Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepozivanja na zajemčeno ljudsko pravo

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu zbog nepostupanja ministarstva, jer se podnosilac nije pozvao na povredu konkretnog Ustavom zajemčenog ljudskog ili manjinskog prava, već samo na načelo zakonitosti uprave, što nije dovoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Društva za proizvodnju i razvoj živinarske proizvodnje JUGOKOKA d.o.o. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Društva za proizvodnju i razvoj živinarske proizvodnje JUGOKOKA d.o.o. izjavljena zbog nepostupanja i nepreduzimanja radnji Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo za proizvodnju i razvoj živinarske proizvodnje JUGOKOKA d.o.o. Beograd podnelo je Ustavnom sudu 6. novembra 2008. godine ustavnu žalbu, zbog nepostupanja i nepreduzimanja radnji Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za vođenje postupka propisane odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da nije naznačeno ljudsko i manjinsko pravo ili sloboda zajemčeni Ustavom za koje se tvrdi da su povređeni, sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, niti sadrži podatke o zakonskom zastupniku, potpis zakonskog zastupnika i pečat podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 13. februara 2009. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke. Podnosilac ustavne žalbe je dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.
Podnosilac ustavne žalbe je u podnesku od 3. marta 2009. godine dostavio podatke o zakonskom zastupniku i naveo da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava iz člana 198. Ustava Republike Srbije.
3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.) i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u dopuni ustavne žalbe naveo da mu je nečinjenjem Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu povređeno pravo iz člana 198. Ustava. Odredbama navedenog člana Ustava propisano je: da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu (stav 1.); da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.). Iz navedenog proizlazi da se ovim odredbama Ustava garantuje zakonitost upravnog rešavanja, kao i pravo na preispitivanje zakonitosti konačnih pojedinačnih akata donetih u upravnom postupku pred nadležnim sudom u upravnom sporu. Ustavne garancije iz člana 198. Ustava ne osiguravaju, međutim, nezavisna i samostalna prava koja mogu biti predmet preispitivanja po ustavnoj žalbi, već se radi o pravima akcesorne prirode na koju se neko lice može pozvati samo u vezi sa uživanjem nekog od ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom (npr. pravom na pravično suđenje, pravom na pravno sredstvo i dr.). Podnosilac se u ustavnoj žalbi nije pozvao na povredu bilo kog ljudskog prava ili slobode.
5. Imajući u vidu navedeno, Sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić