Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu P. M. utvrdivši povredu prava na pravično suđenje jer Viši sud u Nišu nije postupio po prethodnim nalozima Ustavnog suda. Takođe je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka o troškovima od četiri i po godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12786/2022
14.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. M. iz Ražnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba P. M. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine i određuje da isti odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv odluke o troškovima postupka u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Usvaja se ustavna žalba P. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. P. M. iz Ražnja je, 25. oktobra 2022. godine, preko punomoćnika D. Ć, advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 2317/15 od 25. marta 2016. godine, između ostalog, rešeno da svaka parnična stranka snosi troškove prvostepenog postupka; da je Ustavni sud doneo Odluku Už-3676/2016 od 25. aprila 2018. godine kojom je poništio navedenu presudu Višeg suda u Nišu u delu kojem je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka i naložio Višem sudu u Nišu da o tom delu ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe; da je rešenjem Višeg suda u Nišu od 9. juna 2020. godine sud odredio prekid postupka zbog smrti tužioca, a po predlogu podnosioca za nastavak od 15. septembra 2020. godine i po kasnijim urgencijama sud se nije oglasio ni u naredne dve godine; da je na kraju Viši sud u Nišu u izvršenju Odluke Ustavnog suda doneo osporeno rešenje Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine, dakle četiri i po godine po dobijanju odluke Ustavnog suda; da takvo ponašanje Višeg suda u Nišu predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava; da je Viši sud u Nišu ponovo doneo nepravilnu i nezakonitu odluku o troškovima koja je u suprotnosti sa obaveznim uputstvom koje je Ustavni sud izneo u svojoj ranijoj Odluci Už-3676/2016 od 25. aprila 2018. godine; da Viši sud u Nišu nije mogao da odbije zahtev podnosioca ove ustavne žalbe za naknadu troškova parničnog postupka koje je podnosilac tražio troškovnikom koji je predao sudiji i da je to konstatovano u zapisniku o glavnoj raspravi od 5. februara 2015. godine; da je nepravilan zaključak Višeg suda u Nišu da konstatacija koja stoji u zapisniku o glavnoj raspravi da je punomoćnik troškove tražio prema troškovniku koji je priložio ne predstavlja dokaz da je punomoćnik zaista taj troškovnik i priložio; da je dužnost suda da spise predmeta uredno vodi, obezbeđuje i čuva; da kod činjenice da je u zapisniku konstatovano da je troškovnik predat na ročištu, da je zapisnik overen od strane punomoćnika, sudije i zapisničara, dužnost je bila suda da, ukoliko istog nije bilo u spisima predmeta u momentu odlučivanja, izvrši rekonstrukciji predmeta u ovom delu, a u smislu člana 131. Sudskog poslovnika, odnosno da spise predmeta vrati prvostepenom sudu radi rekonstrukcije, pa tek nakon toga da odluči o troškovima postupka.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine. Tražio je naknadu materijalne štete na ime troškova pred parničnim sudom, naknadu nematerijalne štete, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Treća strana (tužilac) M. Ž. je preminuo u toku parničnog postupka radi izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-3676/2016 od 25. aprila 2018. godine.

Kako je podnosilac uz ustavnu žalbu dostavio podneske kojim je tražio nastavak postupka pred redovnim sudom u odnosu na D. Ž(1). i D. Ž(2), naslednike sada pok. M. Ž, to je Ustavni sud dostavio ustavnu žalbu na izjašnjenje navedenim licima. Ustavni sud je tako postupio radi utvrđenja činjenice da li je postupak eventualno nastavljen prema njima, iako je u osporenom rešenju Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine kao tužilac i dalje bio označen sada pok. M. Ž. D. Ž(1). i D. Ž(2). su 23. marta 2026. godine preko punomoćnika M. V, advokata iz Jagodine, dostavili izjašnjenje o ustavnoj žalbi, u kojem su naveli da oni kao zakonski naslednici nisu učestvovali u postupku i da nemaju nikakve veze sa postupkom. Inače, punomoćnik M. V. je istovremeno bio i punomoćnik sada pok. M. Ž. u postupku u kojem je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine (što znači da je osporeni drugostepeni akt dostavljen njemu kao punomoćniku, u smislu merodavnih odredbi Zakona o parničnom postupku). Navedena lica od Ustavnog suda traže samo da odbije ustavnu žalbu kao neosnovanu i da obaveže podnosioca da im naknadi troškove postupka za sastav podneska pred Ustavnim sudom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, u spise predmeta Ustavnog suda Už-3676/2016, spise predmeta Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10 i podatke na internet stranici Portal pravosuđa Srbije – Tok predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Viši sud u Nišu je presudom Gž. 2317/15 od 25. marta 2016. godine, između ostalog, rešio da troškove prvostepenog postupka snosi svaka parnična stranka. U obrazloženju presude navedeno je da Viši sud u Nišu nije podnosiocu kao tuženom koji je uspeo u parnici dosudio troškove postupka, jer se u spisima predmeta ne nalazi njegov opredeljen zahtev za naknadu troškova podnet do zaključenja glavne rasprave, a takav zahtev istaknut u žalbi protiv prvostepene presude je neblagovremen.

Na sednici održanoj 15. marta 2018. godine Ustavni sud je doneo Odluku Už-3676/2016 kojom je, u stavu prvom izreke, usvojio ustavnu žalbu Predraga Miloševića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 2317/15 od 25. marta 2016. godine, u delu u kojem je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, a u stavu drugom izreke poništio presudu Višeg suda u Nišu u delu u kojem je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka i odredio da isti sud u tom delu ponovo odluči o žalbi podnosioca.

U obrazloženju Odluke Ustavnog suda je, između ostalog, navedeno: da zapisnik sa rasprave predstavlja dokaz o izvršenim procesnim radnjama suda, stranaka i drugih učesnika u postupku, kao i da on ima sve elemente javne isprave propisane odredbama člana 230. Zakona o parničnom postupku; da za zapisnik postoji oboriva pretpostavka njegove tačnosti, a u slučaju sumnje u njegovu autentičnost, sud je ovlašćen da, utvrđujući istinitost isprave, o tome zatraži izjašnjenje organa koji ga je sastavio; da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o istaknutom zahtevu za naknadu troškova prvostepenog postupka i pored postojanja javne isprave drugačije sadržine, ne proveravajući njenu autentičnost, zaključio da nisu ispunjene pretpostavke da dosudi te troškove stranci koja je uspela u sporu, kao i da nije imao u vidu da obaveza urednog vođenja zapisnika i spisa predmeta leži isključivo na sudu; da obrazloženje osporene presude ne sadrži razloge na osnovu kojih je drugostepeni sud ustanovio da ne postoji opredeljeni zahtev ovde podnosioca ustavne žalbe u situaciji kada je prvostepeni sud utvrdio da je troškovnik priložen.

Odluka Ustavnog suda je dostavljena Višem sudu u Nišu 27. aprila 2018. godine.

Viši sud u Nišu je rešenjem Gž. 2120/18 od 9. juna 2020. godine prekinuo postupak, zbog smrti tužioca.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 15. septembra 2020. godine tražio nastavak postupka označavajući naslednike tužioca za nove tužioce.

U izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3676/16 od 25. aprila 2018. godine, Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine odbio zahteve stranaka (tužioca M. Ž. i podnosioca ustavne žalbe) za naknadu troškova u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da postupajući po nalogu Ustavnog suda iz Odluke Už-3676/16 od 25. aprila 2018. godine Viši sud u Nišu je ponovo odlučivao o troškovima parničnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10; da je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Aleksincu i utvrdio da je rasprava pred Osnovnim sudom u Aleksincu zaključena 5. februara 2015. godine i tom prilikom u završnoj reči punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je naveo da troškove traži prema troškovniku koji prilaže; da u spisima predmeta nema troškovnika punomoćnika podnosioca, a nema ga ni u popisu spisa; da konstatacija prvostepenog suda da punomoćnik podnosioca traži troškove po troškovniku koji prilaže, ne potvrđuje činjenicu da je troškovnik zaista i priložen, jer o njegovom postojanju nema tragova u spisima predmeta; da stav Evropskog suda za ljudska prava da rizik bilo koje greške koju je počinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinca ne utiče na drugačiju odluku ovog suda o troškovima parničnog postupka: da je moguće da je pri sačinjavanju zapisnika na glavnoj raspravi po navici unešena izjava punomoćnika podnosioca da troškove traži po troškovniku koji prilaže, ali ova greška ako je bila ne sme biti ni na štetu druge stranke; da, ukoliko je greške i bilo, rizik te greške i po stavu Evropskog suda za ljudska prava treba da snosi država, a ne druga parnična stranka u ovom sporu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58.).

Merodavne odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) i Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13 i 96/15) citirane su u Odluci Už-3676/2016 od 15. marta 2018. godine.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je u postupku izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3676/16 od 25. aprila 2018. godine doneto osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine kojim je ponovo odbijen zahtev podnosioca za naknadu troškova u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10, sa obrazloženjem da u spisima predmeta nema troškovnika punomoćnika podnosioca, niti ga ni u popisu spisa, a da konstatacija prvostepenog suda da punomoćnik podnosioca traži troškove po troškovniku koji prilaže ne potvrđuje činjenicu da je troškovnik zaista i priložen, jer o njegovom postojanju nema tragova u spisima predmeta.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, članom 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda i da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, a odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i i 92/23) propisano je da su državni organi dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Znači, postoji ne samo zakonska, već i ustavna obaveza, poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava). Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada je zbog utvrđene povrede ustavnog prava poništena sudska odluka i naloženo donošenje nove odluke, izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove odluke od strane „redovnog“ suda, već i postupanje i odlučivanje suda u skladu sa ocenama i pravnim stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava, odnosno postupanje u skladu sa obrazloženjem ustavnosudske odluke.

U konkretnom slučaju, Viši sudu u Nišu u osporenom rešenju nije postupio po smernicima datim u Odluci Ustavnog suda Už-3676/16 od 25. aprila 2018. godine, konkretno nije postupio u skladu sa smernicom da za zapisnik postoji oboriva pretpostavka njegove tačnosti, a u slučaju sumnje u njegovu autentičnost, sud je ovlašćen da, utvrđujući istinitost isprave, o tome zatraži izjašnjenje prvostepenog suda koji ga je sastavio. Na taj način je Viši sud u Nišu u osporenom rešenju postupio suprotno navedenoj ustavnoj i zakonskoj obavezi, a što je imalo za krajnju posledicu povredu prava podnosioca na pravično suđenje. Dovođenje u pitanje od strane drugog suda ovlašćenja poverenih Ustavnom sudu da donosi konačne i obavezujuće odluke po pojediničnim zahtevima, suprotno je fundamentalnim principima vladavine prava i pravne sigurnosti (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mehmet Hasan Altan protiv Turske, broj predstavke 13237/17, od 20. marta 2018. godine, stav 139).

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Nišu i određivanjem da isti sud odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv odluke o troškovima postupka u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu P. 3334/10, a saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na imovinu zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi podnosioca biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena i zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20, relevantan period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-3676/2016 Višem sudu u Nišu, 27. aprila 2018. godine, do donošenja osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20 od 9. septembra 2022. godine, kojom je pravnosnažno okončan parnični postupak. Dakle, predmetni postupak je trajao četiri i po godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka u predmetu Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri čemu, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje parničnog postupka od četiri i po godine, u kojem se odlučivalo samo o naknadi troškova prvostepenog postupka, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud je ocenio da je navedeno trajanje postupka dovoljno za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju. Praksa Evropskog suda je sličnog stanovišta povodom trajanja žalbenog postupka, kao i drugih dužih perioda neaktivnosti suda u postupku (videti presudu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, broj predstavke 22928/03, od 2. novembra 2006. godine, stav 38 i presudu Plazonić protiv Hrvatske, broj predstavke 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63). Ustavni sud je imao u vidu da je Viši sud 9. juna 2020. godine doneo rešenje o prekidu postupka zbog smrti tužioca, ali da je podnosilac ubrzo nakon toga podneo predlog za nastavak postupka, 15. septembra 2020. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Nišu Gž. 2709/20, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 5. izreke.

 

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 6. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, da se u konkretnom slučaju radi o dužini trajanja postupka povodom troškova prvostepenog postupka, da je u jednom trenutku određen prekid postupka zbog smrt tužioca, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

11. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 7. izreke.

12. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 17212/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 12829/2018: Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazloženja sudske odluke
• Už 11462/2020: Usvajanje ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka
• Už 5808/2018: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1451/16
• Už 9091/2022: Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neograničene odgovornosti naslednika za dugove
• Už 9188/2023: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom upravnom postupku
• Už 4080/2023: Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na suđenje u razumnom roku