Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji nije pravnosnažno okončan ni nakon sedam godina. Imajući u vidu hitnost radnih sporova, dugotrajno veštačenje i neaktivnost suda predstavljaju povredu prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Đurovića iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Đurovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9918/05, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45355/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Đurović iz Beograda , podneo je 10. februara 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Jelića , advokata iz Beograda , Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9918/05.

Podnosilac ustavne žalbe, pored izlaganja hronološkog toka postupka, navodi da je 14. decembra 2005. godine, sa još četiri lica podneo tužbu protiv tuženog preduzeća „Minel Fad“ radi isplate zarade, te smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer predmetni postupak još uvek nije okončan . Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i istovremeno je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvid om u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45355/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9918/05), i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe i Đ.M, S.P, S.Đ. i M.B, kao tužioci, podneli sud 14. decembra 2005. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog preduzeća „Minel Fad“ iz Beograda, radi isplate zarade. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P. 9918/05 .

Prvo ročište koje je bilo zakazano za 30. mart 2006. godine nije održano zbog sprečenosti sudije.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude od ržano je pet ročišta. Na ročištu održanom 22. juna 2006. godine, na predlog tužilačke strane, određeno je sprovođenje ekonomsko – finansijkog veštačenja , a veštak je dostavio nalaz i mišljenje 10. avgusta 2006. godine. Pomenuti nalaz i mišljenje uručeni su punomoćnicima stranaka 1, odnosno 2. novembra 2006. godine, nakon što se punomoćnik tužilaca obratio sudu podneskom od 4. oktobra 2006. godine tražeći da mu se dostavi nalaz veštaka. U ovom delu postupka izveden je dokaz saslušanjem tužilaca u svojstvu parničnih stranaka.

Prvi opštinski sud u Beogradu doneo je 28. maja 2007. godine delimičnu presudu P. 9918/05 kojom je usvojio tužbene zahteve tužilaca za isplatu zarada za određene periode. Istom presudom utvrđeno je da su tri tužioca u jednom delu povukla tužbu. Tuženi je protiv presude podneo žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3642/07 od 19. marta 2008. godine ukinuta je delimična prvostepena presuda u usvajajućem delu, dok je žalba tuženog u delu kojim je utvrđeno povlačenje tužbe odbačena kao nedozvoljena. Obrazlažući svoju odluku, drugostepeni sud je, između ostalog, naveo da je prvostepeni sud propustio da izvede dokaz saslušanjem veštaka i da veštaku nije dostavio na izjašnjenje podnesak tuženog od 19. novembra 2006. godine sa primedbama na nalaz. Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 21. jula 2008. godine.

U ponovnom postupku, prvo ročište koje je bilo zakazano za 10. novembar 2008. godine nije održano zbog sprečenosti sudije. Dopisom predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu VI Su. 37/08 - 439 od 29. decembra 2008. godine punomoćnik tužilaca je obavešten da nisu ispunjeni uslovi da se predmet rasporedi u rad drugom veću, jer se povratak predsednika veća sa bolovanja uskoro očekuje. Podneskom od 30. januara 2009. godine punomoćnik tužilaca se ponovo obratio sudu zahtevom za zakazivanje ročišta, a zatim je podneskom od 23. marta 2009. godine ponovo tražio da se predmet dodeli u rad drugom veću. Rešenjem predsednika suda I Su. 2/09 - 60 od 1. aprila 2009. godine predmet je raspoređen u rad drugom veću. U daljem toku postupka, veštaku je dostavljen podnesak tuženog od 19. novembra 2006. godine sa primedbama, povodom kojih je veštak dostavio pisano izjašnjenje 4. avgusta 2009. godine, a povodom primedbi tuženog na pomenuto izjašnjenje, veštak se ponovo izjašnjavao u junu 2010. godine. Rešenjem suda od 14. septembra 2010. godine ponovo je određeno izvođenje dokaza finansijskim veštačenjem preko istog veštaka, a veštak je dopunski nalaz dostavio 29. oktobra 2010. godine. Ovaj dopunski nalaz veštak je dopunio 4. novembra, a zatim ga je zbog tehničkih grešaka u obračunu ispravio 16. novembra 2010. godine. U daljem toku postupka, povodo m primedbi tuženog, veštak je 13. januara 2011. godine dostavio drugi dopunski nalaz, ispravljen 4. februara 2011. godine, a zatim dao i pisano izjašnjenje 19. maja 2011. godine povodom primedbi iznetih od obe parnične strane na drugi dopunski nalaz. Na predlog tuženog, koji je u ovom delu postupka više puta iznet, na ročištu održanom 15. juna 2011. godine ponovo je određeno izvođenje dokaza ekonomsko – finansijskim veštačenjem, s tim što je veštačenje povereno drugom veštaku. Ovaj veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 30. septembra 2011. godine, pri čemu je 6. oktobra 2011. godine i 16. marta 2012. godine dostavio dopune osnovnog nalaza, a u međuvremenu se pismeno izjašnjavao po nalogu suda. U periodu od donošenja drugostepenog rešenja kojim je delimična prvostepna pr esuda ukinuta u usvajajućem delu, do donošenja druge po redu prvostepene presude, od ukupno zakazanih šesnaest ročišta, nije održano sedam ročišta, a od toga dva ročišta nisu održana na saglasan predlog stranaka (zbog uručenja primedbi tuženog veštaku, odnosno nedolaska veštaka), a jedno zbog nepristupanja punomoćnika tužilaca.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45355/10 od 22. juna 2012. godine, ispravljenom rešenjem P. 45355/10 od 10. septembra 2012. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Protiv prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu, a tužioci su dostavili odgovor na žalbu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Us tava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postup ku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlač enja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da naveden i postupak do sada traje sedam godina, i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , Ustavni sud je pošao od toga da pojam razumnog roka predstavlja relativnu kategoriju, koja pre svega zavisi od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova pred kojima je postupak vođen i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za po dnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom parničnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi prava podnosioca ustavne žalbe na isplatu zarade, jer činjenice koje je trebalo utvrditi veštačenjem nisu takve prirode da predstavljaju opravdan razlog da osporeni sudski postupak do sada traje sedam godina.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na prirodu tužbenog zahteva, ovaj spor bio od izuzetnog značaja za podnosioca jer se radilo o zahtevu kojim je tražena isplata zarade.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije u većoj meri doprineo dužini trajanja postupka, s obzirom na to da jedno ročiš te nije održano zbog nedolaska njegovog punomoćnika, a dva ročišta nisu održana na saglasan predlog obe strane, i to zbog nepristupanja veštaka i uručenja primedbi tužene veštaku neposredno pre održavanja ročišta.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, iako je prvostepeni sud efikasno vodio postupak po podnetoj tužbi do donošenja delimične presude, budući da ova presuda doneta u roku kraćem od godinu i po dana, Ustavni sud primećuje da je navedena delimična presuda, između ostalog, ukinuta zbog propusta prvostepenog suda da primedbe jedne od strana dostavi na izjašnjenje sudskom veštaku i da sasluša veštaka. Nadalje, u periodu od novembra 2008. godine do septembra 2009. godine, nije održano nijedno ročište zbog opravdane sprečenosti predsednika veća da postupa u predmetu, s tim što je tek u aprilu 2009. godine rešenjem predsednika suda predmet raspoređen u rad drugom veću. Dužini trajanja postupka doprinela je i činjenica da je sud ekonomsko–finansijsko veštačenje poverio drugom veštaku tek u junu 2011. godine, i pored toga što je veštak kom je prvo bilo povereno sprovođenje veštačenja, u periodu od avgusta 2008. godine do maja 2011. godine dostavljanjem većeg broja dopuna i ispravki osnovnog nalaza otklanjao nedostatke u nalazu i izjašnjavao se na primedbe stranaka, zbog čega je tuženi nekoliko puta u toku postupka stavljao predlog za promenu ličnosti veštaka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br.109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnosioca ustavne žalbe, kao i dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu n aknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević