Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog neuredne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je žalba podnosioca odbačena kao neuredna. Utvrđeno je da punomoćnik podnosioca uz žalbu, kao prvu radnju u postupku, nije dostavio punomoćje, što je u skladu sa zakonom dovelo do njenog odbacivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1262/2008
22.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Jovanovića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Jovanovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 912/08 od 13. marta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1573/08 od 19. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Jovanović iz Aleksinca je, preko punomoćnika Jelene Žikić, advokata iz Beograda, podneo 4. novembra 2008. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu, dopunjenu 5. novembra 2008. godine, protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 912/08 od 13. marta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1573/08 od 19. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povreda odredaba čl. 6, 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu njegova žalba izjavljena 12. januara 2008. godine protiv presude Opštinskog suda u Aleksincu P. 672/06 od 5. decembra 2007. godine, odbačena kao neuredna, zbog toga što je žalbu podneo advokat koji nije imao punomoćje. Podnosilac je dalje naveo da je uz žalbu dostavljeno i punomoćje za advokata Jelenu Žikić iz Beograda izdato 31. decembra 2007. godine, a što proizlazi iz samog teksta žalbe u delu „gde su označene stranke u postupku i gde je napisano da ga zastupa advokat Jelena Žikić po punomoćju koje prilaže“. Podnosilac smatra da je postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je njegov punomoćnik koji je advokat, prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dostavio i punomoćje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Aleksincu P. 672/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Danijela Jovanović iz Katuna je 10. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Aleksincu podnela tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, radi razvoda braka i utvrđivanja doprinosa za izdržavanje zajedničke dece.

Opštinski sud u Aleksincu je doneo presudu P. 672/06 od 5. decembra 2007. godine, protiv koje je advokat Jelena Žikić iz Beograda izjavila žalbu 12. januara 2008. godine, u ime tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Okružni sud u Nišu je 12. februara 2008. godine doneo osporeno rešenje Gž. 912/08, kojim je odbacio navedenu žalbu kao neurednu, s obzirom na to da je žalbu podneo advokat bez punomoćja, na osnovu odredbe člana 103. stav 6. u vezi sa članom 92. stav 1. i člana 387. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe je 14. aprila 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Jelene Žikić iz Beograda, izjavio reviziju protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 912/08 od 13. marta 2008. godine.

Vrhovni sud je 19. juna 2008. godine doneo rešenje Rev. 1573/08, kojim je odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju je navedeno da je Okružni sud u Nišu pravilno postupio kada je žalbu protiv prvostepene presude odbacio, jer u spisima predmeta nema punomoćja kojim je podnosilac ustavne žalbe ovlastio advokata Jelenu Žikić iz Beograda da ga zastupa.

4. Prema odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i pravo svakog na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

S obzirom na to da se odredbe člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od odredaba 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

5. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 84. stav 1.); da radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka (član 86.); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (člana 92. stav 1.); da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (103. stav 6.).

Odredbama člana 365. ZPP je propisano: da će prvostepeni sud neblagovremenu, nepotpunu (član 358. stav 1.) ili nedozvoljenu žalbu odbaciti rešenjem (stav 1.), kao i da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe (stav 3.).

Odredbom člana 387. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku je propisano da rešavajući o žalbi, drugostepeni sud može odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (član 365. st. 1-3. i član 385. stav 1.).

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Osporena rešenja Okružnog suda u Nišu i Vrhovnog suda Srbije doneli su Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti, u parničnom postupku koji je sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Sudovi su obrazložili svoje odluke pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o parničnom postupku koje su primenili na utvrđeno činjenično stanje, tako da se ne može smatrati da je pravno stanovište sudova izneto u osporenim rešenjima posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodavnog procesnog prava.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno učestvovanje u parničnom postupku, preduzimanje zakonom dopuštenih procesnih radnji i javno raspravljanje. Posledice proistekle iz propuštanja punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da prilikom preduzimanja prve radnje pred sudom (izjavljivanje žalbe 12. januara 2008. godine), dostavi punomoćje za zastupanje, po oceni Ustavnog suda, ne mogu biti argument za povredu prava na pravično suđenje. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je, u konkretnom slučaju, bio dužan da u interesu stranke koju je zastupao u parničnom postupku preduzme radnju izričito propisanu Zakonom o parničnom postupku, kako žalba podnosioca ne bi bila odbačena zbog propuštanja dostavljanja punomoćja.

Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnosioca da je sporno punomoćje dostavljeno uz žalbu od 12. januara 2008. godine. Iz prijemnog pečata Opštinskog suda u Aleksincu, koji se nalazi na poleđini drugog lista žalbe, nesumnjivo se može utvrditi da uz žalbu nije dostavljen bilo kakav prilog. U spisima parničnog predmeta se nalazi samo punomoćje izdato advokatu Jeleni Žikić iz Beograda 8. aprila 2008. godine, koje je dostavljeno zajedno sa izjavljenom revizijom, što je i konstatovano u prijemnom pečatu suda, u delu gde se upisuje broj priloga dostavljenih uz podnesak. Dakle, punomoćje u spisima predmeta Opštinskog suda u Aleksincu P. 672/06 izdato je tri meseca nakon što je advokat Jelena Žikić iz Beograda, u ime tuženog, izjavila žalbu u kojoj je navedeo da se uz žalbu prilaže punomoćje za zastupanje tuženog.

Imajuću sve to u vidu, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe nije uskraćeno pravo na pristup drugostepenom sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih akata, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak nije mogao izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, donošenje različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Podnosilac ustavne žalbe je imao zakonsku mogućnost da u sprovedenom parničnom postupku izjavi vanredni pravni lek - reviziju protiv rešenja Okružnog suda u Nišu, koju je i izjavio, a po kojoj je Vrhovni sud Srbije doneo osporeno rešenje, iz čega proizlazi da podnosiocu ustavne žalbe u sprovedenom parničnom postupku nije povređeno ni pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 912/08 od 13. marta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1573/08 od 19. juna 2008. godine, odbio u celini kao neosnovanu saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog neuredne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti