Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog razumnog trajanja postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je od pokretanja do pravnosnažnosti trajao nepune dve i po godine, sam po sebi ne ukazuje na nerazumno dugo trajanje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1129/06.
O b r a z l o ž e nj e
1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo je Ustavnom sudu 28. januara 2009. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnsekom od 15. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se protiv njega kao okrivljenog vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1129/06.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u privatnoj tužbi, kojom je pokrenut krivični postupak protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, bila navedena njegova pogrešna adresa; da tužba nije dostavljena okrivljenom, već njegovom punomoćniku za prijem pismena; da su i okrivljeni i njegov punomoćnik za prijem pismena podnescima prigovarali takvom dostavljanju privatne tužbe; da je sud izdao poternicu i nalog za privođenje okrivljenog; da se okrivljeni, nakon toga, „bez problema“ odazvao zakazanom glavnom pretresu, posle čijeg održavanja je sud doneo osuđujuću presudu, sa višemesečnom docnjom; okrivljeni je izjavio žalbu 24. juna 2008. godine, ali se sud u narednih šest meseci „nije oglasio niti po jednom podnesku, a ni po žalbi“.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u označenom krivičnom postupku i utvrdi mu pravo na naknadu štete i troškova ustavne žalbe.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Kruševcu utvrdio: da je Opštinskom sudu u Kruševcu 27. novembra 2006. godine podneta privatna tužba protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je, nakon tri neodržana glavna pretresa, na četvrtom, koje je održano 21. aprila 2008. godine, ispitan okrivljeni, nakon čega je doneta prvostepena presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim, a za učinjeno krivično delo mu je izrečena uslovna osuda; da je protiv prvostepene presude okrivljeni izjavio žalbu 25. juna 2008. godine; da je, odlučujući o žalbi, 22. maja 2009. godine Okružni sud u Kruševcu doneo presudu Kž. 154/09, kojom je preinačena pobijana prvostepena presuda, a okrivljeni osuđen na novčanu kaznu u određenom novčanom iznosu, čime je predmetni krivični postupak pravnosnažno okončan.
4. Iz utvrđenih činjenica sledi da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe započeo podnošenjem privatne tužbe 27. novembra 2006. godine i da je pravnosnažno okončan 22. maja 2009. godine presudom Okružnog suda u Kruševcu Kž. 154/09, što znači da je ukupno trajao nepune dve godine i šest meseci.
Imajući u vidu da vreme u kome je sproveden i okončan krivični postupak samo po sebi ne ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević