Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o odbijanju preinačenja tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen predlog za preinačenje tužbe. Sud je utvrdio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o Ustavom zajemčenim pravima, već procesno rešenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 5118/03 od 10. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 8. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 5118/03 od 10. juna 2009. godine, kojim je odbijen predlog podnositeljke ustavne žalbe za preinačenje tužbe, zbog povrede prava iz člana 18. st. 1. i 2, člana 21. st. 1. i 2, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 25. st. 1. i 2, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2, člana 37. stav 1. i člana 51. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim se odlučuje o ljudskom ili manjinskom pravu i slobodi zajemčenoj Ustavom.

3. Odredbama člana 193. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu (stav 1.); da je posle dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje tužbe potreban pristanak tuženog i da sud može dozvoliti preinačenje i kad se tuženi tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno produžiti trajanje parnice, kao i da će se smatrati da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju (stav 2.); da ako je parnični sud za preinačenu tužbu stvarno nenadležan, ustupiće predmet nadležnom sudu koji će, ako se tuženi protivi preinačenju, odlučiti da li je preinačenje dozvoljeno (stav 3.); da kad sud dozvoli preinačenje tužbe, dužan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi, ako za to nije imao dovoljno vremena (stav 4.); da ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta (stav 5.); da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba (stav 6.).
Ustavni sud je iz navedenih odredaba zakona utvdio da u parničnom postupku o pravima i obavezama stranaka sud odlučuje po pravilu presudom, a ne rešenjem kojim se odbija preinačenje tužbe. Rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u parničnom postupku i protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba, već se isto može osporavati samo kroz žalbu protiv odluke kojom se meritorno odlučuje o postavljenim zahtevima tužbe i protivtužbe.
Kako osporeno rešenje ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o Ustavom zajemčenim pravima i obavezama ili slobodama podnosioca ustavne žalbe, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na navedeno, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o odbijanju preinačenja tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti