Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presuda u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije o zahtevu za ispitivanje zakonitosti. Istovremeno, žalba protiv nižestepenih pravnosnažnih presuda odbačena je kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka propisanog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Lajoša Balaža iz Hajdukova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao nesnovana ustavna žalba Lajoša Balaža izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Lajoša Balaža izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lajoš Balaž iz Hajdukova je 5. novembra 2008. godine podneo ustavnu žalbu, preko punomoćnika advokata Viktora Juhasa Đurića, protiv presuda Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine, Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st. 2. i 5. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi: da mu je onemogućeno da se pod jednakim uslovima kao svedoci optužbe saslušaju i svedoci odbrane u postupku koji je vođen pred prvostepenim sudom; da je sud saslušavao samo svedoke optužbe, a odbio da sasluša jedinog svedoka odbrane; da se prvostepena presuda zasniva na "materijalu" koji odbrana nije mogla da proveri u delu iskaza saslušanog svedoka; da su svedoci saslušavani u suprotnosti sa domaćim i međunarodnim pravom; da je sve navedene radnje prvostepenog suda drugostepeni sud ocenio kao pravilne i utvrdio činjenice koje nisu bile utvrđene u prvostepenoj presudi; da su mu ovakvim postupanjem suda povređena prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st.2. i 5. Ustava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 33. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.).
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Protiv podnosica ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 40/07 koji je pravnosnažno okončan.
Okružni sud u Subotici je 26. oktobra 2007. godine doneo osporenu presudu K. 40/07 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i devet meseci.
Vrhovni sud Srbije je 23. januara 2008. godine doneo osporenu presudu Kž. I 2814/07 kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine. Presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I. 2814/07 od 23. januara 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je primio 17. marta 2008. godine, a njegov branilac 25. februara 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je preko branioca potom podneo zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine. Vrhovni sud Srbije je, odlučujući o podnetom zahtevu, doneo 23. septembra 2008. godine osporenu presudu Kzp. 261/08, kojom je odbijen kao neosnovan zahtev branioca osuđenog Lajoš Balaža za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine.
4. Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, broj 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1.); da sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom (član 23); da okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora ili maloletničkog zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučajevima predviđenim ovim zakonikom (član 428. stav 1.); da o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude rešava sud određen zakonom (član 429): da će se u pogledu zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude shodno primenjivati odredbe člana 422. stav 1, 2 i 5, člana 423, 424, 425. stav 1. i člana 426. i 427. ovog zakonika (član 432).
Odredbama člana 430. Zakonika propisano je da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može podneti u sledećim slučajevima: zbog povrede krivičnog zakona na štetu osuđenog propisane u članu 369. stav 1. tač. 1. do 4. i tački 6. ovog zakonika, ili zbog povrede iz tačke 5. tog člana ako se prekoračenje ovlašćenja odnosi na odluku o kazni, meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi (tačka 1)); zbog povrede odredaba krivičnog postupka propisanih u članu 368. stav 1. tač. 1, 5, 8, 9 i 10 ovog zakonika, ili zbog učestvovanja u rešavanju u drugom, odnosno trećem stepenu sudije ili sudije-porotnika koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1 do 5)), ili zbog toga što je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom upotrebljava svoj jezik (član 9) (tačka 2)); zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude (tačka 3)).
Odredbama člana 368. stav 1. Zakonika propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka, pored ostalog, postoji: ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja (tačka 1)); ako je sud povredio propise krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca ili predloga oštećenog, odnosno odobrenja nadležnog organa (tačka 5)); ako je optužba prekoračena (član 351. stav 1.) (tačka 8)); ako je presudom povređena odredba člana 382. ovog zakonika (tačka 9)); ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati (tačka 10)). Prema članu 369. Zakonika povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo (tačka 1)); da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost (tačka 2)); da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar već pravnosnažno presuđena (tačka 3)); da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (tačka 4)); da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni, odnosno odlukom o meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta, prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu (tačka 5)); da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne (tačka 6)).
Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 103/2003, 29/2004, 101/2005 i 46/2006) propisano je da veće od sedam sudija Vrhovnog suda Srbije odlučuje o pravnom sredstvu izjavljenom na odluku veća Vrhovnog suda Srbije (član 29. stav 2.).
Krivičnim zakonikom Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/05, 88/05, 107/05), koji je stupio je na snagu 1. januara 2006. godine, pored ostalih propisana su krivična dela teške krađe (član 204.) i razbojništva (član 206.). Prema odredbi člana 204. stav 1. tačka 1), učinilac krivičnog dela krađe iz člana 203. kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savlađivanjem većih prepreka. Odredbom člana 206. stav 1. propisano je da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina, a odredbom stava 3. istog člana da ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
5. Ustavni sud je, ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 33. st. 2. i 5. Ustava i navedenih odredaba Zakonika o Krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine nisu povređena ustavna prava podnosioca na koje se u ustavnoj žalbi pozvao.
Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona u kome će se javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv nekog lica.
Ustavni sud je stanovišta da je osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud, koji je postupao u granicama svoje nadležnosti, u pravilno i zakonito vođenom postupku, u kome je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno sudelovanje, te je Sud utvrdio da se osporena presuda zasniva na zakonito sprovedenom postupku i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava i ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe.
U odnosu na povredu posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbom člana 33. st. 2. i 5. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo na koji način su mu ova prava povređena donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine. Ustavni sud je, polazeći od sadržine navedenih prava utvrdio da je, u postupku odlučivanja o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, Vrhovni sud Srbije održao sednicu veća u prisustvu branioca podnosioca ustavne žalbe, a u odsustvu uredno obaveštenog podnosioca ustavne žalbe, iz čega proizlazi da mu je omogućeno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru. U postupku po zahtevu za ispitivanje zakonitosti presude ne ispituju se svedoci odbrane i optužbe, tako da se povreda prava iz člana 33. stav. 5. Ustava ne može ni odnositi na postupak po ovom vanrednom pravnom leku. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 261/08 od 23. septembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena posebna prava okrivljenog.
Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbio kao u tački 1. izreke.
6. U odnosu na osporene presude Okružnog suda u Subotici K. 40/07 od 26. oktobra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine, utvrđeno je da je presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2814/07 od 23. januara 2008. godine podnosilac ustavne žalbe primio 17. marta 2008. godine, a njegov branilac 25. februara 2008. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 5. novembra 2008. godine, dakle po isteku roka od 30 dana od dana dostavljanja osporenog akta, Sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, pa je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu rešio kao u tački 2. izreke.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presuda u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti