Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu poverioca zbog dugog trajanja stečajnog postupka protiv preduzeća sa državnim kapitalom. Postupak, koji je trajao preko šest godina, predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12731/2023
12.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. C. iz Srpskog Miletića kod Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. C. i utvrđuje se da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St. 7/17.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Somboru R4 St. 289/23 od 2. oktobra 2023. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. C. iz Srpskog Miletića kod Odžaka podneo je Privrednom apelacionom sudu, 17. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika dr M. J, advokata iz Kule, žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Somboru R4 St. 289/23 od 2. oktobra 2023. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka pred navedenim sudom u predmetu St. 7/17.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 2. istog zakona propisano da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Privredni apelacioni sud je predmet dostavio Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosilac je u žalbi, koja se, u smislu citiranih odredaba Zakona, ima smatrati ustavnom žalbom (u daljem tekstu: ustavna žalba), kao i prigovoru radi ubrzavanja postupka, istakao: da u predmetnom stečajnom postupku nije namirio svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su mu utvrđena; da je osporeni stečajni postupak još uvek u toku i da traje više od šest godina.

Podnosilac ustavne žalbe, kome je obaveštenje iz člana 16. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku uredno dostavljeno preko advokata dr Marije Joksović, advokata iz Kule, a što je Ustavni sud utvrdio iz odgovora Privrednog apelacionog suda VIII-Su. 41/24-280 od 2. decembra 2024. godine, nije u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama istakao zahteve za naknadu nematerijalne i/ili materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Somboru St. 7/17 od 24. maja 2017. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom I. „R.“ d.o.o. Odžaci, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Stečajni postupak je zaključen rešenjem Privrednog suda u Somboru St. 7/17 od 30. avgusta 2024. godine, koje je postalo pravnosnažno 21. septembra 2024. godine.

Osnivač i jedini član stečajnog dužnika jeste privredno društvo I. „L.“ a.d. - u stečaju Odžaci, koje je sa državnim kapitalom.

Podnosilac ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su mu utvrđena.

Podnosilac ustavne žalbe je 2. avgusta 2023. godine podneo prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St. 289/23 od 2. oktobra 2023. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Predlagač je 17. oktobra 2023. godine izjavio žalbu Privrednom apelacionom sudu, preko prvostepenog suda. Istaknuti su i zahtevi za naknadu troškova na ime sastava prigovora i žalbe od strane advokata.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom“.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.); da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1 ‒ 4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe (stav 5.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se žalba podnosioca, koja je podneta nadležnom drugostepenom sudu protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, smatra ustavnom žalbom kojom se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije u ostavljenom roku istakao zahtev za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 16. stav 6. navedenog Zakona, to se predmetna žalba ne može smatrati ustavnom žalbom kojom je istaknuta i povreda prava na imovinu u osporenom stečajnom postupku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St. 7/17, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.).

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije (predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.) utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao preko šest godina, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije u ostavljenom roku, a saglasno odredbi člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dostavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, iako je njegov punomoćnik obavešten na način propisan stavom 5. navedenog člana Zakona, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

8. Imajući u vidu da je prethodno utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i odredio način pravičnog zadovoljenja, Ustavni sud je poništio rešenje Privrednog suda u Somboru R4 St. 289/23 od 2. oktobra 2023. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se žalba podnosioca, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova navedenog postupka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosioca ustavne žalbe, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnosioca ustavne žalbe je potpuna, imajući u vidu da je on istovremeno mogao ostvariti pravo na naknadu i nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može postići isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije postupio na način koji propisuje odredba člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te mu je samo utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu troškova, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti