Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi; nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti. Potvrđeno je da je zahtev izjavljen iz nedozvoljenih razloga. Žalba protiv nižestepenih presuda odbačena je kao neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Loske Čudanov iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Loske Čudanov izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Loske Čudanov izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P 2147/06 od 14. marta 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Loska Čudanov iz Beograda je 3. novembra 2008. godine Ustavnom sudu podnela blagovremenu i delimično dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P 2147/06 od 14. marta 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, povrede prava na imovinu i povrede prava na rad zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporenim presudama učinjena bitna povreda parničnog postupka, jer je nenadležan sud odlučivao o zahtevu za koji je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti, a ne Trgovinski sud u Beogradu. Pored toga je istakla da je prvostepeni sud prekoračio granice tužbenog zahteva tako što je dozvolio veštaku da veštači celokupan poslovni odnos parničnih stranaka. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Vrhovni sud osporenim rešenjem odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti iz formalnih razloga „ne pokušavajući da oceni zakonitost osporenih presuda prvostepenog i drugostepenog suda, zaboravljajući pri tom da je podnosilac neuka stranka". Istakla je da je ovakvim postupanjem sudova, pored prava na pravično suđenje, povređeno njeno pravo na imovinu i pravo na rad zajemčeno Ustavom. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine osporene akte.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 2147/06 od 14. marta 2007. godine obavezana je podnositeljka ustavne žalbe kao tužena da plati tužiocu „Politika Newspapers and Magazines" d.o.o. Beograd iznos od 515.984,12 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine odbijena je žalba tužene - ovde podnositeljke ustavne žalbe kao neosnovana i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 2147/06 od 14. marta 2007. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu u kome je istakla: da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu za koji je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti, a ne Trgovinski sud u Beogradu; da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, jer tužilac nije aktivno legitimisan za postupanje u predmetnom sporu; da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, zbog toga što osporena presuda ima nedostatke zbog kojih se ne može sa sigurnošću ispitati i zbog toga što je izreka presude nerazumljiva i protivrečna razlozima presude, kao i zato što prvostepeni sud nije odlučio u izreci o podnetoj protivtužbi; da je prvostepeni sud u toku postupka prekoračio granice postavljenog tužbenog zahteva i da je pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, te pogrešno primenio materijalno pravo.

Postupajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine isti odbacio kao nedozvoljen. U obrazloženju je istaknuto da je podnositeljka ustavne žalbe na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 418. Zakona o parničnom postupku izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede istog Zakona iz člana 361. stav 2. tač. 4) i 12) Zakona i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud smatra da je navedeni zahtev izjavljen iz nedozvoljenih razloga, koji nisu zasnovani na odredbi člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. Istaknuto je da stranka može da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga na osnovu kojih ga može izjaviti i javni tužilac, a to je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku.

4. Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 3. stav 3. ZPP je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).

Odredbom člana 417. ZPP je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Članom 418. ZPP je propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud je ocenio da rešenje koje je ustavnom žalbom osporeno, doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama. Po oceni Suda, obrazloženje osporenog rešenja potvrđuje da se ono zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i pravilnoj primeni procesnog prava. Zbog toga tvrdnju podnositeljke ustavne žalbe da je povređeno njeno Ustavom zajemčeno pravo, Ustavni sud smatra izrazom njene subjektivne procene o pogrešnoj primeni relevantnih odredaba procesnog prava, ali ne i prihvatljivim ustavnopravnim argumentom koji bi potvrdio navodno učinjenu povredu prava na pravično suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, tj. ako je protivno odredbama istog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Kako iz zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i iz obrazloženja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije, proizlazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tač. 4) i 12) ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sledi ispravan zaključak Vrhovnog suda da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen iz nedozvoljenih razloga, na osnovu koga je usledila i pravilna odluka da se takav zahtev odbaci kao nedozvoljen.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud ocenjuje da Vrhovni sud Srbije nije povredio pravo podnositeljke ustavne žalbe garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava kada je osporenim rešenjem odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen. Ustavna žalba protiv osporenog rešenja Vrhovnog suda je, stoga, odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P 2147/06 od 14. marta 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine, Ustavni sud je našao da ista nije dozvoljena iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 3. novembra 2008. godine protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4327/07 od 28. juna 2007. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 2147/06 od 14. marta 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba u tom delu nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

Ustavni sud naglašava da je osporenim presudama Trgovinskog suda u Beogradu i Višeg trgovinskog suda u Beogradu meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu, a sam parnični postupak je okončan pravosnažnom presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine, protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine. Dakle, činjenica da je podnositeljki ustavne žalbe odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen, onemogućava je da pobija osporene presude ustavnom žalbom, jer ne postoji kontinuitet meritornog odlučivanja o tužbenom zahtevu između osporene presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 4327/07 od 28. juna 2007. godine i osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz 78/08 od 26. avgusta 2008. godine. U takvoj pravnoj situaciji, kada je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i protiv odluke koja je prethodila izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti, dok je za ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju presude utvrđeno da je neblagovremena.

7. Ustavni sud nije razmatrao da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava i pravo na rad zajemčeno članom 60. Ustava, obzirom da je ustavna žalba odbačena u odnosu na osporene presude kojima je meriotorno odlučeno o tužbenom zahtevu podnosioca.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", broj 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi; nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti