Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog pogrešnog računanja roka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu G. N. i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao neblagovremen, uzimajući datum prijema, a ne datum predaje pošti, čime je podnosiocu uskratio pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12677/2019
18.10.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. N . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. N . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 804/2019 od 12. septembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe poveđeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se drugi stav izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 804/2019 od 12. septembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata V. D . od 11. avgusta 2019. godine, izjavljenom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 25. februara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 331/19 od 24. aprila 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. N . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 4. decembra 201 9. godine, preko punomoćnika V. D , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 804/2019 od 12. septembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava odluka suda vanrednog pravnog leka kojom je odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ust avne žalbe izjavljen protiv pravnosnžnih presuda kojima je , zbog učinjenog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je Vrhovni kasacioni sud odbacio kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti, ocenivši da je navedeni vanredni pravni lek podnet po isteku Zakonikom o krivičnom postupku propisanog roka od 30 dana od prijema drugostepene presude, iako je taj vanredni pravni lek podnet u zakonom propisanom roku, pogrešno uzimajući da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet 13. avgusta 2019. godine, kada je primljen u sudu, umesto 11. avgusta 2019. godine, kada je pre poručenom pošiljkom predat pošti.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava , poništi osporenu presudu i naloži Vrhovnom kasacionom sudu da donese odluku o blagovremeno podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacij e, iz odgovora Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 1. septembra i 13. oktobra 2022. godine , te uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pirotu K. 2/19 (ranije K. 16/18), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1. 331/19 od 24. aprila 201 9. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 25. februara 201 9. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena je isticanjem pismena na oglasnoj tabli dana 4. jula 2019. godine , tako da se smatra uručenom 12. jula 2019. godine, a njegovim braniocima uredno je uručena 1. jula 2019. godine, advokatu V. D, i 26. juna 2019. godine, advokatu N. D.

Protiv prvnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 25. februara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 331/19 od 24. aprila 2019. godine branilac podnosioca ustavne žalbe N . D, advokat iz Beograda, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti preporučenom poštom 23. jula 2019. godine, koji je u Višem sudu u Pirotu zaprimljen 24. jula 2019. godine.

Viši sud u Pirotu je 25. jula 2019. godine dostavio spise predmeta K. 2/19 Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata N . D . od 23. jula 2019. godine.

Nakon toga, Viši sud u Pirotu je 13. avgusta 2019. godine zaprimio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac podnosioca ustavne žalbe V. D, advokat iz Beograda, i na prijemnom pečatu suda je konstatovano da je navedeni podnesak dostavljen sudu 13. avgusta 2019. godine preporučenom poštom, a da je predat pošti 11. avgusta 2019. godine pod brojem RE1441776656RS.

Iz Potvrde o prijemu pošiljke, koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, proizlazi da je branilac podnosioca ustavne žalbe , advokat V. D, uputio 11. avgusta 2019. godine, preko pošte PTT 11061 Beograd, Višem sudu u Pirotu preporučenu pošiljk u broj RE1441776656RS.

Viši sud u Pirotu je, uz dopis K. 2/19 od 13. avgusta 2019. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti advokata V. D , navodeći u tom dopisu da je zahtev podnet 13. avgusta 2019.godine.

Ispitijući ispunjenost procesnih pretpostavki za odlučivnje o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V . D , Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti neblagovremen sa obrazloženjem da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom G. N . drugostepen a presud a dostavljena 12. jula 2019. godine, a da je njegov branilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti dana 13. avgusta 2018. godine, dakle po proteku propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2 .)

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/1 1, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Ostalim odredbama ZKP, koje su od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se rokovi računaju na časove, dane, mesece i godine ( član 224. stav 2.); da čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan, da se u jedan dan računa 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu (član 224. stav 3.); da kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen, a da se predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra kao predaja pošti preporučenom pošiljkom (član 225. stav 2.); da ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno (član 246. stav 1.).

5. Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe , utvrdio da podnosi lac povredu označenih prava zasniva na tvrdnji da je sud vanrednog pravnog leka pogrešno utvrdio rok za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda od strane branioca okrivljenog, pa je odbacivanjem tog pravnog leka, kao neblagovremenog, podnosiocu uskraćeno pravo da se oceni osnovanost njegovih navoda iznetih u zahtevu za zaštitu zakonitosti. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet blagovremeno, s obzirom na to da se smatra da je pravnosnažna presud a dostavljena okrivljenom 12. jula 2019. godine, a da je njegov branilac navedeni vanredni pravni lek uputio sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 11. avgusta 2019. godine, dakle u roku od 30 dana od dana prijema drugostepene presude.

Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-2416/2010 od 5. decembra 2012. godine zauzeo stanovište da se pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , po pravilu vezuje za prvostepene sudove, dok je pravo na pristup žalbenom sudu ili sudu koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima obezbeđeno garantovanjem prava na pravni lek iz člana 36. stav 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud navode ustavne žalbe cenio sa aspekta sadržine prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio: da je presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1. 331/19 od 2 4. aprila 201 9. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 25. februara 201 9. godine, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena isticanjem na oglasnoj tabli suda 4. jula 2019. godine, tako da se, saglasno članu 246. stav 1. ZKP dostavljanje smatra izvršenim , po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli, odnosno 12. jula 2019. godine; da je poslednji dan roka za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda bio 11. avgust 2019. godine; da je branilac podnosioca ustavne žalbe preporučenom pošiljkom dana 11. avgusta 2019. godine uputio Višem sudu u Pirotu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K. 2/19 od 25. februara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 331/19 od 24. aprila 2019. godine , koji je Viši sud primio 13. avgusta 2019. godine.

Polazeći od toga da je Ustavni sud nesumnjivo utvrdio da je branilac podnosioca ustavne žalbe zahtev za zaštitu zakonitosti uputio sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 11. avgusta 2019. godine, a ne 13. avgusta 2018. godine, kako je to konstatovano u obrazloženju osporene presude i imajući u vidu da se , saglasno odredbi člana 255. stav 2. ZKP , kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra kao dan predaje onome kome je upućen, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovn og kasacion og sud a Kzz. 804/2019 od 12. septembra 2019. godine, zbog pogrešn o utvrđ enog datuma podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti , a što je uticalo na ocenu blagovremsnosti istog, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju i istaknuti zahtev podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice ove povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem drugog stava izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 804/2019 od 12. septembra 2019. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V. D . od 11. avgusta 2019. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 8897/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u prekršajnom postupku
• Už 287/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja neuredne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 11573/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 9120/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnih normi o rokovima