Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi: odbijen deo o razumnom roku, ostalo odbačeno

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku. Istovremeno, žalba je odbačena u ostalim delovima protiv više sudskih i tužilačkih akata zbog neblagovremenosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisa Milijića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Borisa Milijića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 879/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2471/11.

2. Odbacuje se ustavna žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 397/07 od 23. aprila 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 1940/07 od 17. jula 2007. godine, rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 879/08 od 5. jula 2008. godine i obaveštenja Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1920/06 od 28. avgusta 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Boris Milijić iz Beograda je izjavio 7. novembra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemečenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred (ranije) Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 879/08, kao i protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 397/07 od 23. aprila 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 1940/07 od 17. jula 2007. godine, rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 879/08 od 5. jula 2008. godine i obaveštenja Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1920/06 od 28. avgusta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, garantovanih članom 32. stav 1. i čl. 36, 58. i 60. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 879/08, sada predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2471/11 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 25. septembra 2006. godine podneo krivičnu prijavu Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu protiv B.P. - direktora poslodavca i NN lica, zbog krivičnog dela povrede prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. Krivičnog zakonika iz razloga što je navedeni poslodavac propustio da mu izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za 2005. godinu zbog čega je bio prinuđen da 5. decembra 2005. godine podnese zahtev za korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u skladu sa članom 68. Zakona o radu počev od 12. decembra 2005. godine. Kako je poslodavac podnosioca 20. decembra 2005. godine sačinio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora broj 331/05, koje mu je dostavljeno 16. januara 2006. godine, podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je, pozivajući se na odredbu člana 75. stav 2. Zakona o radu, na taj način uskraćeno pravo na godišnji odmor.

Četvrto opštinsko javno tužilaštvo je oštećenog, ovde podnosioca, 26. februara 2007. godine obavestilo dopisom broj KTR-1920/06 da nema osnovane sumnje da se u radnjama prijavljenog B.P. ili drugog lica stiču obeležja krivičnog dela povrede prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. Krivičnog zakonika, niti bilo kog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, kada je i poučen da je ovlašćen da po osnovu člana 61. Zakonika o krivičnom postupku umesto javnog tužioca preduzme krivično gonjenje u roku od osam dana od dana prijema ovog obaveštenja podnošenjem optužnog predloga Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu.

Nakon odbačaja krivične prijave od strane Četvrtog javnog tužilaštva u Beogradu oštećeni kao tužilac se 9. marta 2007. godine obratio Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, koji je 23. aprila 2007. godine doneo osporeno rešenje K. 397/07 kojim je odbio optužni predlog oštećenog kao tužioca protiv okrivljenih B.P. i R.I. zbog krivičnog dela povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. Krivičnog zakonika. Razmatrajući podneti i precizirani optužni predlog sud je našao da isti treba odbiti, jer delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, već prekršaj i da svoja prava oštećeni kao tužilac u konkretnom slučaju može ostvariti i u postupku za naknadu štete.

Oštećeni kao tužilac je na ovo rešenje izjavio žalbu Okružnom sudu u Beogradu koji je 17. jula 2007. godine doneo osporeno rešenje Kž. 1940/07 kojim je žalba odbijena kao neosnovana, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo odluku kao u izreci pobijanog rešenja.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je 5. juna 2008. godine podneo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, radi naknade štete usled propuštanja poslodavca da mu u skladu sa Zakonom o radu izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 5. jula 2008. godine doneo osporeno rešenje P1. 879/08 kojim je delimično odbacio tužbu u delu u kome je tužilac (ovde podnosilac ustavne žalbe) tražio da sud izrekne tuženom poslodavcu sa svojstvom pravnog lica novčanu kaznu od 400.000,00 dinara za prekršaj iz člana 275. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i novčanu kaznu za svako odgovorno lice u pravnom licu tuženog poslodavca, sa obrazloženjem da ovako određen tužbeni zahtev ne spada u nadležnost ovog suda po pravilu člana 1. Zakona o parničnom postupku, kao i da se tužbom u parničnom postupku ne može tražiti izricanje novčane kazne pravnom ili fizičkom licu i sprovođenje ovakvih kazni, već da to eventualno može biti predmet nekog prekršajnog postupka koji se ne pokreće tužbom pred parničnim sudom.

U nastavku postupka prvostepeni parnični sud je 9. juna 2009. godine doneo rešenje P1. 879/08 kojim se odbacuje tužba tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime nematerijalne štete zbog uskraćivanja prava na korišćenje godišnjeg odmora isplati 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12. decembra 2008. godine, sa obrazloženjem da je tužbeni zahtev tužioca u ovoj parnici deo zahteva tužioca istaknutog u parnici P1. 287/08 koji se vodi pred istim sudom.

Takođe, Četvrti opštinski sud u Beogradu je na ročištu od 20. oktobra 2009. godine doneo rešenje P1. 879/08 da se zastane sa postupkom, do donošenja odluke Okružnog suda u Beogradu po žalbi tužioca na rešenje od 9. juna 2009. godine.

Viši sud u Beogradu je 13. aprila 2011. godine doneo rešenje Gž1. 515/10 kojim je ukinuo rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1. 879/08 od 9. juna 2009. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da su osnovani navodi žalbe, jer se pravo na zabranu diskriminacije i pravo na rad ne mogu izjednačavati, zbog čega nije bilo razloga za odbačaj tužbe iz razloga što po istom zahtevu već teče parnica.

3.3. Podnosilac ustavne žalbe je 22. avgusta 2008. godine podneo i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu koje ga je po osnovu tog zahteva obavestilo osporenim dopisom broj KT. 1920/06 od 28. avgusta 2008. godine da nema osnova za pokretanje prekršajnog postupka s obzirom da je nastupila apsolutna zastarelost gonjenja za prijavljeni prekršaj.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava garantovano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 879/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2471/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je do trenutka podnošenja ustavne žalbe postupak trajao pet meseci i dva dana. I pored činjenice da parnični postupak još uvek nije okončan, Ustavni sud je utvrdio da se trajanje postupka pred prvostepenim sudom u periodu od tri godine ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Imajući u vidi navedeno, kao i da okolnosti konkretnog slučaja ne ukazuju na nerazumno dugo trajanje postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 1. izreke.

6. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 397/07 od 23. aprila 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 1940/07 od 17. jula 2007. godine, Ustavni sud je, imajući u vidu da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, a do stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu 6. decembra 2007. godine, u roku od 30 dana od dana stupanja Zakona na snagu, utvrdio da je rešenje Okružnog suda u Beogradu 17. jula 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno najkasnije 6. decembra 2007. godine kada je podneo zahtev za nastavak krivičnog postupka Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu radi naknade štete, dok je ustavnu žalbu Ustavnom sudu izjavio 7. novembra 2008. godine.

Iz dostavljene dokumentacije, dakle, proizilazi da podnosilac ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja nije blagovremeno podneo ustavnu žalbu, te je Ustavni sud stoga, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, kao u odnosnom delu tačke 2. izreke.

U vezi dela ustavne žalbe kojom se osporava rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 879/08 od 5. jula 2008. godine Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je ustavna žalba izjavljena protiv pojedinačnog akta koji je donet u prvom stepenu, odnosno protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 879/08 od 5. jula 2008. godine, protiv koga je podnosilac ustavne žalbe imao pravo izjavljivanja žalbe Okružnom sudu u Beogradu u roku od osam dana od dana prijema rešenja, o čemu je u osporenom rešenju postojala pravna pouka.

S obzirom na to da iz dostavljene dokumentacije proizilazi da podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio pomenuto pravo na žalbu, to je Ustavni sud utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u tački 2. izreke.

U vezi dela ustavne žalbe kojom se osporava obaveštenje Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1920/06 od 28. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporenim dopisom Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da je tim dopisom podnosilac samo obavešten da je nastupila apsolutna zastarelost gonjenja za prijavljeni prekršaj i da osnova za pokretanje prekršajnog postupka nema. Po oceni Ustavnog suda, osporeni dopis Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, jer nije akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pa samim tim osporenim aktom ne mogu biti povređena Ustavom garantovana prava i slobode podnosioca. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, kao u odgovarajućem delu tačke 2. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević