Odluka o povredi prava zbog neblagovremenog odlučivanja o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava. Povreda je nastala jer nadležni sud nije odlučio o žalbi na rešenje o pritvoru i dostavio odluku podnosiocu u ustavnom roku od 48 časova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. T . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba P. T . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp-Po.1. 31/14 od 25. novembra 2014. godine, u kome je doneto rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv-Po.1. 619/14 od 3. decembra 2014. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. T . iz Beograda je, 6. januara 201 5. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl . 27 , 30 , 32, 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je 25. novembra 2014. godine lišen slobode u medijski eksponiranom predmetu protiv M.B. i drugih; da mu je istog dana osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak određen pritvor zbog mogućeg uticaja na svedoke, kojom prilikom podnosilac nije saslušan, a razlog za to je protest advokata, usled čega podnosilac nije imao pravnu pomoć, pa je tužilaštvo smatralo da ne može biti saslušan bez advokata; da mu je pritvor određen zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica koje u navodno vreme izvršenja nije bilo krivično delo propisano zakonom; da podnosilac nije saslušan ni po isteku roka od 48 sati po donošenju rešenja o određivanju pritvora , što je zahtev iz člana 30. stav 2. Ustava; da je tek 3. decembra 2014. godine, tri dana nakon isteka roka od 48 sati od trenutka kad je protiv osporenog rešenja izjavljena žalba od strane branioca (rok je istekao 30. novembra 2014. godine u 15,30 časova), veće Višeg suda odbilo žalbu odbrane, sa samo jednom rečenicom obrazloženja – da je moguća retroaktivna primena krivičnog zakonodavstva kod krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, jer je to u suštini krivično delo zloupotrebe službenog položaja; da veće nije uzelo u obzir šest razloga žalbe, između kojih i onaj najvažniji – da sudija za prethodni postupak nije ispunio kriterijum nezavisnosti zbog pritiska izvršne vlasti. U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno: da sud nije bio ni nezavistan ni nepristrasan, jer su izjave predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova date medijima u trenutku kad još nije bila doneta odluka o pritvoru; da nije razmatrana primena blaže mere, kojom se mogla postići ista svrha; da je osumnjičenom određen pritvor bez saslušanja, a nije u roku od 48 sati izveden pred sud kako bi ponovo odlučivao o pritvoru; da osumnjičeni nije imao branioca, niti je saslušan, a određen mu je pritvor; da su državni funkcioneri u izjavama medijima isticali bez uslova i ograda da je osumnjičeni izvršio krivično delo; da o žalbi protiv rešenje o određivanju pritvora nije odlučeno u roku od 48 sati već po isteku 120 sati .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 3.000 evra u dinarskoj protivrednosti, ili da makar obrazloži tri važna pitanja iz uvoda žalbe: 1 ) da li je moguća retroaktivna primena krivičnog zakonodavstva, i ako jeste kojim je to zakonom uređeno; 2) da li se pritvor može odrediti osumnjičenom koji nije saslušan u prisustvu branioca a da se okrivljeni u skladu sa članom 30. stav 2 . Ustava ponovo ne izvede pred sudiju; 3) da li osumnjičeni ima pravo da od suda zahteva i dobije zaštitu od političkih pritisaka u vidu izjava visokih državnih funkcionera.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilaštvo za organizovani kriminal je Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje podnelo predlog za određivanje pritvora Kti. 23/14 od 25. novembra 2014. godine protiv M.B. i još šestoro lica (među kojima i protiv podnosioca ustavne žalbe), zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal je istog dana protiv imenovanih doneo naredbu o sprovođenju istrage Kti. 23/14.

Osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kpp-Po.1. od 25. novembra 2014. godine podnosiocu i još šestor ici lica određen je pritvor do 30 dana , podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, koji se podnosiocu računa od 24. novembra u 18,10 časova, kada je lišen slobode.

U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je sudija za prethodni postupak: saslušao osumnjičene, među kojima i podnosioca ustavne žalbe; da je izvršio uvid u do tada prikupljene dokaze dostavljene uz krivičnu prijavu; da je našao da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u periodu od juna 2012. godine do marta 2013. godine; da smatra da je osnovan predlog zamenika Tužilaštva za organizovani kriminal da se protiv osumnjičenih odredi pritvor, u odnosu na podnosioca predviđen odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni boravkom na slobodi ometati postupak uticanjem na svedoke čije je ispitivanje neophodno, jer je, između ostalih, podnosilac kao član Kreditnog odbora „P.“ A.D. Beograd ostvario kontakte i sklopio poznanstva sa službenicima ove banke M.R, B.C., P.P., M.M., M.D. i A.B, koje je neophodno ispitati u toku istrage, iz čega proizlazi da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni P. T, ukoliko bi ostao na slobodi, ometao postupak uticanjem na svedoke.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. novembra 2014. godine u 15,17 časova, preko branioca, izjavio žalbu protiv osporenog rešenja o određivanju pritvora.

Rešavajući o žalbama branilaca osumnjičenih, među kojima i o žalbi podnosioca, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 3. decembra 2014. godine doneo osporeno rešenje Kv-Po.1. 619/14, kojim je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

- da je, po oceni vanpretresnog krivičnog veća, sudija za prethodni postupak pravilno zaključio da postoje razlozi za određivanje pritvora osumnjičenima na osnovu navedenih pritvorskih osnova, pri čemu je sudija dao dovoljne i jasne razloge za takvu odluku, koje je nedvosmisleno i argumentovano obrazložio, a što sve i vanpretresno veće u svemu prihvata;

- da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da su osumnjičeni, među kojima i podnosilac, izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret;

- da iz spisa predmeta proizlazi da su osumnjičeni, nakon dovođenja u policiju , poučeni o svojim pravima, da su se izjasnili da imaju izabrane branioce koji su o tome i obavešteni, da je osumnjičenima uručeno rešenje o zadržavanju u zakon skom roku, da su obavešteni o delu koje im se stavlja na teret, a kako je to i navedeno u obrazloženju rešenja o zadržavanju, da je konstatovano na zapisniku pred Tužilaštvom za organizovani kriminal da osumnjičeni žele da iznesu svoju odbranu u prisustvu izabranih branioca, koje saslušanje je odloženo, kao i da je Tužilaštvo za organizvani kriminal u smislu člana 296. ZKP, donelo naredbu o sprovođenju istrage i započelo istražni postupak, pri čemu zakonom nije propisano da saslušanje osumnjičenog, kao dokazna radnja, mora obavezno da bude obavljeno na početku ove faze postupka , niti da prethodi donošenju naredbe o sprovođenju istrage ;

- da iz spisa takođe proizlazi da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 25. novembra 2014. rodine, u smislu člana 212. stav 1. ZKP, dostavilo sudu predlog za određivanje pritvora protiv osumnjičenih, zajedno sa do tada prikupljenim dokazima o preduzetim radnjama, što je u zakonskom roku predviđenom odredbom člana 68. ZKP, nakon čega je sudija za prethodni postupak u smislu člana 212. stav 3. ZKP, a pre donošenja odluke o određivanju p ritvora, na pogodan način obavestio izabrane branioce osumnjičenih, prema dostavljenim punomoćjima iz spisa, i o tome sačinio službene beleške u smislu člana 245. stav 3. ZKP, kao i konstata cije na zapisniku ;

- da drugostepeno veće smatra da osumnjičenima nije uskraćeno pravo na odbranu, jer su u smislu člana 75 . ZKP imali izabrane branioce, koji nisu otkazali punomoćje, niti su odbili da zastupaju osumnjičene, već samo pred sudijom za prethodni postupak nisu prisustvovali saslušanju osumnjičenih na oklonosti pritvora, pa samim tim nije bilo mesta angažovanju branilaca po službenoj dužnosti, kako je to predviđeno odredbom člana 76. ZKP, posebno ako se ima u vidu da je pomenutom odredbom člana 212. stav 3 . ZKP propisano da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica. Kod ovakvog stanja stvari, krivično vanpretresno veće nalazi da nema zamene teza, kako to branioci ističu, i da je pobijano rešenje zakonito i doneto u skladu za pozitivnim propisima, te da su su iz tih razloga žalbeni navodi branioca osumnjičenih odbijeni kao neosnovani.

Krivično vanpretresno veće navode branioca osumnjičenog P. T . o tome da je osumnjičenom određen pritvor zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo koje u vreme izvršenja nije bilo krivično delo, smatra neosnovanim, s obzirom na to da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS “, br oj 121 , od 24. decembra 2012. godine), koje izmene su stupile na snagu 15. aprila 2013. godine, nije izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u slučaju kada je krivično delo izvršeno od strane odgovornog lica, već je krivično delo zloupotreba službenog položaja, koje je predviđalo krivičnu odgovornost službenog i odgovornog lica, sada regulisana kroz dva odvojena krivična dela, a što dalje znači da je i u vreme izvršenja krivičnog dela postojalo krivično delo koje je predviđalo krivičnu odgovornost za odgovorno lice.

Takođe, vanpretresno veće smatra neosnovanim i navode brani laca osumnjičenih – da se sudija za prethodni postupak prilikom donošenja napadnutog rešenja opredeljivao isključivo na osnovu predloga tužilaštva, a da nije cenio činjenice predočene od strane osumnjičenih, u smislu nepostojanja razloga za određivanje pritvora, iz razloga što je u obrazloženju osporenog rešenja navedeno da su se imali u vidu i navodi osumnjičenih koji su osporavali postojanje osnovane sumnje da su izvršili predmetna krivična dela, kao i postojanje zakonskih osnova za pritvor, kao i predloge da se pritvor zameni blažom merom, ali da ti navodi nisu bili od uticaja na drugačiju odluku, kao i da su ocenjeni neosnovanim žalbeni navodi branilaca da osumnjičeni nisu saslušavani na okolnosti pritvora, budući da su se svi osumnjičeni pred sudijom za prethodni postupak, uprkos činjenici da im izabrani branioci nisu prisutni, izjasnili na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal za određivanje pritvora.

Nadalje, krivično vanpretresno veće smatra da je pravilan zaključak sudije za prethodni postupak da u odnosu na osumnjičene M.B., M.S., A.J., V.M., P. T . (ovde podnosioca ustavne žalbe) , D.V. i O.Đ. postoji razlog za određivanje pritvora propisa n odredbom člana 211. stav 1 . tačka 2 ) ZKP , jer je u daljem toku istražnog postupka neophodno ispitati predložene svedoke na okolnosti radnji izvršenja krivičnog dela koje se naredbom stavlja na teret osumnjičenima, jer kao učesnici događaja mogu imati neposredna saznanja o radnjama osumnjičenih. Takođe, suprotno žalbenim navodima, veće smatra da je sudija za prethodni postupak u ožalbenom rešenju, u odnosu na sve osumnjičene, precizirao svedoke čije je ispitivanje predloženo i na koje okolnosti ih je potrebno ispitati. Veće smatra da donošenjem naredbe o sprovođenju istrage formalno otpočinje postupak protiv osumnjičenih, te da u tom smislu okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni mogli uticati na svedoke, dobijaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju da će uticati na predložene svedoke, čime bi ometali dalji tok krivičnog postupka, a sve u cilju izbegavanja krivice, zbog čega je veće u potpunosti prihvatilo kao logične razloge koje je sudija za prethodni postupak naveo u ožalbenom rešenju.

Veće smatra da je pravilan zaključak sudije za prethodni postupak da je mera pritvora nužna i jedino opravdana, odnosno da se obezbeđenje prisustva osumnjičenih u ovoj fazi postupka ne može obezbediti ni jednom drugom po okrivljene blažom merom, te da su u ožalbenom rešenju dati jasni i dovoljni razlozi za određivanje pritvora protiv navedenih osumnjičenih zbog čega je vanpretresno krivično veće, na osnovu čl ana 467 . st av 4 . ZKP , odbilo kao neosnovane žalbe okrivljenih i njihovih branilaca.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da, ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (član 30. stav 2.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. (član 30. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.

Članom 212. stav 3. ZKP je propisano da je sud dužan da, prilikom odlučivanja o pritvoru, na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog, ali se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica.

Odredbama člana 214. stav 1. ZKP je propisano: da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Članom 291. ZKP je, pored ostalog, propisano da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora - član 211, ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu i da će prilikom dovođenja, policija javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja (stav 1.), kao i da uhapšeni mora biti poučen o pravima iz člana 69. stav 1. ovog zakonika (stav 2.).

Odredbama člana 234a Krivičnog zakonika („ Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/2013 i 108/14), čije odredbe su bile na snazi od 1. januara 2013. godine do 1. marta 2018. godine, bilo je propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica: (1) Odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine; (2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristo pedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina; (3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

5. Ustavni sud, pre svega, ističe da odredba člana 30. stav 3. Ustava, pored ostalog, garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, preko branioca izjavio žalbu protiv rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp-Po.1. 31/14 od 25. novembra 2014. godin, kojim mu je određen pritvor, da je Viši sud u Beogradu izjavljenu žalbu primio 28. novembra 2014. godine u 15,17 časova , a da je o žalbi odlučio 3. decembra 2014. godine , rešenjem Kv-Po.1. 619/14, te da je odluka o žalbi dostavljena braniocu okrivljenog 8. decembra 2014. godine, iz čega proizlazi da je nadležni sud o žalbi na određivanje pritvora odlučio nakon pet dana, a odluku dostavio nakon deset dana od izjavljivanja žalbe .

Ustavni sud je, sledom iznetog, ocenio da o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenje o određivanju pritvora sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje, nije odlučeno u roku od 48 časova, kako to jemči odredba člana 30. stav 3. Ustava.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo utvrđeno u članu 30. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na slobodu i ostalih prava u vezi sa određivanjem pritvora iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava u odnosu na osporen a rešenja , temelji na tvrdnji da njegovo pritvaranje nije bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da se ista svrha mogla postići primenom blaže mere, kao i da u osporenim rešenjima primena blaže mere nije razmatrana .

Ustavni sud najpre ukazuje da je već samim utvrđivanjem da postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo krivično delo, ispunjen ustavni osnov za određivanje pritvora. Sa druge strane, u odnosu na navode podnosioca koji se odnose na obrazloženje osporenog rešenja u pogledu razloga za određivanje pritvora i neosnovanosti izjavljene žalbe, Ustavni sud je, uvidom u osporene akt e, utvrdio da su nadležni sud ovi upravo suprotno tvrdnjama podnosioca, izne li vrlo jasne i konkretne činjenice koje predstavljaju razloge za određivanje pritvora na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 2) Zakonika o krivičnom postupku, čime je određivanje pritvora i odbijanje žalbe kao neosnovane obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način.

U odnosu na tvrdnju podnosioca da se ista svrha mogla postići primenom blaže mere, te da u osporenim rešenjima primena blaže mere nije razmatrana, Ustavni sud ukazuje na deo obrazloženja iz provostepenog rešenja da je „sudija za prethodni postupak imao u vidu i cenio navode osumnjičenih... da ne postoje zakonski osnovi za pritvor... da većinu svedoka poznaju ali da nisu u kontaktu, da neće uticati na svedoke, kao i predlog da se pritvor zameni blažom merom, ali ovi navodi nisu bili od uticaja na drugačiju odluku, s obzirom na to da postoje okolnosti koje opravdavaju pritvor protiv osumnjičenih, kako je to već prethodno navedeno“, kao i zaključak iz obrazloženja drugostepenog rešenja da je „pravilan zaključak sudije za prethodni postupak da je mera pritvora nužna i jedino opravdana, odnosno da se obezbeđenje prisustva osumnjičenih u ovoj fazi postupka ne može obezbediti ni jednom drugom, po okrivljene blažom merom, te da su u ožalbenom rešenju dati jasni i dovoljni razlozi za određivanje pritvora protiv navedenih osumnjičenih zbog čega je vanpretresno krivično veće na osnovu člana 467. stav 4. ZKP odlučilo kao u izreci rešenja“.

Polazeći od prethodno iznetog, te od Ustavom utvrđene sadržine zajemčenih prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su navodi podnosioca o povredi ovih prava očigledno neosnovani i da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

7. N avode podnosioca da u roku od 48 sati nije izveden pred sud kako bi sud ponovo odlučivao o pritvoru, čime je povređeno njegovo pravo iz člana 30. stav 2. Ustava, Ustavni sud ocenjuje očigledno neosnovanim, imajući u vidu da je podnosioca ustavne žalbe policija lišila slobode 24. novembra u 18,10 časova, da mu je zadržavanje do 48 sati određeno istog dana u 20,00 sati, te da je pred sudiju za prethodni postupak izveden već sledećeg dana, kada je zamenik tužioca za organizovani kriminal doneo naredbu o sprovođenju istrage Kti. 23/14 i kada je podnosiocu, osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak, određen pritvor.

8. Podnosilac je, takođe, istakao povredu prava u vezi određivanja pritvora, povredu prava na pravnu pomoć i i povredu prava na pravično suđenje jer nije imao branioca prilikom saslušanja o određivanju pritvora, jer mu je pritvor određen bez saslušanja, kao i da nije saslušan ni po isteku roka od 48 sati po donošenju rešenja o određivanju pritvora. Kako je u konkretnom slučaju sudija za prethodni postupak, pre saslušanja osumnjičenih i pre donošenja odluke o određivanju pritvora, obavestio izabrane branioce o vremenu i mestu saslušanju osumnjičenih, o čemu je sačinio službenu belešku i konstataciju na zapisnik o saslušanju, na koje izabrani branioci nisu pristupili usled protesta advokata obustavom rada, a imajući u vidu da braniocima nije otkazano punomoćje već samo nisu prisustvovali saslušanju osumnjičenih pred sudijom za prethodni postupak na oklonosti određivanja pritvora, pa samim tim nije bilo mesta ni određivanju branilaca po službenoj dužno sti, kako je to predviđeno odredbom člana 76. ZKP, te ako se ima u vidu da je pomenutom odredbom člana 212. stav 3. ZKP propisano da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica, a osumnjičeni su se izjasnili u pogledu postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, kao i u pogledu postojanja zakonskih osnova za određivanje pritvora, o čemu je branilac podnosioca kao osumnjičenog 25. novembra 2014. godine dostavio sudiji za prethodni postupak podnesak sa predlogom da se eventualni predlog optužbe za određivanje pritvora odbije kao neosnovan, Ustavni sud je ove navode podnosioca takođe ocenio očigledno neosnovanim.

9. Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao i povredu prava na pravično suđenje i prava na pretpostavku nevinosti time: što je 25. novembra 2014. godine lišen slobode u medijski eksponiranom predmetu protiv M.B. i drugih; što su državni funkcioneri u izjavama medijima isticali bez uslova i ograda da je osumnjičeni izvršio delo; što sud nije bio ni nezavistan ni nepristrasan, a razlog za ovo su izjave predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova date medijima u trenutku kad još nije doneta odluka o pritvoru; što mu je od strane predsednika Vlade poslata poruka da će „ morati da kaže" ko stoji iza dela i jer je ministar policije izjavio da se postupak „ u stvari vodi da bi se oduzela imovina od B.", te da veće nije ispitalo ovaj navod odbrane istaknut u žalbi protiv prvostepenog rešenja.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 6. januara 2015. godine, a da su radnje koje podnosilac označava kao radnje kojima mu je povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pretpostavku nevinosti, izvršene pre 25. novembra 2014. godine, kada mu je osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kpp-Po.1. određen pritvor, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

10. U ustavnoj žalbi je istaknuta povreda prava na pravično suđenje time što je podnosiocu pritvor određen zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, koje u navodno vreme izvršenja nije bilo krivično delo propisano zakonom.

Odredbe člana 234a Krivičnog zakonika, koje propisuju krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, bile su na snazi od 1. januara 2013. godine do 1. marta 2018. godine. Podnosiocu i ostalim saokrivljenima pritvor je određen 25. novembra 2014. godine, zbog osnovane sumnje da su krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234a stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika izvršili u periodu od juna 2012. godine do marta 2013. godine, iz čega proizlazi da je u vreme izvršenja krivičnog dela koje je navedeno u osporenim rešenjima, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica bilo propisano odredbama člana 234a Krivičnog zakonika, kao i u vreme donošenja osporenih rešenja.

Pri tome, Ustavni sud posebno ističe da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica ne predstavlja novo krivično delo, s obzirom na to da su elementi bića krivičnog dela zloupotreba položaja službenog lica, do izmena Krivičnog zakonika, obuhvatali i radnje odgovornog lica, te razdvajanjem ova dva krivična dela ne može da bude dovedeno u pitanje postojanje elemenata koji su bili od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu.

Stoga je Ustavni sud ove navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje ocenio takođe očigledno neosnovanim.

11. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

12. Imajući u vidu temporalni karakter osporenih rešenja, kao i da je nakon njihovog donošenja Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje podnosiocu više puta produžio pritvor i potom ga pustio da se brani sa slobode, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da samo utvrđenje ove povrede pretstavlja dovoljan vid pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog pričinjene povrede ustavnog prava.

13. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava zbog neblagovremenog odlučivanja o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti