Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog dužine krivičnog postupka koji je doveo do zastarelosti, kao i povredu prava na pravično suđenje. Poništena je odluka o troškovima postupka zbog pogrešne primene zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Tomić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodanke Tomić i utvrđuje da je u postupku koji je pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu vođen u predmetu K. 1298/04-08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a da joj je presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 2149/08 od 23. septembra 2008. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu žalba odbija.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Poništava se presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 2149/08 od 23. septembra 2008. godine u drugom stavu izreke koji glasi: „U ostalom delu prvostepena presuda ostaje neizmenjena“, pa se nalaže Okružnom sudu u Beogradu da u ponovnom postupku odluči po žalbi Slobodanke Tomić protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-08 od 1. aprila 2008. godine u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka (st. 2, 3. i 4. izreke).
4. Odbacuje se zahtev Slobodanke Tomić za obustavu izvršenja osporenih presuda.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Tomić iz Beograda je 6. novembra 2008. godine podnela ustavnu žalbu protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-08 od 1. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2149/08 od 23. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je, takođe, podneta i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji se vodio u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-08.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da je prvostepeni sud osporenom presudom K. 1298/04-08 od 1. aprila 2008. godine povredio pravila krivičnog postupka, ali i pravo na pravično suđenje time što je zanemario dužnost da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena; da „postoji znatna protivurečnost između navedenih razloga presude o saržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih zapisnika o datim iskazima“; da se sud nije izjasnio o protivrečnim dokazima; da je drugostepeni sud potvrdio odluku prvostepenog suda kojom je podnositeljka obavezana da plati troškove krivičnog postupka, propustivši da konstatuje da se ovo pravilo neće primenjivati kada nastupi zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca; da joj je povređeno i uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je zbog odugovlačenja krivičnog postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja protiv okrivljenog; da joj je povređeno i uskraćeno ustavno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima zato što Okružni sud praktično i nije odlučivao o njenoj žalbi, jer je odbio optužbu protiv okrivljenog zbog apsolutne zastarelosti i potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka. Predložila je da Ustavni sud odloži izvršenje akata protiv kojih je ustavna žalba izjavljena, usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i donese odluku o naknadi štete ili otklanjanju štetnih posledica.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Prema članu 35. stav 2. Ustava, svako ima pravo na naknadu meterijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrukuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Odredbama člana 36. Ustava utvrđeno je: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnositeljka ustavne žalbe je 13. jula 2004. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu privatnu krivičnu tužbu protiv P.A. iz Beograda, zbog krivičnog dela uvrede i ugrožavanja sigurnosti.
S obzirom da krivična tužba nije sadržala sve bitne elemente potrebne za postupanje po istoj, predsednik veća je 2. septembra 2004. godine naložio podnositeljki ustavne žalbe da, u roku od 8 dana, u skladu sa odredbom člana 438. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, podnesenu tužbu uredi, po kom nalogu je postupljeno 28. septembra 2004. godine. Uređenom privatnom krivičnom tužbom okrivljenom je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije, krivičnog dela uvrede iz člana 93. Krivičnog zakona i krivičnog dela oštećenja tuđe stvari iz člana 176. Krivičnog zakona, sa predlogom da se zakaže glavni pretres, da se u dokaznom postupku saslušaju okrivljeni, privatna tužilja i tri svedoka, da se nakon izvođenja dokaza okrivljeni oglasi krivim i kazni po zakonu, te da se podnositeljki ustavne žalbe nadoknadi pretrpljena materijalna i nematerijalna šteta i nadoknade troškovi postupka.
Prvostepeni krivični postupak okončan je donošenjem presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-08 od 1. aprila 2008. godine kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti u produženom trajanju iz člana 138. stav. 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, krivično delo uvrede u produženom trajanju iz člana 170. stav 1. u vezi sa članom 61. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo oštećenja tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika. Podnositeljka ustavne žalbe je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka uplati okrivljenom iznos od 89.000,00 dinara, da na ime troškova veštačenja uplati sudu iznos od 18.000,00 dinara i da na ime paušala uplati sudu iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
U toku postupka koji je po podnetoj tužbi podnositeljke ustavne žalbe vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1298/04-08 postupalo je četvoro sudija u svojstvu predsednika sudećeg veća.
Prvi sudija je postupao u periodu od 13. jula 2004. do 20. maja 2005. godine.
Po nalogu predsednika veća od 5. oktobra 2004. godine, istražni sudija je sproveo pojedine istražne radnje - saslušao okrivljenog, podnositeljku ustavne žalbe i predložena tri svedoka, a zatim predmet vratio postupajućem sudiji 25. novembra 2004. godine.
Predsednik veća je 15. decembra 2004. godine stavio predlog krivičnom vanpretresnom veću da se iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti spoje postupci Trećeg opštinskog suda u Beogradu u predmetu K. 1298/04, u kome je podnositeljka ustavne žalbe privatna tužilja, sa predmetom K. 720/04 u kome je podnositeljka ustavne žalbe okrivljena, jer se radi o postupcima između istih stranaka, zbog istovrsnih krivičnih dela. Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 897/04 od 30. decembra 2004. godine navedeni predlog je odbijen kao neosnovan.
Drugi sudija kao predsednik sudećeg veća postupao je u periodu od 20. maja 2005. godine do 2. februara 2006. godine.
U tom periodu, glavni pretres zakazan za 16. septembar 2005. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenog i svedoka koji nisu uredno pozvani. Glavni pretres zakazan za 12. decembar 2005. godine, takođe, nije održan zbog zahteva branioca i okrivljenog da se upoznaju sa privatnom tužbom i pripreme odbranu. Sledeći pretres zakazan je za 2. februar 2006. godine.
Treći sudija postupao je u predmetu u periodu od februara 2006. godine do januara 2007. godine.
Zbog promene predsednika veća glavni pretres zakazan za 2. februar 2006. godine nije održan, a naredni je zakazan za 10. mart 2006. godine, što je saopšteno okrivljenom, braniocu, podnositeljki ustavne žalbe i dvojici svedoka. Glavni pretres zakazan za 10. mart 2006. godine je održan i saslušani su okrivljeni, podnositeljka ustavne žalbe i dva svedoka. Podnositeljka ustavne žalbe je na pretresu dostavila kao dokaze zapisnik Građevinske inspekcije od 16. aprila 2004. godine i izveštaj lekara specijaliste Doma zdravlja Vračar od 4. novembra 2004. godine, pa je na predlog branioca okrivljenog, koji je tražio rok za izjašnjenje o priloženim dokazima, sud odložio glavni pretres. U nastavku glavnog pretresa zakazanog za 31. maj 2006. godine saslušani su okrivljeni, podnositeljka ustavne žalbe i jedan od tri prisutna svedoka. Glavni pretres je odložen zbog saslušanja preostala dva svedoka.
Nastavak glavnog pretresa zakazan za 13. septembar 2006. godine nije održan zbog nedolaska dva svedoka, kao ni sledeći nastavak pretresa zakazan za 27. novembar 2006. godine, jer nije pristupio okrivljeni koji je, po izjavi branioca, bio bolestan. Glavni pretres nije nastavljen ni 23. januara 2007. godine, zbog bolesti postupajućeg sudije.
Četvrti sudija kao predsednik sudećeg veća postupao je u predmetu u periodu od 25. januara 2007. godine do 1. aprila 2008. godine, kada je doneta prvostepena presuda.
U toku 2007. godine zakazani glavni pretres nije održan četiri puta (4. maja, 19. juna, 19. septembra i 13. decembra), zbog nedolaska okrivljenog, njegovog branioca ili svedoka.
Glavni pretres zakazan za 15. mart 2007. godine je održan, saslušani su optuženi, podnositeljka ustavne žalbe i sva tri svedoka predložena u privatnoj tužbi. Sud je doneo rešenje da se izvrši veštačenje od strane veštaka medicinske struke o povredama koje je zadobila podnositeljka ustavne žalbe 30. aprila 2004. godine na okolnost težine i mehanizma nastanka povreda, kao i da se od Policijske stanice Vračar zatraži Izveštaj o intervenciji policije od 14. i 30. aprila 2004. godine. Naređeno je pozivanje jednog od dva svedoka koga je predložio okrivljeni i nastavak pretresa zakazan je za 4. maj 2007. godine.
Dana 5. aprila 2007. godine sudu su dostavljeni nalaz i mišljenje sudskog veštaka i izveštaj Policijske stanice Vračar.
Glavni pretres je nastavljen tek 2. novembra 2007. godine kada su saslušani okrivljeni, privatna tužilja i svedok odbrane. Nastavak pretresa zakazan je za 13. decembar 2007. godine, uz naredbu da se preko načelnika Policijske stanice Vračar, radi saslušanja pozovu tri policajca i jedan svedok.
Glavni pretres je nastavljen 11. januara 2008. godine u fazi dokaznog postupka i saslušan je svedok čije je pozivanje naređeno. Pretres je odložen zbog saslušanja radnika Policijske stanice Vračar i nastavak je zakazan za 26. februar 2008. godine, uz naredbu da se policajci pozovu preko načelnika uz novčanu kaznu od po 50.000,00 dinara.
U nastavku glavnog pretresa zakazanog za 26. februar 2008. godine saslušani su radnici Policijske stanice Vračar, a pretres je odložen za 1. april 2008. godine zbog najavljenog nestanka električne energije.
Glavni pretres je 1. aprila 2008. godine nastavljen u fazi dokaznog postupka. Po završetku dokaznog postupka, nakon završne reči stranaka donesena je i javno objavljena presuda kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe. Presuda je otpravljena strankama 2. aprila 2008. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je 5. juna 2008. godine protiv prvostepene presude izjavila žalbu.
Okružni sud u Beogradu je u postupku po žalbi 23. septembra 2008. godine doneo osporenu presudu Kž. 2149/08 kojom je, po službenoj dužnosti, preinačio presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K.1298/04-06 od 1. aprila 2008. godine i prema okrivljenom odbio optužbu, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a u ostalom delu je prvostepena presuda ostala neizmenjena.
Presudu Okružnog suda u Beogradu podnositeljka ustavne žalbe je primila 10. oktobra 2008. godine.
4. Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da se krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca, a da je za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac privatni tužilac (član 19. st. 1. i 2.); da je dužnost predsednika veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaženje istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak a ne služi razjašnjenju stvari (član 296. stav 2); da ako svedok ili veštak, i pored urednog poziva, neopravdano izostane, veće može narediti da se odmah prinudno dovede, a da glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog svedoka ili veštaka, i u tom slučaju veće će u toku glavnog pretresa odlučiti da li usled odsustva svedoka ili veštaka glavni pretres treba prekinuti ili odložiti (član 307. st. 1. i 2.); da će se van slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, glavni pretres, pored ostalog, odložiti rešenjem veća ako treba pribaviti nove dokaze ili ako postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede (član 308. stav 1.). Odredbe člana 309. Zakonika propisuju: da glavni pretres koji je odložen mora početi iznova, između ostalog, ako se izmenio sastav veća, ali po saslušanju stranaka veće može odlučiti da se u ovakvom slučaju svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo nego da se pročitaju iskazi svedoka i veštaka dati na ranijem glavnom pretresu (stav 1.); da ako se glavni pretres koji je bio odložen drži pred istim većem, on će se nastaviti, a predsednik veća će ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, ali i u ovom slučaju veće može odrediti da glavni pretres počne iznova (stav 2.); da ako je odlaganje trajalo duže od tri meseca, ili ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora iznova početi i svi dokazi se moraju ponovo izvesti (stav 3.).
Ostalim relevantnim odredbama Zakonika propisano je: da će presudu kojom se optužba odbija sud, pored ostalog, izreći ako se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje (član 354. stav 3.); da će presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe sud izreći ako nije dokazano da je optuženi izvršio delo za koje je optužen (član 355. stav 3.); da drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali uvek mora po službenoj dužnosti ispitati da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 1, 5, 6, 8 do 11 ovog zakonika i da li je glavni pretres, protivno odredbama ovog zakonika, održan u odsustvu optuženog, a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog, kao i da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon (član 380. stav 1. tačka 1) i 2)); da će drugostepeni sud uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti presudom preinačiti prvostepenu presudu ako utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrđene i da se, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, po pravilnoj primeni zakona ima doneti drugačija presuda (član 391. stav 1.).
Pitanje troškova krivičnog postupka je Zakonikom uređeno na sledeći način: troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage (193. stav 1.); privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1) do 6) i 8) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, kao i nužne izdatke i nagradu njegovog branioca, ako je postupak završen presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem o obustavi postupka, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je donesena presuda kojom se optužba odbija zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca (član 197. stav 3).
Krivičnim zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), koji je bio na snazi u vreme podnošenja privatne tužbe, bilo je propisano: ko ugrozi sigurnost nekog lica ozbiljnom pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od godinu dana (ugrožavanje sigurnosti - član 67. stav 1.); ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca (uvreda - član 93. stav 1.); ko ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine (oštećenje tuđe stvari - član 176. stav 1.).
Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05), koji je stupio je na snagu 1. januara 2006. godine, propisao je: ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom do jedne godine (ugrožavanje sigurnosti - član 138. stav 1.); ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara (uvreda - član 170. stav 1.); ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci (uništenje i oštećenje tuđe stvari - član 212. stav 1.). Ostalim relevantnim odredbama važećeg Krivičnog zakonika propisano je: da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca (član 5. st. 1. i 2.); da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna (član 103. stav 1. tačka 7)); da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (član 104. stav 6.).
5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i na praksi i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 13. jula 2004. godine kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela privatnu krivičnu tužbu, do 1. aprila 2008. godine kada je donesena prvostepena presuda. U odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak je trajao četiri godine i poklapao se sa apsolutnim rokom zastarelosti krivičnog gonjenja propisanim za krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret.
Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta za podnosioca predstavke.
Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a takođe ni kompleksnost činjeničnog stanja nije zahtevala da dokazni postupak traje duže vreme.
Ustavni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela dužem trajanju sudskog postupka, a nije imala na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv neopravdano dugog trajanja krivičnog postupka.
Ustavni sud nalazi da je do okončanja predmetnog postupka donošenjem presude kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja došlo usled odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda. Ovaj zaključak nedvosmisleno proizlazi iz nesporne činjenice da se krivični postupak neprekidno vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, da je nadležni sud zakazivao glavni pretres 17 puta, a da ga je samo sedam puta održao, da u periodu od 30. decembra 2004. do 16. septembra 2005. godine nije zakazan glavni pretres, da je glavni pretres prvi put održan 10. marta 2006. godine, dakle posle više od godinu i po dana od dana podnošenja privatne krivične tužbe. Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda zbog toga ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Po oceni Ustavnog suda, odugovlačenje postupka u ovom slučaju pretežno je prouzrokovano propuštanjem nadležnog suda da pravovremeno i efikasno postupa. Promene u sastavu sudskog veća koje su objektivno uslovile periode neaktivnosti suda ne mogu se smatrati valjanim razlogom koji bi mogao da opravdavda prekoračenje razumnog roka za donošenje sudske odluke.
Ustavni sud je imao u vidu i značaj pitanja koje je raspravljano pred sudom za podnositeljku ustavne žalbe. Zahtevana je sudska zaštita bezbednosti, časti i ugleda i imovine, koja imaju rang osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom. Nesumnjivo je da ova prava za podnositeljku imaju posebnu važnost.
Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari odgovarajućom naknadom nematerijalne štete, koju podnositeljka ustavne žalbe može realizovati na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, to je na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
6. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da su osporeni postupci vođeni pred Ustavom i zakonom ustanovljenim sudovima, koji su postupali u granicama svoje nadležnosti, u zakonito vođenom krivičnom postupku, u kome su sprovedene neophodne istražne radnje radi prikupljanja dokaza od značaja za odlučivanje o krivičnoj odgovornosti okrivljenog i sproveden dokazni postupak na glavnom pretresu. Po nalaženju Ustavnog suda, donete odluke su zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, kada je u pitanju utvrđivanje krivične odgovornosti okrivljenog.
Međutim, Ustavni sud je ocenio da je osporenom drugostepenom presudom povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, jer je Okružni sud održao na snazi prvostepenu presudu u delu kojim je podnositeljka ustavne žalbe, kao privatna tužilja u krivičnom postupku, obavezana da na ime troškova krivičnog postupka uplati okrivljenom iznos od 89.000,00 dinara, da na ime troškova veštačenja uplati sudu iznos od 18.000,00 dinara i da na ime paušala uplati sudu iznos od 5.000,00 dinara, propustivši da prilikom odlučivanja primeni odredbu člana 197. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku. Naime, privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka koji je okončan oslobađajućom presudom, u kom smislu je i doneta osporena prvostepena odluka. S obzirom na to da je u toku postupka po žalbi došlo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, zbog čega je doneta odbijajuća presuda, Okružni sud je morao da oceni da li se odugovlačenje postupka može pripisati u krivicu privatne tužilje. Okružni sud to nije učinio i pored toga što se žalbom izričito pobijala i odluka o troškovima krivičnog postupka. Nepostojanje obrazloženja u osporenoj drugostepenoj presudi koje bi se odnosilo na razloge kojima se rukovodio Okružni sud kada je ostavio na snazi prvostepenu presudu u delu kojim je podnositeljka ustavne žalbe obavezana da snosi troškove krivičnog postupka, po oceni Ustavnog suda, samo po sebi ukazuje na nepravičnost takve odluke.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 2149/08 od 23. septembra 2008. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu drugostepenu presudu u navedenom delu i naložio Okružnom sudu u Beogradu da u ponovnom postupku odluči po žalbi podnositeljke ustavne žalbe protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1298/04-08 od 1. aprila 2008. godine u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka (st. 2, 3. i 4. izreke).
7. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe izjavila žalbu na prvostepenu presudu i da je po njenoj žalbi drugostepeni sud odlučivao, Ustavni sud smatra da podnositeljki nije povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Drugostepeni sud je odlučujući po žalbi podnositeljke ustavne žalbe na prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti, preinačio ožalbenu presudu, jer je utvrdio da su odlučne činjenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrđene i da se, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, a zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, ima doneti presuda kojom se optužba odbija.
U odnosu na povredu prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge iz kojih bi proizlazila povreda ovih Ustavom zajemčenih prava. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj navedena prava povređena time što je osporenim presudama obavezana da snosi troškove krivičnog postupka. Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedena obaveza predstavlja povredu prava na pravično suđenje po osnovu koje je podnositeljki priznato pravo na naknadu nematerijalne štete prouzrokovane nepravilnim radom sudova.
8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 1, 2. i 3. izreke.
9. Ustavni sud je odbacio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za obustavu izvršenja osporenih presuda, saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, jer je o podnetoj ustavnoj žalbi doneo konačnu odluku.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti