Odluka Ustavnog suda o zakonitosti dovođenja i prikupljanja obaveštenja od građana

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na slobodu i bezbednost. Sud je utvrdio da radnje policije – dovođenje i prikupljanje obaveštenja u trajanju kraćem od četiri sata – predstavljaju zakonitu primenu ovlašćenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12712/2020
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I . H . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. H . izjavljena protiv radnje pripadnika Policijske uprave u Subotici – dovođenja/hapšenja bez pravnog osnova podnosioca ustavne žalbe 17. decembra 2020. godine oko 15:00 časova i radnje lišenja slobode podnosioca 17. decembra 2020. godine od 15:30 do 19:45 časova u stanici policije u Subotici.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. H . iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 19. decembra 2020. godine, preko punomoćnika V . J . Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv radnje pripadnika Policijske uprave u Subotici – dovođenja/hapšenja bez pravnog osnova podnosioca ustavne žalbe 17. decembra 2020. godine oko 15:00 časova i radnje lišenja slobode podnosioca 17. decembra 2020. godine od 15:30 do 19:45 časova u stanici policije u Subotici, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se navedeno pravo iz Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 27. Ustava Republike Srbije, to je Ustavni sud tvrdnje o navodnoj povredi cenio u odnosu na ovu odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da „podnosilac ističe da je 17. decembra 2020. godine od 15:00 časova do 19:45 časova bio lišen slobode u stanici policije u Subotici, bez razloga propisanih zakonom i bez postupka propisanog zakonom:

1) podnosioca je policija dovela, iako ni sud ni javni tužilac nisu izdali naredbu za dovođenje. Dakle, podnosilac je doveden protivno odredbi člana 195. ZKP;

2) podnosilac je uhapšen u 15:00 časova (kada je stavljen u vozilo policije). Nakon što je doveden u stanicu policije u 15:30 časova, protivno odredbi člana 294. stav 2. ZKP, nije mu uručeno rešenje o zadržavanju u roku ’najkasnije dva časa’ (uopšte mu nije uručeno). Ovo znači da podnosilac nije mogao da izjavi žalbu protiv toga što je bio lišen slobode (žalba nije moguća ako ne postoji rešenje o zadržavanju). Na osnovu ovoga podnosilac ističe i povredu prava na pravno sredstvo kojim bi bilo odlučeno o osnovanosti njegovog lišavanja slobode (…) i prava da hitno pokrene postupak u kome bi sud odlučio o zakonitosti lišavanja slobode, koje jemči član 5-4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i da dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, kao i troškove zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, i odgovora Policijske uprave u Subotici br. 230-16058/24-1 od 16. aprila 2021. godine utvrdio:

- da su 17. decembra 2020. godine u 14:00 časova pripadnici policije ušli u stan i druge prostorije u Subotici u ul. D…, te da su zatekli veću količinu predmeta, a koji eventualno potiču iz krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika. Na adresi D…, policija je zatekla i lica koja su u tom momentu vršila rastavljanje otuđenih delova odnosno odvajanje gvožđa i bakra – predmeti koji potiču od izvršenja krivičnog dela teške krađe u to: I. H, J.H, E.B, M.B, S.L. i E.K. Od strane policijskih službenika Policijske ispostave Subotica -1, izvršeno je dovođenje svih punoletnih lica specijalnim vozilom „marica“ do službenih prostorija Policijske uprave u Subotici. Sva dovedena lica upoznata su sa pravima dovedenih lica što je i zavedeno u elektronskoj aplikaciji JIS MUP-a;

- da su policijski službenici u 15:30 časova doveli u stanicu policije više lica, uključujući i podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac je izjavio da ne želi nikoga da obavesti. Takođe, podnosiocu je uručen i akt Policijske uprave u Subotici – Policijska ispostava Subotica 1 – Obaveštenje o pravima dovedenog lica u 15:30 časova;

-da je nakon prikupljanja obaveštenja od građanina I. H . u 19:34 časova u službenim prostorijama OKP PU Subotica saopštena prava I . H . kao osumnjičenom licu i uručen mu je primerak obrasca „Prava osumnjičenog lica“;

- da iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog I. H . proizlazi da je podnosiocu saopšteno da se sumnjiči da je izvršio krivično delo prikrivanja iz člana 221. stav 1. Krivičnog zakonika, a nakon toga mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem. Podnosilac je izjavio da razume svoja prava, a koja su mu saopštena, te da ne želi ništa da izjavi. Saslušanje je završeno istog dana u 19:45 časova;

- da je podnosilac u 19:45 časova napustio službene prostorije Policijske uprave u Subotici.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da javni tužilac ili sud može izdati naredbu da se okrivljeni dovede: ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a svoj izostanak ne opravda; ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva; ako je doneto rešenje o pritvoru (član 195. stav 1.); da se naredba iz stava 1. ovog člana izdaje pismeno. Naredba sadrži: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu rođenja, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret uz navođenje odredbe krivičnog zakona, razlog zbog koga se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji naređuje dovođenje (član 195. stav 2.); da policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno (član 288. stav 1.); da prilikom postupanja po odredbama ovog člana, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika (član 288. stav 2.); da prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri časa, a po pristanku lica koje daje obaveštenje i duže (član 288. stav 3.); da ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju (član 289. stav 2.); da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (član 294. stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac, ili po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je3 zadržan donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (član 294. stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 294. stav 3.).

Pravilnikom o policijskim ovlašćenjima („Službeni glasnik RS“, br. 43/19 i 93/22) propisano je: da lice koje se dovodi upoznaje se, odnosno obaveštava na jeziku koji razume i svojim pravima usmeno i uručivanjem pisanog obaveštenja i to da ima pravo da bude obavešteno o razlozima dovođenja (član 19. stav 1. tačka 1); da će policijski službenik dovedenom licu uručiti pisano obaveštenje o pravima iz stava 1. ovog člana i pozvati ga da potpiše primerak pisanog obaveštenja (član 19. stav 2.); da se dovođenje, po pravilu, vrši službenim vozilom, odnosno plovilom policije (član 23. stav 1.).

5. Podnosilac smatra da mu je radnjom pripadnika Policijske uprave u Subotici – dovođenja/hapšenja bez pravnog osnova 17. decembra 2020. godine oko 15:00 časova i radnjom lišenja slobode 17. decembra 2020. godine od 15:30 do 19:45 časova u stanici policije u Subotici, povređeno pravo na slobodu i bezbednost. Pri tome navodi da je bio lišen slobode u stanici policije u Subotici, bez razloga propisanih zakonom i bez postupka propisanog zakonom:

1) da je podnosioca policija dovela, iako ni sud ni javni tužilac nisu izdali naredbu za dovođenje. Dakle, podnosilac je doveden protivno odredbi člana 195. Zakonika o krivičnom postupku;

2) da je podnosilac uhapšen u 15:00 časova (kada je stavljen u vozilo policije). Nakon što je doveden u stanicu policije u 15:30 časova, protivno odredbi člana 294. stav 2. ZKP, nije mu uručeno rešenje o zadržavanju u roku „najkasnije dva časa“, odnosno uopšte mu nije uručeno, što znači da podnosilac nije mogao da izjavi žalbu protiv toga što je bio lišen slobode jer žalba nije moguća ako ne postoji rešenje o zadržavanju. Na osnovu ovoga podnosilac ističe i povredu prava na pravno sredstvo kojim bi bilo odlučeno o osnovanosti njegovog lišavanja slobode i prava da hitno pokrene postupak u kome bi sud odlučio o zakonitosti lišavanja slobode, koje jemči član 5-4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Pre svega, Ustavni sud kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je navode podnosioca o povredi prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava ocenio kao neosnovane.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije doveden u Policijsku upravu u Subotici – Policijsku ispostavu Subotica 1. na osnovu odredbe člana 195. ZKP. Navedenom odredbom ZKP propisana je jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka – dovođenje. Prema podnosiocu je primenjena radnja policije – dovođenje, propisana čl. 19 – 28. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima. Nadalje, podnosilac nije doveden u nadležnu policijsku ispostavu kao osumnjičeno lice, već je doveden u svojstvu građanina, a radi prikupljanja obaveštenja na osnovu člana 288. ZKP. Ustavni sud ukazuje da je podnosiocu uručeno obaveštenje o pravima dovedenog lica 17. decembra 2020. godine u 15:30 časova. Odredba člana 288. stav 3. propisuje da prikupljanje obaveštenja od jednog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri časa, a po pristanku lica koje daje obaveštenje i duže. Oko 19:03, a kako je to navedeno u ustavnoj žalbi, advokat V. J . Đ . je obavešten od strane policije da će podnosilac biti saslušan kao okrivljeni, te je pristupio u policiju u 19:30. Ustavni sud napominje da odredba člana 289. stav 2. predviđa da ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tač 1) i 2) ZKP i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju. Iz akta Policijske uprave u Subotici – Odeljenje kriminalističke policije od 17. decembra 2020. godine proizlazi da je nakon prikupljanja obaveštenja građaninu I . H . saopšteno da se smatra osumnjičenim, te je ovlašćeno službeno lice u 19:34 saopštilo prava osumnjičenog i uručilo mu je primerak obrasca „Prava osumnjičenog lica“. Na taj način, policija je postupila u svemu u skladu sa odredbom člana 289. stav 2. ZKP.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je prikupljanje obaveštenja u konkretnom slučaju trajalo od 15:30 do 19:03 časova kada je advokat V. J . Đ . obavešten da će podnosilac biti saslušan kao osumnjičeni, a na koji način je postupljeno u skladu sa članom 288. stav 3. i članom 289. stav 2. ZKP. Saslušanje podnosioca je trajalo od 19:35 do 19:45 časova, a podnosilac nije imao nikakvih primedbi koje bi istakao na zapisnik o saslušanju osumnjičenog od 17. decembra 2020. godine.

Polazeći od činjenice da su se od podnosioca 17. decembra 2020. godine od 15:30 prikupljala obaveštenja u svojstvu građanina, kao i činjenice da podnosilac nije uhapšen konkretnom prilikom, Ustavni sud napominje da nije bilo osnova da se donese rešenje o zadržavanju na osnovu člana 294. ZKP. Takođe, Ustavni sud je ocenio i da nije povređeno pravo iz člana 27. stav 3. Ustava, a koje utvrđuje da svako ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. Naime, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi ZKP propisani za donošenje rešenja o zadržavanju, jer podnosilac nije zadržan od strane policije niti je u startu imao svojstvo osumnjičenog već svojstvo građanina. Nakon ispitivanja podnosioca u svojstvu osumnjičenog, podnosilac je pušten da se brani sa slobode u 19:45 časova.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu odlučujući kao u izreci.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zakonitosti dovođenja i prikupljanja obaveštenja od građana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti