Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u sporu osiguranja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje i imovinu. Utvrđeno je da drugostepeni sud nije povredio pravo podnositeljke kada je preinačio pravni osnov odbijanja tužbenog zahteva bez održavanja rasprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. V . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba O. V . izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž. 1228/13 (2011) od 12. decembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. V . iz Novog Sada je , 13. februara 2014 . godine, preko punomoćnika S. H . - B, advokata iz Novog S ada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9891/11 od 5. aprila 2012. godine i presude Višeg suda u Požarevcu Gž. 1228/13 (2011) od 12. decembra 20013. godine zbog pov rede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, navodi: da je osporenom drugostepenom presudom, u pogle du ocene da li je nastupio osigurani slučaj i obaveza tuženog da isplati nastale troškove lečenja, utvrđeno drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno osporenom prvostepenom presudom; da je drugostepeni sud morao da zakaže raspravu i obezbedi javnost postupka, odnosno da se o činjeničnim pitanjima raspravi na raspravi; da osporenom drugostepenom presudom nije odgovoreno na njene žalbene navode , a koji se tiču zauzetog stava prvostepenog suda da je njen tužbeni zahtev neosnovan , zato što je trebalo da zahteva isplatu naknade u američkim dolarima, a ne da u tužbenom zahtevu vrši konverziju novca u dinare, te da joj je, kao posledica kršenja prava na pravično suđenje, povređeno i pravo na imovinu.

Zbog svega navedenog podnositeljka smatra da su joj povređena označena ustavna prava, te predlaže da Ustavni sud naloži Višem sudu u Požarevcu da ponovi postupak po njenoj žalbi protiv prvostepene presude, kao i da joj se dosude troškovi na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvrši o uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9891/11 od 5. aprila 2012. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi D. „N . S .“ da tužilji isplati iznos od 79.040,41 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da joj naknadi parnične troškove, i tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove postupka.

U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da se tužilja tokom jula i avgusta 2011. godine nalazila na studijskom putovanju u Bostonu, SAD; da je sa tuženim pre putovanja zaključila ugovor o individualnom putničkom zdravstvenom osiguranju za sve zemlje sveta, za period od 18. j ula do 4. septembra 2011. godine; da je tužilja tokom boravka u Bostonu, 4. avgusta 2011. godine saznala da joj je majka preminula, nakon čega joj je odmah pozlilo u vidu vrtoglavice, nesvestice, drhtavice i ubrzanog disanja; da je zatražila hitnu medicinsku pomoć u bolnici u kojoj je radila praksu, gde joj je urađen EKG; da je nakon pregleda ustanovljeno da se radi o akutnoj reakciji na stres- žalost ( pre-sinkopa); da joj je prepisana farmakološka terapija u narednih pet dana; da je po prijemu u bolnicu pokazala polisu putničkog osiguranja, nakon čega joj je rečeno da će administrativna služba bolnice u kontaktu sa asistentskom kompanijom tuženog „ C.“, Ljubljana, preuzeti sve dalje radnje u cilju regulisanja troškova oko pružanja medicinske pomoći; da je tužilja po povratku u Srbiju, 5. septembra 2011. godine, zatekla dopis bolnice u kojem je obaveštena da njen dug za korišćenje bolničke usluge iznosi 1.026,00 dolara; da je tužilja uputila dopis bolnici u kojem ih je podsetila na svoju polisu osiguranja i dogovr u vezi sa njom, ali joj je iz bolnice odgovoreno da „ C.“ osiguranje neće da pokrije troškove njenog lečenja; d a je tužilja 9. septembra 2011. godine izvršila prijavu osiguranog slučaja tuženom, a tuženi joj je odgovorio da je odbijen njen zahtev za regres troškova lečenja sa obrazloženjem da je, shodno članu 12. stav 1 . tačka 11 . Opštih uslova za putničko zdravstveno osiguranje, „isključena obaveza osiguravača za psihoanalitički i psihoterapijski tretman“; da je protiv te odluke uložila žalbu drugostepenoj komisiji tuženog, koja je žalbu odbila sa identičnim obrazloženjem; da je 27. septembra 2011. godine uplatila predmetni račun za pruženu medicinsku pomoć u iznosu od 1.026,00 USA dolara i troškove nabavke leka u iznosu od 11.99,00 USA dolara, nakon čega je podnela tužbu u kojoj je postavila tužbeni zahtev za isplatu u dinarima. Dalje, u obrazloženju presude, prvostepeni sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka konstatovao da zdravstveno stanje u kome se t užilja našla nakon saznanja za smrti majke nije ni bolest, ni povreda, već psihofizičko stanje sinkope usled neurovegetetativne distonije koja je generisana nakon saznanja tragične informacije. Usled psihučke nestabilnosti i emocionalnog šoka ... bilo je potrebno pregledati zužilju i isključiti ozbiljnije somatske bolesti; da je ove činjenice sud utvrdio na osnivu nalaza veštaka doc.dr.Z. G. koji je sud ocenio kao stručan, potpun i dat u skladu sa pravilima struke, pa ga je kao takvog u celini prihvatio; da je sud činjenice utvrdio i na osnovu izjave tužilje koju je ocenio kao iskrenu, uverljivu i saglasnu sa pisanim dokazima, d a ju je kao takvu prihvatio u celini. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio tužbeni zahtev neosnovanim zato što je tužilja u tužbenom zahtevu tražila dinarsku protivvrednost novčane obeveze koja glasi u stranoj valuti, pozivajući se na odredbu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima.

Osporenom presudom Višeg suda u Požarevcu Gž. 1228/13 (2011) od 12. decembra 2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje O. V . iz Novog Sada, pa je potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9891/2011 od 5. aprila 2012. godine.

U obrazloženju drugostepene presude, između ostalog, navedeno je: da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud našao da bi tužbeni zahtev tužilje bio osnovan da je isti postavljen u stranoj valuti, imajući u vidu odredbu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da novčana obaveza tuženog glasi na plaćanje u stranoj valuti, te je tužbeni zahtev prvostepeni sud odbio kao neosnovan.

Dalje, u obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio da se ovakvo nalaženje prvostepenog suda ne može prihvatiti, ali je dao drugačije razloge za odbijanje tužbenog zahteva tužilje, nego što je to dao prvostepeni sud. Pri tome, Viši sud u Požarevcu je pošao od toga da je Opštim uslovima za putničko zdravstveno osiguranje sa asistencijom za vreme boravka u inostranstvu propisano da se osiguranim slučajem u smislu ovih uslova smatra neophodna medicinska i druga pomoć zbog iznenadne bolesti, nesrećnog slučaja ili smrti osiguranika za vreme boravka u inostranstvu. Naime, po nalaženju tog suda, kod tužilje nije došlo do iznenadne bolesti, niti nesrećnog slučaja, već do određenog stanja kao posledica stresa, a koje stanje nije uključeno u osigurani slučaj prema Opštim uslovima za putničko zdravstveno osiguranje sa asistencijom za vreme boravka u inostranstvu. Zato njen tužbeni zahtev nije osnovan. Kod tužilje nije nastupio osigurani slučaj – nastupanje bolesti, već pogoršanje zdravstvenog stanja koje nema medicinski tretman bolesti kako to nalazi i angažovani veštak. Tužilji je u inostranstvu pružen prihoterapijski tretman, a to isključuje, prema članu 12. stav 1. tačka 11. Opštih uslova za putničko zdravstveno osiguranje, isplatu naknade po osnovu zaključenih ugovora.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno jeUstavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 -Odluka US) bilo je propisano: da se dokazi izvode na glavnoj raspravi (član 225. stav 1.); da će drugostepeni sud odlučiti o žalbi, po pravilu, bez rasprave, da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369. stav 1. tač. 1), 2) i 3)); da će drugostepeni sud preinačiti prvostepenu presudu ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica, a na tim činjenicama je zasnovana presuda (član 380. stav 1. tačka 3)).

5. Ustavni sud ocenjuje da se podnositeljka ustavne žalbe, nezadovoljna ishodom pravnosnažno okončanog praničnog postupka, u suštini, žali na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rucije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, što bi ukazivalo na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ocenio da bi tužbeni zahtev tužilje bio osnovan, ali da je ista tužbeni zahtev postavila u stranoj valuti, imajući u vidu odredbu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da novčana obaveza tuženog glasi na plaćanje u stranoj valuti, zbog čega je tužbeni zatev odbijen.

Viši sud u Požarevcu je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu, dajući pri tome drugačije razloge za odbijanje tužbenog zahteva tužilje. Naime, po nalaženju tog suda, kod tužilje nije došlo do iznenadne bolesti, niti nesrećnog slučaja, već do određenog stanja kao posledica stresa, a koje stanje nije uključeno u osigurani slučaj prema Opštim uslovima za putničko zdravstveno osiguranje sa asistencijom za vreme boravka u inostranstvu. Zato njen tužbeni zahtev nije osnovan. Kod tužilje nije nastupio osigurani slučaj – nastupanje bolesti, već pogoršanje zdravstvenog stanja koje nema medicinski tretman bolesti kako to nalazi i angažovani veštak. Tužilji je u inostranstvu pružen prihoterapijski tretman, a to isključuje, prema članu 12. stav 1. tačka 11. Opštih uslova za putničko zdravstveno osiguranje, isplatu naknade po osnovu zaknjučenih ugovora.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud smatra da navedena nepodudarnost osporene drugostepene presude i prvostepene presude ne ukazu je na to da je Viši sud u Požarevcu osporenu presudu zasnovao na drugačijem činjeničnom stanju od o nog utvrđenog pred prvostepenim sudom. Ovo stoga što drugostepeni sud, s obzirom na okolnosti koje su već utvrđene od strane prvostepenog suda, samo izvodi drugačiji pravni zaključak – ocenu u pogledu ispunjenosti potrebnih uslova da bi na stupio osigurani slučaj i izvodi zaključak da kod tužilje nije nastupio osigurani slučaj – nastupanje bolesti, već pogoršanje zdravstvenog stanja koje nema mediciski tretman bolesti kako to nalazi i angažovani veštak. Usled toga drugostepeni sud zauzima i dru gačije pravno stanoviš te o spornom p ravnom pitanju, ali time nije došlo do povrede prava na pravično suđenje, budući da drugačija ocena izvedenih dokaza ne predstavlja novu činjenicu u osporenoj parnici.

U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenom drugostepenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje , a posledično i pravo na imovinu, iz razloga što tom p resudom nije odgovoreno na njene žalbene navode, a koji se tiču zauzetog stava prvostepenog suda da je njen tužbeni zahtev neosnovan, zato što je trebalo da zahteva isplatu naknade u američkim dolarima, a ne da u tužbenom zahtevu vrši konverziju novca u dinare, Ustavni sud konstatuje da je drugostepeni sud odgovorio na ove navode upravo time što je tužbeni zahtev odbio dajući drugačije razloge za odbijanje tužbenog zahteva tužilje, nego što je to učinio prvostepeni sud.

Na osnovu svega izloženog i odred aba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je utvrdio da osporenom drugostepenom presudom podnositeljki ni su povređen a prav a na pra vično suđenje i na imovinu , te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.