Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Sud je podnosiocu dosudio naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednica Suda Snežana Marković, predsednica Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. M . iz Bratmilovca, grad Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1379/17 (prvobitno P. 6042/13) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava R epublike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. M . iz Bratmilovca, grad Leskovac, je 18. decembra 2020 . godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1379/17.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka i ističe da je postupak trajao ukupno sedam godina, šest meseci i osam dana uz duge periode neopravdanog nepostupanja suda, te je podnosiocu na taj način povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Prelaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu ustavnog prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i dosudi mu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržaja ustavne žalba i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1379/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

„J.“ d.o.o. Niš – ogranak „E.“ Leskovac podnelo je 12. aprila 2013. godine Osnovnom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv G. M . iz Leskovca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi duga.

Osnovni sud u Leskovcu je usvojio predlog poverioca rešenjem o izvršenju Iv. 760/13 od 17. aprila 2013. godine, protiv koga je izvršni dužnik podneo prigovor 12. jula 2013. godine.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem Iv. 760/13 od 2. oktobra 2013. godine usvojio prigovor izvršnog dužnika i stavio van snage rešenje Iv. 760/13 od 17. ap rila 2013. godine, nakon čega je sud nastavio da postupa po odredbama parničnog postupka u predmetu P. 6042/13.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu, Osnovni sud u Leskovcu je, od 3. aprila 2014. godine do 1. septembra 2016. godine , zakazao devet ročišta, od kojih je održano šest ročišta, dva nisu održana zbog št rajka advokata, a jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Osnovni sud u Leskovcu je dva puta zaključivao glavnu raspravu (13. marta 2015. godine i 3. juna 2015. godine) i dva puta donosio rešenja da se glavna rasprava ponovo otvori (8. aprila 2015. godine i 23. juna 2015. godine).

Na ročištu održanom 23. septembra 2015. godine prekinut je postupak, jer je tužilac usled statusne promene prestao da postoji. Nakon podneska tužioca „E.“ Beograd od 30. septembra 2015. godine doneto je rešenje od 16. novembra 2015. godine da se postupak u ovoj pravnoj stvari nastavi.

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je izveo dokaze uvidom u pismene dokaze koje su dostavile parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1062/16 od 1. septembra 2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi po osnovu duga za utrošenu električnu energiju isplati tražene iznose za period od maja 2010. godine do avgusta 2012. godine i tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Protiv navedene prvostepene presude, tužilac je izjavio žalbu 23. septembra 2016. godine.

Apelacioni sud u Nišu je, rešenjem Gž. 2941/16 od 12 aprila 2017. godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Leskov cu P. 1062/16 od 1. septembra 2016. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, jer je našao da je presuda doneta na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U ponovnom prvostepenom postupku, u periodu od 3. avgusta 2017. godine do 29. oktobra 2018. godine, Osnovni sud u Leskovcu je zakazao sedam ročišta, od kojih dva nisu održana, jer se tuženi nije odazvao pozivu za saslušanje u svojstvu parnične stranke (5. decembra 2017. godine i 9. februara 2018. godine).

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je izveo dokaze uvidom u dokumentaciju koju je dostavio tužilac i sproveo veštačenje putem veštaka ekonomsko-finansijske struke na okolnost visine duga. Veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio 1. avgusta 2018. godine i saslušan je na ročištu 29. oktobra 2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1379/17 od 29. oktobra 2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Protiv navedene prvostepene presude, tuženi ja izjavio žalbu 7. decembra 2018. godine.

Apelacioni sud u Nišu je, rešenjem Gž. 1120/19 od 23. oktobra 2019. godine, vratio spis prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka (primljeno u prvostepenom sudu 5. novembra 2019. godine) , nakon čega je Osnovni sud u Leskovcu doneo rešenje P. 1379/17 od 15. jula 2020. godine o ispravci presude P. 1379/17 od 29. oktobra 2018. godine.

Apelacioni sud u Nišu je, nakon održane glavne rasprave, presudom Gž. 2038/20 od 20. oktobra 2020. godine ukinuo ožalbenu presudu Osnovnog suda u Leskovcu P. 1379/17 od 29. oktobra 2018. godine i presudio tako što je delimično usvojio i delimično odbio tužbeni zahtev tužioca i odlučio da svaka stranka snosi svoje parnične troškove. Presuda je dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 24. novembra 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14), koji se primenjivao u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje 12. aprila 2013. godine, na osnovu rešenja prvostepenog suda od 2. oktobra 2013. godine nastavljen po odredbama parničnog postupka, a okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu 20. oktobra 2020 . godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba trajao je sedam godina, šest meseci i osam dana što prelazi standarde razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava i može ukazivati na to da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno oceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora u konkretnom slučaju bio srednje složenosti i da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni i sprovedeni dokazni postupak ne mogu biti opravdanje za prekoračenje prihvaćenih standarda trajanja postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao opravdani interes da se postupak efikasno okonča, kao i da je sam u manjoj meri doprineo trajanju postupka, imajući u vidu da se tri puta nije odazvao na poziv suda radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, što je imalo za posledicu dva neodržana ročišta.

Razmatrajući postupanje nadležnih sudova u osporenom postupku, Ustavni sud je najpre konstatovao da se ne može staviti na teret suda period od šest meseci u toku kojih su odložena dva ročišta usled štrajka advokata, kao ni vreme prekida postupka usled prestanka tužioca. Ustavni sud je ocenio da je Osnovni sud u Leskovcu ipak dao odlučujući doprinos trajanju postupka svojim neefikasnim postupanjem. Ova ocena se zasniva na okolnostima da je prvostepeni sud dva puta zaključivao, a zatim ponovo otvarao glavnu raspravu, da je nakon donošenja rešenja o nastavljanju prekinutog postupka ročište održao posle devet i po meseci, kao i da je po vraćanju spisa u žalbenom postupku, rešenje o ispravci presude doneo posle više od osam meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka koje se može staviti na teret suda i doprinos podnosioca trajanju postupka . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti