Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu kao neblagovremenu. Žalba je podneta poštom jedan dan nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporenog akta punomoćniku podnosioca.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Dragića iz Vršca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Dragića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2389/10 od 6. oktobra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Nebojša Dragić iz Vršca je 11. januara 2011. godine, preko punomoćnika Milke Mihaj, advokata iz Vršca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2389/10 od 6. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, kao i zbog povrede prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe u parničnom postupku - advokat Milka Mihaj, iz Vršca, osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2389/10 od 6. oktobra 2010. godine primila 8. decembra 2010. godine, što proizlazi iz izveštaja Osnovnog suda u Vršcu od 14. marta 2011. godine i priložene fotokopije dostavnice o izvršenoj dostavi.
Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena putem pošte 11. januara 2011. godine, a da je rok za njeno izjavljivanje istekao 10. januara 2011. godine, Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog ustavnog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević