Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu policijskim službenicima. Postupak, koji traje pet godina i osam meseci, obeležen je kontinuiranim vraćanjem predmeta na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. G, R . Đ, D . S, D . T, B . M , O . P . i V . G , svih iz Loznice, Z. K, M . M, S . M, M . Ć, Z. S, P . A, D . P, V . G, Z . S, L . L, M . G, M . G, B . R, M . T, M . S, D . M, S. P, Lj. S . i R . G, svih iz Malog Zvornika, M . P, D . A, M . J, M . Č . i M . Ž, svih iz sela Brasina, opština Mali Zvornik, I. K . i Z . V, obojice iz sela T rbušnica kod Loznice, S. K, Ž. J, M . J, B . J . i D . S, svih iz sela Donja Borina, opština Mali Zvornik, M . N . iz sela Gornja Badanja kod Loznice, Z . S, R . S, M . N, S . P, S . P, M. R, D . N . i S . Ć, svih iz sela Radalj, opština Mali Zvornik, M. M . iz sela Culine, opština Mali Zvornik, Z. S . i Ž . B, obojice iz sela Sakar, opština Mali Zvornik, M. T . iz sela Velika Reka, opština Mali Zvornik, B. M . iz sela Korenita kod Loznice, M . I . iz sela Gornja Borina kod Loznice, B. M . iz sela Gornji Dobrić kod Loznice, V. G . iz sela Lipnica kod Loznice, G . S . iz sela Amajić, opština Mali Zvornik, i S. J . iz Banje Koviljače kod Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. G, R . Đ, D . S, D . T, B . M, O . P , V. G, Z . K, M . M, S . M, M . Ć, Z . S, P . A, D . P, V . G, Z . S, L . L, M . G, M . G, B . R, M . T, D . M, S . P, Lj. S , M . P, D . A, M . J, M . Č , M . Ž, I . K , Z . V, S . K, Ž . J, M . J, B . J , D . S, Z . S, R . S, M . N, S . P, M . R, D . N , S . Ć, M . M, Z . S , Ž . B, M . T, M . I, B . M, V . G, G . S . i S . J . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1642/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. N, B. M, M. S, R. G . i S. P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1642/21.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. G . iz Loznice i ostala lica navedena u uvodu i u tač. 1. i 4. izreke podneli su Ustavnom sudu, 4. decembra 2019 . godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 5 . februara 2021. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-4119/19, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-2220 /2019-01, Upravnim sudom u predmetu U. 15173/16 (2012) i u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu “. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine.

U ustavnoj žalbi i njenoj dopun i je detaljno opisan tok osporenog postupka uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosiocu S. J . u iznosu od 2.000 evra, a ostalim podnosiocima svakom u iznosu od po 1.500 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnj ih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu broj 120-1642/21 i celokupne dokumentacije p riložene uz ustavnu žalbu i njenu dopunu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Što se tiče podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke, oni su 3 . oktobra 2006. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11046/12 od 16 . januara 2015. godine.

Podnosioci (izuzev podnosioca S. J .) su 12. marta 2013. godine podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je Odlukom Ustavnog suda Už-2009/2013 od 21. januara 2016. godine utvrđena povreda navedenog prava u postupku koji je bio pravnosnažno okončan presudom od 16 . januara 2015. godine i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

N. G, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. februara 2015. godine podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11046/12 od 16 . januara 2015. godine. Odlukom Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine je usvojena ustavna žalba, utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništena navedena presuda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-614/2012-01 od 2 . jula 2012. godine, pri čemu je određeno da navedena odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac N . G , saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluke Ustavnog suda je 2. novembra 2016. godine dostavljena Upravnom sudu.

Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 13 . januara 2017. godine, doneo presudu U. 15173/16 (2012), kojom je uvažena tužba podnosilaca, poništ eno drugostepeno rešenje od 2. jula 2012. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-238/2017-01 od 14. marta 2017. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio prvostepeno rešenje broj 120-37/12 od 1. juna 2012. godine i vratio predmet na ponovni postupak, u daljem toku postupka rešenja prvostepenog organa broj 120-3237/17 od 12. maja 2017. godine, broj 120-4949/17 od 31 . jula 2017. godine, broj 120-6692/17 od 20 . oktobra 2017. godine, broj 120-236/18 od 8 . januara 2018. godine, broj 120-4183/18 od 4. juna 2018. godine, broj 120-6152/18 od 7 . septembra 2018. godine, broj 120-8180/18 od 12. decembra 2018. godine, broj 120-2355/19 od 5. aprila 2019. godine, broj 120- 4119/19 od 7. jula 2019. godine, broj 120-6471/19 od 22. novembra 2019. godine, broj 120-1377/20 od 2. marta 2020. godine i broj 120-2795/20 od 18. juna 2020. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-405/2017-01 od 26 . juna 2017. godine, broj 120-01-575/2017-01 od 14 . septembra 2017. godine, broj 120-01-806/2017-01 od 11 . decembra 2017. godine, broj 120-01-912/2018-01 od 23. aprila 2018. godine, broj 120-01-1164/2018-01 od 30 . jula 2018. godine, broj 120-01-1293/2018-01 od 31. oktobra 2018. godine, broj 120-01-899/2019-01 od 14. februara 2019. godine, broj 120-01-2220/2019-01 od 31. maja 2019. godine, broj 120-01- 2556/2019-01 od 11. oktobra 2019. godine, broj 120-01-57/2020-01 od 24. januara 2020. godine, broj 120-01-218/2020-01 od 8. maja 2020. godine i broj 120-01- 379/2020-01 od 10. avgusta 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-5468/20 od 23. novembra 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 3. oktobra 2006. godine, u tački 2. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za naknadu troškova postupka i u tački 3. dispozitiva, određeno je da će o zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 3. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-18/2021-01 od 19. januara 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 120-1642/21 od 31. marta 2021. godine: u tački 1. dispozitiva, dopunjeno je prvostepeno rešenje od 23. novembra 2020. godine; u tački 2. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca na dodatke na platu po navedenim osnovima u periodu od 3. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine; u tački 3. dispozitiva, podnosioci su upućeni da eventualno potraživanje iz tačke 2. dispozitiva dopunskog rešenja ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, kao stvarno nadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa pravilima obligacionog prava; u tački 4. dispozitiva, usvojen je deo zahteva za naknadu troškova upravnog postupka; u tački 5. dispozitiva, odbijen je deo zahteva za naknadu troškova upravnog postupka.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-250/2021-01 od 21. maja 2021. godine poništena je tačka 3. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa i predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak, dok je odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv tačke 5. dispozitiva dopunskog rešenja.

3.2. Kada su u pitanju podnosi oci ustavne žalbe M. N, B . M, M . S . i R . G , Ustavni sud je konstatovao: da su oni zajedno sa podnosiocima iz tačke 1. izreke podneli zahtev za isplatu dodataka na platu od 3. oktobra 2006. godine; da je prvostepeni organ, u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine, u periodu od 12 . maja 2017. do 18. juna 2020. godine, doneo 12 rešenja kojima n ije odlučeno o zahtevu navedenih podnosi laca za isplatu dodataka na platu; da je prvi put u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 5. aprila 2019. godine, a potom i u ostalim žalbama, istaknuto da ožalbenim rešenjima nije odlučeno o zahtevu navedenih podnosilaca; da drugostepeni organ nije povodom tih žalbi naložio prvostepenom organu da odluči o zahtevu podnosilaca, niti su oni dalje koristili pravna sredstva zbog „ćutanja uprave“; da je prvostepeni organ prvi put odlučio o zahtevu na vedenih podnosi laca rešenjem od 23. novembra 2020. godine, a potom dopunskim rešenjem od 31. marta 2021. godine.

3.3. Kada je u pitanju podnosi lac ustavne žalbe S. P , Ustavni sud je konstatovao da navedeni podnosilac nije označen kao stranka u zahtevu za isplatu dodataka na platu od 3. oktobra 2006. godine i rešenjima upravnih organa donetim u toku postupka .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ , broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine. Pri tome je trajanje postupka koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11046/12 od 16. januara 2015. godine ocenjeno Odlukom Ustavnog suda Už-2009/2013 od 21. januara 2016. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu (izuzev podnosiocu S. J . koji nije izjavio žalbu u tom predmetu ) u opredeljenom novčanom iznosu. Stoga je Ustavni sud u odnosu na podnosioce iz tačke 1. izreke cenio period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine Upravnom sudu, odnosno od 2. novembra 2016. godine. Saglasno svojoj ustaljenoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda, koji traje pet godina i osam meseci , upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog r ešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine, koje je u tom delu postalo pravnosnažno, podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 3. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja . Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 3. oktobra 2006. godine odbijen je tačkom 2. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 23. novembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet činjenično složeniji, imajući u vidu veći broj stranaka u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u postupku već su u dovoljnoj meri razjašnjena u ranije donetim odlukama ovog suda, kao što je Odluka Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz navedene odluke Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je najpre našao da je Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu u kratkom roku doneo presudu u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine. Međutim, u nastavku postupka je doneto 14 prvostepenih i 15 drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o žalbama podnosilaca izjavljenim protiv prvostepenih rešenja. Iz toga se uočava da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni njegove nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedost atke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 12 rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, don eo dopunsko rešenj e od 31. marta 2021. godine kojima je podnosiocima utvrđeno pravo na tražene dodatke na platu za period od 3. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali se istovremeno upućuju da eventualno potraživanje po osnovu tog prava ostvare pred sudom opšte nadležnosti.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke , Ustavni sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Dir ekcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1642/21 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio njihovu ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, veći broj podnosilaca ustavne žalbe, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Ustavni sud smatra da nema osnova da se podnosiocu ustavne žalbe S. J . utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u većem iznosu u odnosu na ostale podnosioce iz tačke 1. izreke , kako je to istaknuto u zahtevu ustavne žalbe. Činjenica da navedeni podnosilac nije izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11046/12 od 16 . januara 2015. godine, nije od uticaja na odlučivanje Ustavnog suda o njegovom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđene ovom odlukom. Naime, ovom odlukom Ustavnog suda je u odnosu na sve podnosioce ustavne žalbe iz tačke 1. izreke cenjeno trajanje postupka iste dužine, koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1052/2015 od 6. oktobra 2016. godine, a u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (broj predstavke 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (broj predstavke 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca M. N, B . M, M . S . i R . G, Ustavni sud je konstatovao da su oni zajedno sa podnosiocima iz tačke 1. izreke podneli zahtev za isplatu dodataka na platu od 3. oktobra 2006. godine. Međutim, o zahtevu navedenih podnosilaca je prvi put odlučeno rešenjem prvostepenog organa od 23. novembra 2020. godine, a potom i dopunskim rešenjem tog organa od 31. marta 2021. godine. Ustavni sud je potom konstatovao da je prvostepeni organ u periodu koji se ovde ceni doneo 12 rešenja kojima nije odlučeno o zahtevu navedenih podnosilaca za isplatu dodataka na platu. Pri tome su ovi podnosioci prvi put u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 5. aprila 2019. godine, a potom i u ostalim žalbama, istakli da ožalbenim rešenjima nije odlučeno o njihovom zahtevu, ali drugostepeni organ nije povodom tih žalbi naložio prvostepenom organu da odluči o njihovom zahtevu, niti su oni dalje koristili pravna sredstva zbog „ćutanja uprave“.

Imajući u vidu da je prvostepeni organ tek jednu godinu i osam meseci pre donošenja odluke o ovoj ustavnoj žalbi prvi put odlučio o zahtevu navedenih podnosi laca, koji zbog propuštanja prvostepenog organa da odluči o njihovom zahtevu nisu koristili sva pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj, podnosilac treba da pokaže marljivost u vršenju procesnih radnji koje se odnose na njega i da iskoristi obim koji mu domaći zakon pruža za skraćivanje postupka (videti presudu Union Alimentaria Sanders Sa protiv Španije , 11681/85, stav 35, od 7. jula 1989. godine), kao i da ukoliko podnosilac ne koristi pravna sredstva koja mu omogućavaju da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (videti odluku Štajcar protiv Hrvatske , broj 46279/99, od 20. januara 2000. godine). Ustavni sud je ocenio da su navedene okolnosti od takvog značaja u konkretnom slučaju da ustavnu žalbu ovih podnosilaca izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku čine očigledno neosnovanom, te je odbacio njihovu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca S. P, Ustavni sud je konstatovao da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

Ustavni sud je utvrdio da navedeni podnosilac nije označen kao stranka u zahtevu za isplatu dodataka na platu od 3. oktobra 2006. godine i u rešenjima upravnih organa donetim u toku postupka . Stoga je Sud ocenio da navedeni podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe, te je odbacio njegovu ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti