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu Prr. 216/19 od 15. januara 2020. godine i podnositeljki pravnosnažno dosuđena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10 u iznosu od 500 evra, a ne 2.000 evra koliko je podnositeljka zahtevala tužb om; da je podnositeljki time povređeno pravo na pravično suđenje, s obzirom na to da je do povrede prava na suđenje u razumnom roku došlo isključivo zbog neaktivnosti suda, da podnositeljka u stečajnom postupku nije naplatila potraživanje koje za nju ima vitalni značaj već više od osam godina, što je neprihvatljivo dugo vreme trajanja bilo kog postupka, a sama nijednom radnjom nije doprinela odugovlačenju postupka.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020. godine povređena navedena ustavna prava podnositeljke, da poništi osporenu presudu Višeg suda u Beogradu i preinači prvostepenu presudu Trećeg o snovnog suda u Beogradu Prr. 216/19 od 15. januara 2020. godine tako što će joj dosuditi naknadu u iznosu iz t užbenog zahteva, kao i nepriznate troškove prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka, te da dosudi podnositeljki troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 st. 515/19 od 1. aprila 2019. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „I.“ a.d. u stečaju Beograd, u predmetu St. 4155/10, a u kome je podnositeljka prijavila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koje joj je u tom postupku utvrđeno, ali nije namireno.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Prr. 216/19 od 15. januara 2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Beogradu da tužilji na ime nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na da isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 15. januara 2020. godine pa do isplate, a stavom drugim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog a do traženog iznosa novčanog obeštećenja od 2.000 evra.

Rešavajući o žalbama parničnih stranaka protiv navedene prvostepene presude, Viši sud u Beogradu je potvrdio ožalbenu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu u delu kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev za novčano obeštećenje i preinačio ožalbenu presudu u preostalom delu stava prvog izreke tako što je obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate, te odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava j emči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020 . godine zbog po vrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je preduzeće sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 4155/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 390/20 od 24. septembra 2020. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji podnositeljki nisu priznati u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i dosudio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazlo ženje koje je dato, pored mnogih drugih u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti