Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Stečajni postupak protiv dužnika u društvenoj svojini traje nerazumno dugo. Dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete svakom podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. J, R. R, M. A, J. P, M. V, G. P, R. S.(1), M. M, R. J, R. S.(2), D. J, B. L, M. R, G. S, Ž. M, Ž. N, S. S. i M. T, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. J, R. R, M. A, J. P, M. V, G. P, R. S.(1), M. M, R. J, R. S.(2), D. J, B. L, M. R, G. S, Ž. M, Ž. N, S. S. i M. T. i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15.

2. Utvrđuje se pravo N. J, R. R, M. A, J. P, M. V, G. P, R. S.(1), M. M, R. J, R. S.(2), D. J, B. L, M. R, G. S, Ž. M, Ž. N, S. S. i M. T. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo N. J, R. R, M. A, J. P, M. V, G. P, R. S.(1), M. M, R. J, R. S.(2), D. J, B. L, M. R, G. S, Ž. M, Ž. N, S. S. i M. T. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Poništava se stav prvi izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine.

5. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J, R. R, M. A, J. P, M. V, G. P, R. S.(1), M. M, R. J, R. S.(2), D. J, B. L, M. R, G. S, Ž. M, Ž. N, S. S. i M. T, svi iz Beograda, podneli su Privrednom apelacionom sudu, 28. aprila 2021. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Beograda, žalbu protiv stava prvog izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njihov prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka pred navedenim sudom u predmetu St. 265/15.

Stavom prvim izreke rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine odbijena je kao neosnovana navedena žalba od 28. aprila 2021. godine, pa je potvrđeno prvostepeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine u stavu prvom izreke.

Odlukom Ustavnog suda Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, usvojena je ustavna žalba N. J. i ostalih lica navedenih u izreci, pa je utvrđeno da im je stavom prvim izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine i stavovima prvim i trećim izreke rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, poništeno je rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine u stavovima prvom i trećem izreke, te je određeno da isti sud donese novu odluku o žalbi izjavljenoj 28. aprila 2021. godine protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 2. istog zakona propisano da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Privredni apelacioni sud je predmet dostavio Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u žalbi, koja se, u smislu citiranih odredaba Zakona, ima smatrati ustavnom žalbom (u daljem tekstu: ustavna žalba), kao i prigovoru radi ubrzavanja postupka, istakli: da u predmetnom stečajnom postupku nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su im utvrđena u tom postupku; da je osporeni stečajni postupak još uvek u toku i da traje više od pet godina; da je stečajni dužnik preduzeće u većinskom društvenom vlasništvu.

Postupajući u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnosioci ustavne žalbe su u podnesku od 10. januara 2024. godine istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih, a nenaplaćenih novčanih potraživanja u predmetnom stečajnom postupku. Takođe, potražuju naknadu troškova na ime sastava prigovora i žalbe od strane advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „D.“ d.o.o. Beograd otvoren je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 265/15 od 17. septembra 2015. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su u predmetnom stečajnom postupku blagovremeno prijavili svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada za period mart – april 2001. godine, koja su priznata zaključkom stečajnog suda i svrstana su u treći isplatni red. U trenutku nastanka predmetnih potraživanja, kao i u trenutku otvaranja stečajnog postupka i za sve vreme trajanja stečajnog postupka, stečajni dužnik je većinski bio u društvenoj svojini.

Podnosioci ustavne žalbe su 17. februara 2021. godine podneli prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Stavom prvim izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine odbijen je prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Drugim i trećim stavom izreke odbačeni su prigovori predlagača M.J. i D.M. podneti u odnosu na isti stečajni postupak. Ovi predlagači nisu izjavljivali žalbu.

Stavom prvim izreke rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača od 28. aprila 2021. godine, pa je potvrđeno prvostepeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine u prvom stavu izreke. Drugim stavom izreke izreke odbijena je žalba predlagača od 22. aprila 2021. godine koja je izjavljena zbog neodlučivanja o njihovom prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Ustavni sud je na sednici održanoj 7. juna 2023. godine doneo Odluku Už-11320/2021 („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.), kojom je usvojena ustavna žalba ovde podnosilaca, pa je utvrđeno da im je stavom prvim izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine i stavovima prvim i trećim izreke rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, poništeno je rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2339/21 od 4. juna 2021. godine u stavovima prvom i trećem izreke, te je određeno da isti sud donese novu odluku o žalbi predlagača izjavljenoj 28. aprila 2021. godine, protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine.

Navedena odluka Suda je Privrednom apelacionom sudu dostavljena 25. jula 2023. godine.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom“.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.); da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1 ‒ 4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe (stav 5.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se žalba podnosilaca, koja je podneta protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, a o kojoj Privredni apelacioni sud nije ponovo odlučio nakon što je Ustavni sud prvobitno donetu drugostepenu odluku poništio zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, smatra ustavnom žalbom kojom se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku. Takođe, podnosioci ustavne žalbe su, saglasno odredbi člana 16. stav 6. navedenog Zakona, u ostavljenom roku istakli zahteve za naknadu nematerijalne i materijalne štete izazvane povredom navedenih prava.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u već pomenutoj Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, koju je Sud doneo u predmetnoj pravnoj stvari.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije (predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.) utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao pet godina i pet meseci i da još uvek nije okončan, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Razmatrajući da li je podnosiocima ustavne žalbe u osporenom stečajnom postupku povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u tom delu, pa je utvrdio da je podnosiocima u osporenom stečajnom postupku povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. Imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ustavnih prava podnosilaca i odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud je poništio stav prvi izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 885/21 od 16. aprila 2021. godine, odlučujući kao u tački 4. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se žalba podnosilaca, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova navedenog postupka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca ustavne žalbe, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnosilaca ustavne žalbe je potpuna, imajući u vidu da oni ovom odlukom istovremeno ostvaruju pravo na naknadu i nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može postići isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

12. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti