Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačena revizija. Ustavna žalba je nedozvoljena jer podnosilac, pre obraćanja Ustavnom sudu, nije iskoristio raspoloživo pravno sredstvo – žalbu nadležnom drugostepenom sudu, na šta je bio upućen pravnom poukom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009.godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2924/06 od 30. decembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 8. juna 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2924/06 od 30. decembra 2008. godine, kojim je odbačena, kao nedozvoljena, revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 8805/07 od 29. septembra 2008. godine, pošto je podnosilac ustavne žalbe reviziju izjavio lično, a ne preko advokata. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje i da je kao podnosilac revizije i socijalno ugroženo lice doveden u neravnopravan položaj pred zakonom, te je od Ustavnog suda zahtevao da se poništi osporeno rešenje kao nezakonito i da se predmet vrati Trećem opštinskom sudu u Beogradu, "kako bi se tužiocu omogućilo pravo na pravično suđenje, ali drugom veću koje će u skladu sa zakonom sprovesti dokazni postupak i nakon utvrđivanja materijalne istine doneti presudu zasnovanu na zakonu".

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

3. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. U konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio sva pravna sredstva, odnosno pre podnošenja ustavne žalbe nije podneo žalbu protiv osporenog prvostepenog rešenja Okružnom sudu u Beogradu, na šta je upućen poukom o pravnom leku koju sadrži osporeno rešenje.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedozvoljena, pa je istu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić