Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatno dosuđene naknade nematerijalne štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, dosuđen je iznos od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12690/2020
16.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 260/20 od 18. septembra 2020 . godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Beograda je, 21. decembra 2020 . godine, preko punomoćnika N. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenom presudom Višeg sud a u Beogradu preinačena prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu u usvajajućem delu i podnositeljki pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku St. 4155/10 koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u iznosu od 5 00 evra, u dinarskoj p rotivvrednosti, a tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 2.000 evra odbijen kao neosnovan; da je podnositeljki time povređeno pravo na pravično suđenje, jer je dosuđena naknada neadekvatna, s obzirom na to da je do povrede prava na suđenje u razumnom roku došlo isključivo zbog neaktivnosti suda, da podnositeljka kao stečajni poverilac nije naplati la svoje potraživanje koje za nju ima vitalni značaj već duže od osam godina, što je neprihvatljivo dugo vreme t rajanja bilo kog postupka, a sama nijednom radnjom nije doprine la odugovlačenju postupka.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine povređena navedena ustavna prava podnositeljke, poništi osporenu presudu Višeg suda u Beogradu i preinači prvostepenu presudu Trećeg o snovnog suda u Beogradu Prr. 172/18 od 30. avgusta 2019. godine i podnositeljki dosudi iznos od 2.00 0 evra na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u ra zumnom roku, da joj dosudi na ime troškova prvostepenog parničnog postupka iznos od još 29.700,00 dinara, troškove žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, kao i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 st. 1150/18 od 9. jula 2018 . godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom I. a.d. Beograd, Barajevo, u predmetu St. 4155/10, a u kome je podnositeljka prijavila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koje joj je u tom postupku utvrđeno, ali nije namireno.

Presudom Trećeg o snovnog suda u Beogradu Prr. 172/18 od 30. avgusta 2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Beogradu da tužilji na ime nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na da isplate , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate , odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 2.000 evra i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove pa rničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Rešavajući o žalbi tužilje protiv navedene prvostepene presude, Viši sud u Beogradu je, osporenom presud om Gžrr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine, preinačio ožalbenu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu Prr. 172/18 od 30. avgusta 2019. godine u odbijajućem delu tako što je , umesto 400 evra dosuđenih ožalbenom presudom , podnositeljki dosudio novčano obeštećenje u iznosu od 500 evra, u dinar skoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, preinačio odluku o troškovima postupka i obavezao tuženu da tužilji isplati iznos od 23.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kao u izreci i odbio zahteve tužilje za n aknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud je u navedenoj odluci našao da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud je našao da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 10260/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je preduzeće sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine, kojom joj je na ime no včanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 4155/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti , povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gž rr. 260/20 od 18. septembra 2020. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U vezi sa zahtevom ustavne žalbe kojim se implicitno osporava odluka Višeg suda u Beogradu o troškovima postupka, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi dali dovoljne i obrazložene razloge za donetu odluku i ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuje tvrdnja o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost i pravilnost osporenog akta u tom delu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i dosudio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz čl ana 36. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazlo ženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti