Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je zaključio da prekid vanparničnog i parničnog postupka, radi rešavanja prethodnog pitanja o pravu svojine u trećoj parnici, ne predstavlja povredu ovog prava u konkretnom slučaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1266/2008
16.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Radović i Ljubiše Vasiljevića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljiljane Radović i Ljubiše Vasiljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R. 19/07 i parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 518/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Radović i Ljubiša Vasiljević, oboje iz Beograda, izjavili su 4. novembra 2008. godine, preko punomoćnika Vladana Stojiljkovića, advokata iz Beograda Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na nepovredivost stana i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 40. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu R. 19/07 i parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu P. 518/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je vanparnični postupak pokrenut 1. februara 2007. godine predlogom predlagača M.J.V. protiv podnosilaca ustavne žalbe kako bi sud doneo rešenje koje će zameniti ugovor o zakupu stana u kojem predlagač živi, a čiji su suvlasnici podnosioci ustavne žalbe. Ovaj postupak je prekinut 23. oktobra 2008. godine, do pravosnažnog okončanja parničnog postupka P. 518/08 koji su pokrenuli podnosioci ustavne žalbe tužbom za iseljenje tužene (tj. predlagača iz vanparničnog postupka), a i ovaj parnični postupak prekinut je do okončanja parničnog postupka u predmetu P. 1296/08 koji se vodi pred istim sudom, a u kojem je tužbu podnela tužena u prethodnoj parnici, radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu koji je zaključen između podnosilaca ustavne žalbe i njihovog pokojnog oca, te brisanja uknjižbe prava svojine na polovini idealnog dela kuće u kojoj ona živi.

Podnosioci su naveli da im je na osnovu dosadašnjeg postupanja Trećeg opštinskog suda u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da su uskraćeni u ostvarivanju prava svojine na stanu u kome bez pravnog osnova stanuje M.J.V, te da im je povređeno Ustavom garantovano pravo na nepovredivost stana i pravo na imovinu. Od Ustavnog suda traže da se ustavna žalba usvoji, utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku, te naloži nadležnom sudu da bez odlaganja okonča započete postupke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 40. Ustava utvrđeno je da je stan nepovrediv i da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svog zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, da ako držalac stana ili njegovo zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisusutvu dva punoletna svedoka. Bez odluke suda ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i prestresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

Odredbom člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, kao i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dadžbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise vanparničnog predmeta (ranije) Trećeg opštinskog suda u Beogradu, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu R. 19/07 i spise parničnog predmeta (ranije) Trećeg opštinskog suda u Beogradu, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 518/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Vanparnični postupak u predmetu R. 19/07 pokrenula je M.J.V. kao predlagač pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, 1. februara 2007. godine, protiv protivnika predlagača T.P. i ovde podnosilaca ustavne žalbe, iz razloga što su protivnici predlagača odbili da zaključe ugovor o zakupu stana u kojem ona živi kao zakupac nakon smrti svoga supruga. U predlogu je navedeno: da je predlagač zaključila brak sa pokojnim suprugom 31. oktobra 1999. godine; da je njen pokojni suprug 1967. godine postao sunosilac stanarskog prava na spornom stanu kada se oženio svojom prvom suprugom i da je nakon njene smrti (1992. godine) postao zakupac spornog stana, što je i bio sve do svoje smrti 2006. godine; da je nakon njegove smrti u smislu člana 34. stav 1. Zakona o stanovanju zakupac na predmetnom stanu postala predlagač M.J.V. kao njegova supruga, sa pravom da nastavi da trajno koristi stan; da predlaže da sud donese rešenje kojim se utvrđuje da su protivnici predlagača kao suvlasnici i zakupodavci dužni da sa njom kao zakupcem zaključe ugovor o zakupu jednosobnog stana površine od 48 m2, sagrađenog na katastarskoj parceli br. 13596/3, upisanog u z.k.u.l. br. 4427, KO Beograd 3, a da se predlagač obavezuje da protivnicima predlagača plaća propisanu mesečnu zakupninu srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zakonom predviđenom roku, kao i da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu dok se taj ugovor ne zaključi po odredbama Zakona o stanovanju.

U odgovoru na predlog protivnici predlagača su obavestili sud da je T.P preminuo i da saglasno Zakonu o parničnom postupku ne može biti stranka u ovom postupku i istakli: da predlagač nije stekao svojstvo zakupca na stanu koji je u suvlasništvu protivnika predlagača, s obzirom na to da ni pravni prethodnik predlagača nije stekao svojstvo nosioca stanarskog prava - zakupca stana, niti je zaključio ugovor o korišćenju stana sa vlasnicima stana; da činjenica da je predlagač zaključila brak sa pokojnim suprugom, uselila se u stan i prijavila svoje prebivalište na toj adresi ne vode sticanju svojstva zakupca stana na stanu koji je u privatnoj svojini nakon smrti lica koje je taj stan koristilo; da predlagač na teritoriji Srbije poseduje nepokretnu imovinu kojom može da zadovolji svoje stambene potrebe.

Do prekida vanparničnog postupka sud je zakazao deset ročišta: 5. juna 2007. godine, kada je naloženo predlagaču da u roku od 15 dana uredi predlog u odnosu na protivnika predlagača prvog reda, nakon čega je 29. juna 2007. godine predlagač povukao predlog u odnosu na pokojnog T.P. a ostao kod predloga u odnosu na (ovde) podnosioce ustavne žalbe; 27. septembra 2007. godine, kada ročište nije održano iz razloga što protivnici predlagača nisu dostavili ugovor o poklonu od 25. juna 1996. godine na osnovu kojeg su uknjižili suvlasništvo na predmetnoj nepokretnosti, iz razloga što je njihov punomoćnik greškom navedeni ugovor dostavio u parnične spise (nakon uvida u ugovor o poklonu nepokretnosti, predlagač je 11. oktobra 2007. godine povukao predlog u odnosu na Ljiljanu Radović, s obzirom na to da je ugovorom o poklonu izvršena deoba kuće i Ljubiši Vasiljeviću je pripao suteren i parter kuće u kome predlagač živi); 23. oktobra 2007. godine, kada je sud doneo rešenje da se uputi nalog Opštini Zvezdara kako bi se dobio podatak po kom osnovu je pokojni suprug predlagača bio obveznik za naplatu poreza, kao i Opštini Priboj kako bi se dobio podatak da li je predlagač poreski obveznik za bilo koju imovinu na toj opštini (19. novembra 2007. godine Uprava javnih prihoda Grada Beograda - Odeljenje Zvezdara je obavestila sud da je pokojni suprug predlagača bio obveznik poreza na imovinu fizičkih lica po osnovu prava upotrebe i stanovanja na spornom stanu); 5. decembra 2007. godine ročište je odloženo jer nije stigao izveštaj Opštine Priboj; 13. februara 2008. godine ročište je odloženo jer je predlagač zatražila da joj se da rok kako bi angažovala drugog advokata; 3. aprila 2008. godine ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije; 15. maja 2008. godine sud je doneo rešenje da se ročište odloži kako bi se izvršio uvid u spise parničnog predmeta P. 518/08 koju su tužbom pokrenuli ovde podnosioci ustavne žalbe protiv predlagača, a radi iseljenja; 17. juna 2008. godine ročište nije održano jer je konstatovano da nisu združeni spisi predmeta P. 518/08 radi uvida; 18. septembra 2008. godine ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije; 23. oktobra 2008. godine, na kojem ročištu je sud doneo rešenje da se vanparnični postupak prekine do pravosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi između istih stranaka u predmetu P. 518/08 pred istim sudom. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da su se stekli uslovi za prekid postupka u smislu čl. 22. i 23. Zakona o vanparničnom postupku u vezi sa članom 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer odluka u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje u ovoj vanparničnoj stvari; da su tužioci (ovde podnosioci ustavne žalbe) pokretanjem parnice osporili i samo pravo tužene, pa samim tim i sve činjenice na kojima se to pravo zasniva u kom smislu ih vanparnični sud ne može raspraviti, jer mogu biti samo predmet ocene i pouzdanog utvrđenja u naznačenom parničnom postupku.

3.2. Parnični postupak je pokrenut 23. aprila 2007. godine tužbom radi iseljenja koju su podneli ovde podnosioci ustavne žalbe, s obzirom na to da tužena (predlagač u vanparničnom postupku) koristi stan čiji su oni suvlasnici bez pravnog osnova, da nema zaključen ugovor o zakupu sa njima, niti poseduje osnov za korišćenje istog. Predmet je dobio broj P. 1173/07. U odgovoru na tužbu od 22. maja 2007. godine tužena je navela da iz priloženog izvoda iz zemljišnih knjiga ne proizilazi da su tužioci vlasnici spornog stana, da je potrebno da tužioci pruže dokaze na ovu okolnost zbog čega tužena osporava aktivnu legitimaciju tužilaca i traži da se prekine parnični postupak do okončanja vanparničnog postupka u predmetu R. 19/07 koji se vodi između istih stranaka.

Na pripremnom ročištu koje je održano 13. septembra 2007. godine sud je doneo rešenje kojim se određuje prekid postupka u ovoj parnici do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka u predmetu R. 19/07 koji se vodi pred istim sudom. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je uvidom u spise predmeta R. 19/07 parnični sud utvrdio da je tužena kao predlagač podnela predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana u kojem ona živi; da u ovom predmetu nije doneta pravnosnažna odluka; da donošenje odluke u vanparničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za raspravljanje o pravu tužilaca u parnici P. 1173/07 u kojoj tužioci traže iseljenje tužene iz spornog stana, pa je sud iz ovih razloga primenom člana 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio da sam ne rešava o prethonom pitanju.

Nakon izjavljene žalbe tužilaca Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. 15075/07 od 10. decembra 2007. godine kojim je ukinuo ožalbeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1173/07 od 13. septembra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da se ovakav pravni zaključak ne može prihvatiti kao pravilan; da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi sa pogrešnom primenom člana 215. stav 1. ZPP; da je prvostepeni sud propustio da utvrdi da lu su u navedenom vanparničnom postupku protivnici predlagača (ovde tužioci) osporili predlagaču (ovde tuženoj) pravo zakupa na predmetnom stanu; da prvostepeni sud treba da ima u vidu da je ovlašćen da u parničnom postupku raspravi prethodno pitanje da li tužena ima pravo da u svojstvu zakupca koristi predmetni stan.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 518/08 i do prekida postupka je zakazano pet ročišta: 17. marta 2008. godine, kada je sud doneo rešenje da se ročište ne održi kako bi tužena angažovala novog punomoćnika; 26. maja 2008. godine, kada je punomoćnik tužene osporio tužbeni zahtev tužilaca i predložio da tužilačka strana dostavi dokaz o pravu svojine na spornom stanu, kao i da sud izvrši uvida u spise predmeta P. 1296/08 koji se vodi pred istim sudom; 3. oktobra 2008. godine, koje je otkazano; 18. novembra 2008. godine, na kojem punomoćnik tužene ponovo predložio da sud izvrši uvid u spise predmeta P. 1296/08 i prekine ovaj postupak do okončanja postupka u navedenoj parnici, jer se u njoj osporava pravo svojine tužilaca na nepokretnosti iz koje se iseljenje traži.

Nakon uvida u spise parničnog predmeta P. 1296/08, Treći opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P. 518/08 od 4. decembra 2008. godine kojim se određuje prekid postupka u ovoj parnici do pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodi pred ovim sudom u parnici P. 1296/08. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je tužena u parnici P. 518/08 podnela tužbu protiv tužilaca Ljubiše Vasiljevića i Ljiljane Radović, radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu koji je zaključen između njihovog oca, kao poklonodavca i njih kao poklonoprimaca i overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu Ov. br. 5310/96 dana 25. septembra 1996. godine, te brisanja uknjižbe prava svojine na polovini idealnog dela sporne nepokretnosti; da u ovom predmetu nije doneta pravosnažna odluka suda.

Protiv ovog rešenja tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, izjavili su žalbu 9. decembra 2008. godine, po kojoj još uvek nije odlučeno.

4. Zakonom o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik SRS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano: da kad odluka zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 22. stav 1.); da ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja, sud će ih uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa (član 23. stav 1.); da ako učesnik koji je upućen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u određenom roku, koji ne može biti duži od 30 dana, pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom vanparnični postupak će se prekinuti do pravnosnažnog okončanja tog postupka, kao i da ako ni jedan od učesnika do završetka vanparničnog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud će dovršiti postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik upućen na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom (član 24.); da se po odredbama prvog dela ovog zakona postupa u svim pitanjima koja posebnim postupcima sadržanim u ovom zakonu nisu drugačije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima, za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja i da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30.).

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 215. tačka 1.); da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji i da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, a ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 216. st. 1. i 2.); da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka njegov završetak (član 217. stav 2.); da je protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 214) ili određuje (član 215) prekid postupka dozvoljena posebna žalba (član 218. stav 1.).

Zakonom o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05) je propisano: da se stambene zgrade i stanovi koriste po osnovu prava svojine na stanu, na osnovu zakupa, da ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova ili koristi stan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, vlasnik stana, odnosno lice koje ima pravni interes, može kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove da zahteva njegovo iseljenje, da je postupak za iseljenje iz stava 2. ovog člana hitan (član 5. st. 1-3.); da u slučaju smrti zakupca, članovi porodičnog domaćninstva, koji su sa zakupcem stanovali u istom stanu, nastavljaju sa korišćenjem tog stana, s tim što ugovor o zakupu zaključuje lice koje oni sporazumno odrede, a ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu u roku od 60 dana od smrti zakupca, ugovor o zakupu prestaje (član 9. st. 2. i 5.); da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava u obaveze zakupodavca (član 11.); da nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu u svojini građana od dana stupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovog zakona (član 40. stav 1.); da ako nosilac stanaraskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stana kao zakupac stana na neodređeno vreme (član 31. stav 1.); da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče, da ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan da po zakonu izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu, da u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu su dužna da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana, a da je zakupodavac dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana (član 34. st. 1, 3. i 4.); da zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva stekne u svojinu useljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo (član 35. stav 1. tačka 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao jednu godinu, devet meseci i tri dana, kao i da još uvek nije okončan.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud, pre svega, ukazuje na specifičnost vanparničnog postupka koji se od parničnog postupka prevashodno razlikuje u tome što kada se u vanparničnom postupku postavi prethodno pitanje, vanparnični sud nema ovlašćenja da ga sam rešava ako su sporne činjenice od značaja za rešavanje tog pitanja, već tada učesnike u postupku upućuje da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešavanja prethodnog pitanja. Taj rok nije prekluzivan, iz čega proizlazi da ga učesnik može pokrenuti do okončanja vanparničnog postupka. Nakon okončanja parnice, meritorna odluka doneta u takvom parničnom postupku predstavlja osnov za rešavanje spornog prava u vanparničnom postupku. Naime, u konkretnom vanparničnom postupku sud je trebalo da donese rešenje po predlogu predlagača kojim bi se utvrdilo da su podnosioci ustavne žalbe, kao suvlasnici sporne nepokretnosti, dužni da sa predlagačem, kao zakupcem, zaključe ugovor o zakupu. Kako podnosioci ustavne žalbe predlagaču nisu priznali svojstvo zakupca na spornoj nepokretnosti, te odbili da zaključe takav ugovor sa njom, osporavajući joj i osnov korišćenja, Ustavni sud konstatuje da se radi o postupku u kome se mogu pojaviti brojna sporna pravna i činjenična pitanja. S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe pokrenuli parnični postupak radi iseljenja predlagača iz spornog stana, predmetni vanparnični postupak se ne može posmatrati odvojeno od navedenog parničnog postupka, niti pak odvojeno od parničnog postupka koji je kasnije pokrenuo predlagač radi poništaja ugovora o poklonu na osnovu kojeg su podnosioci ustavne žalbe uknjižili pravo svojine na polovini idelanog dela kuće u kojoj se nalazi sporni stan, s obzirom na to da obe parnice predstavljaju rešavanje prethodnih pitanja za odlučivanje u vanparničnom postupku. Shodno tome proizlazi da je donošenje odluke u konkretnom vanparničnom predmetu uslovljeno prethodnim pravnosnažnim okončanjem dve parnice. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka u kome se rešava o prethodnom pitanju, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali da neopravdana odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuju povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 518/08 (sada se vodi pred Prvim osnovim sudom u Beogradu), koji su pokrenuli podnosioci ustavne žalbe, u kome se odlučuje o iseljenju predlagača (tužene) iz spornog stana, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe sudu 23. aprila 2007. godine, a da je nakon godinu dana, sedam meseci i 11 dana određen prekid postupka u ovoj parnici rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 518/08 od 4. decembra 2008. godine. Navedenim rešenjem određen je prekid ovog parničnog postupka do pravnosnažnog okončanja parnice koja se vodi pred istim sudom u predmetu P. 1296/08, a koju je 14. marta 2008. godine pokrenula tužbom predlagač iz vanparničnog postupka radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu na osnovu kojeg su podnosioci ustavne žalbe uknjižili pravo svojine na polovini idealnog dela kuće u kojem ona živi. Ovaj parnični postupak još uvek nije okončan.

Ustavni sud ukazuje da podnosioci ustavne žalbe koji imaju procesnu ulogu protivnika predlagača, potom tužilaca, a onda i tuženih jesu zainteresovani da se predmetni vanparnični i parnični postupak okončaju u najkraćem roku, ali da je okončanje predmetnih postupaka nerazdvojno vezano za okončanje parničnog postupka u kojem se rešava pitanje ništavosti ugovora o poklonu na osnovu kojeg su oni uknjižili pravo svojine na spornoj nepokretnosti, što će predstavljati osnov za rešavanje parnice radi iseljenja tužene iz spornog stana, a potom i za donošenje rešenja o zakupu stana sa predlagačem, na čiji tok vanparnični, kao ni parnični sud (u parnici koja je pokrenuta tužbom podnosilaca ustavne žalbe), ne mogu uticati.

Nakon analize iznetih okolnosti, ustavnopravna ocena osporenih postupka ukazuje da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava da se o predlogu u vanparničnom postupku i tužbi u parničnom postupku, odluči u razumnom roku.

Ustavni sud u konkretnom slučaju ocenjuje da zbog specifičnosti postupka, kao i nemogućnosti vanparničnog suda da odlučuje o spornim činjenicama, nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je prvo neophodno utvrditi da li podnosioci imaju pravo svojine na spornoj nepokretnosti u parničnom postupku P. 1296/08 što će kasnije biti osnov za donošenje odluke u parnici P. 518/08 o iseljenju tužene iz spornog stana, a na osnovu čega će rešiti i vanparnični sud u predmetu R. 19/07.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, salasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu u ovom delu odbio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na stanovanje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 40. i 58. Ustava, odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, iz razloga što osporeni postupci u kojima će se rešavati o pravima podnosilaca ustavne žalbe još uvek nisu okončani, te nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio, kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti