Utvrđena povreda prava na ograničeno trajanje pritvora u istrazi

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 31. stav 1. Ustava. Sud je konstatovao da je lišenje slobode u istrazi, uključujući meru zabrane napuštanja stana, trajalo duže od Ustavom dozvoljenih šest meseci.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi N. M . iz Beočina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da je rešenj ima Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 2/18, Kv.Po1. 378/18 od 26. septembra 201 8. godine i KPP. Po1. 2/18, Kv.Po1. 542/18 od 11. decembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M . iz Beočina je , 9. novembra 2018. godine, preko punomoćnika D. S , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 2/18, Kv.Po1. 378/18 od 26. septembra 2018. godine, zbog povrede prava iz čl. 27, 31, 32. i 39. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je, preko istog punomoć nika, 27. decembra 2018. godine, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp.Po1. 2/18, Kv.Po1. 542/18 od 11. decembra 2018. godine, zbog povrede prava iz čl. 27, 31, 32. i 39. Ustava.

Ustavni sud je povodom obe ustavne žalbe sproveo jedinstveni ustavnosudski postupak u predmetu Už-12826/2018.

Ustavnim žalbama se osporava ju rešenj a kojim a je u toku istrage prema podnosiocu ustavne žalbe mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.

U ustavnim žalb ama je navedeno da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen u istrazi rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp.Po1. 2/18 od 2. marta 2018. godine na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1 ) i 3 ) ZKP koji mu se računa od 1. marta 2018. godine kada je lišen slobod e; da je prema njemu pritvor produžavan ponavljanjem istih razloga po automatizmu dva puta po tri meseca, te da je rešenjem sudije za prethodni postupak istog suda Kpp.Po1. 2/18 od 29. avgusta 2018. godine, koje je potvrđeno rešenjem koje je predmet ustavne žalbe Kpp.Po1. 2/18, Kv. 378/18 od 26. septembra 2018. godine, pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, koja može trajati najduže do pravnosnažnosti presude, s tim da se svaka tri meseca preispituje postojanje razloga za njeno produžavanje; da optužnica protiv podnosioca do podnošenja ustavne žalbe nije podignuta. Podnosilac je naveo da s obzirom na to da optužnica protiv njega nije podignuta do 1. septembra 2018. godine, on je morao biti pušten na slobodu, te mu je donošenjem osporenih rešenja, protivno odredbi člana 215. stav 3. ZKP, sud povredio prava iz čl. 27, 31, 32. i 39. Ustava .

Predložio je, pored ostalog, da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 500.000,00 dinara i troškove u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavn e žalb e i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Pred Tužilaštvom za organizovani kriminal se u vreme podnošenja ustavn ih žalb i vodi la istraga protiv podnosioca ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa stavom 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp.Po1. 2/18 od 2. marta 2018. godine određen je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 1. marta 2018. godine, kada je lišen slobode, a koji je poslednji put produžen rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.r.Po1. 13/18 od 30. maja 2018. godine , i po tom rešenju je mogao trajati najduže do 1. septembra 2018. godine.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje KPP.Po1. 2/18 od 29. avgusta 2018. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem istog suda Kpp.Po1. 2/18, Kv.Po1. 378/18 od 26. septembra 2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe je mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da, suprotno žalbenim navodima, veće nalazi da je pravilan zaključak sudije za prethodni postupak da u odnosu na okrivljenog postoji realna opasnost od bekstva, u slučaju njegovog puštanja na slobodu, a samim tim i ometanje daljeg toka postupka, kao i da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na bojazan da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična del a koja su detaljno obrazložen a u prvostepenom rešenju , te da imajući u vidu fazu u kojoj se istražni postupak nalazi opravdano je pritvor zameniti merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog i sprečava mogućnost ponavljanja krivičnih dela. Drugostepeno veće je ocenilo neosnovanim žalbene navode kojima se osporava postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje je predmet postupka , s obzirom na to da iz spisa predmeta postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio predmetna krivična dela u meri u kojoj je to neophodno za odlučivanje.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 2/1 8 od 29. novembra 2018. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem krivičnog veća istog suda KPP.Po1. 2/18, Kv.Po1. 542/18 od 11. decembra 2018. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe je produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor za još tri meseca , koja mu je određena rešenjem tog suda KPP.Po1. 2/18 od 29. avgusta 2018. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 2/18, Kv.Po1. 542/18 od 11. decembra 2018. godine je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa stavom 4. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. U osporenom rešenju je dalje navedeno da je pravilan zaključak sudije za prethodni postupak da u odnosu na okrivljenog postoji realna opasnost od bekstva, u slučaju njegovog puštanja na slobodu, a samim tim i ometanje daljeg toka postupka, kao i da na strani okrivljenog i dalje stoje okolnosti koje ukazuju na bojazan da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te da su navedeni razlozi takvog inteziteta da se prisustvo okrivljenog u predmetnom krivičnom postupku može obezbediti zabranom napuštanja stana uz elektronski nadzor.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31 . stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1 ); da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati (lan 39. stav 1.) .

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/213, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, pored ostalih, zabrana napuštanja stana (član 188. stav 6.); da će prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog zakonika, organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom, da u slučaju potrebe, organ postupka može odrediti dve ili više mera iz stava 1. ovog člana i da će se mera iz stava 1. ovog člana ukinuti i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi (član 189. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP izraz „lišenje slobode“ ima sledeće značenje: hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor.

Uslovi za određivanje mere zabrane napuštanja stana propisani su članom 208. ZKP, i to: da ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, ili okolnosti predviđene u članu 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakonika, sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima će boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan (stav 1.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, okrivljeni može i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima i da je okrivljeni dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija (stav 2.).

Odredbama člana 209. ZKP je propisano: da o određivanju mere iz člana 208. stav 1. ovog zakonika odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (stav 1.); da u toku istrage obrazloženo rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju mere iz stava 1. ovog člana donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optužnice veće, da ako meru nije predložio javni tužilac, a postupak se vodi za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, sud će pre donošenja odluke zatražiti mišljenje javnog tužioca (stav 2.); da će se okrivljeni u rešenju o izricanju mere iz stava 1. ovog člana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečenu zabranu (stav 3.); da mera iz stava 1. ovog člana može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode i da je sud dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano (stav 4.); da protiv rešenja kojim se određuje, produžava ili ukida mera iz stava 1. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, da javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje mere i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Kontrola poštovanja mere zabrane napuštanja stana propisana je članom 190. ZKP, i to: da sud može naložiti da se prema okrivljenom kome je određena mera iz člana 188. tačka 6) ovog zakonika primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su određena (stav 1.); da uređaj za lociranje - odašiljač, na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi način pričvršćuje stručno lice, koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o načinu rada uređaja i da stručno lice rukuje uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru – prijemnik (stav 2.); da elektronski nadzor obavlja organ državne uprave nadležan za izvršenje krivičnih sankcija ili drugi državni organ određen zakonom (stav 3.).

Odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud na sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bi lo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenja kojima je prema njemu pravnosnažno određena, a potom i produžena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora. Ustavni sud konstatuje da podnosilac u odnosu na osporena rešenja ističe povredu prava na slobodu, prava na ograničeno trajanje pritvora , prava na pravično suđenje i slobode kretanja iz čl. 27, 31, 32. i 39. Ustava .

Ocenjujući osnovanost navoda o povredi istaknutih prava, Ustavni sud ukazuje da mera zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora , nesumnjivo predstavlja lišenje slobode , imajući u vidu stepen ograničenja koji kod ove mere postoji, odnosno da se po intenzitetu ograničenja ne razlikuje od mere pritvora, bez obzira na bolje uslove (u smislu navedenog videti, Odluku Ustavnog suda u predmetu Už-9137/2014 od 21. decembra 2017. godine, tačka 5. obrazloženja).

Istovremeno, Ustavni sud ukazuje i da je u navedenoj Odluci Suda u predmetu Už-9137/2014, stao na stanovište da se odredbe člana 31. Ustava imaju primeniti i na trajanje mere zabrane napuštanja stana, pri čemu se trajanje navedene mere ima ceniti zajedno sa trajanjem mere pritvora kao ukupnog perioda lišenja slobode, te da dužina ukupnog trajanja lišenja slobode koje neće dovesti do povrede prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka .

Polazeći od prethodno iznetog, kao i navoda ustavne žalbe kojima podnosilac obrazlaže istaknute povrede prava iz čl. 27, 31, 32. i 39. Ustava, a kojima ukazuje na to da je osporenim rešenjima produženo njegovo lišavanje slobode, iako je saglasno odredbi člana 215. stav 3. ZKP morao biti pušten na slobodu 1. septembra 2018. godine, jer do tada protiv njega još uvek nije podignuta optužnica, Ustavni sud je ocenio da se izneti razlozi u suštini odnose na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora u istrazi, te je sve navode ustavne žalbe cenio u odnosu na povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

6. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe do podnošenja ustavnih žalb i (9. novembra 201 8. godine i 27. decembra 2018. godine) bio lišen slobode ukupno osam, odnosno nepunih deset meseci, od čega je u pritvoru proveo nepunih šest meseci (do 29. avgusta 2018. godine), a u „kućnom pritvoru“ još četiri meseca.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe istraga otvorena naredbom Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 2/18 od 2. marta 2018. godine, da je podnosilac lišen slobode 1. marta 2018. godine, a da do podnošenja ustavne žalb e 9. novembra 2018. godine nije podignuta optužnica , niti je istraga okončana do podnošenja ustavne žalbe 27. decembra 2018. godine.

Iz osporenih rešenja jasno proizilazi da sud, odlučujući o donošenju rešenja kojim se mera pritvora zamenjuje merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora nije primenio odredbu člana 2. tačka 23) ZKP, odnosno nije smatrao da se i u slučaju „kućnog pritvora“ kao blaže mere od „institucionalnog pritvora“ takođe radi o lišenju slobode koje u istrazi ne može trajati duže od šest meseci od časa lišenja slobode okrivljenog , kako je to utvrđeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio.

Ustavni sud je ocenio je da je, iako je podnosilac ustavne žalbe tražio da se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, samo utvrđivanje povrede prava dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu.

Ustavni sud osporena rešenja nije poništio imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, podred mnogih drugih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.