Ustavna žalba odbačena zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u regresnoj parnici za naknadu štete. Žalba se delom odnosi na akte donete pre Ustava, dok se u preostalom delu osporava utvrđeno činjenično stanje i primena prava, što nije u nadležnosti suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1283/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Alije Šahović i Majdine Šahović, oboje iz Novog Pazara na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Alije Šahovića i Majdine Šahović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1012/02 od 26. septembra 2005. godine, presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 237/06 od 8. juna 2006. godine, presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6930/07 od 12. februara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5106/10 od 27. janura 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Alija Šahović i Majdina Šahović, oboje iz Novog Pazara, izjavili su 22. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da u parnici vođenoj pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1012/02 nije bilo obavljeno saobraćajno veštačenje na osnovu koga bi se utvrdio pojedinačni doprinos učesnika u nastanku predmetne saobraćajne nezgode, kao i da je u toj parnici visina naknade nematerijalne štete previsoko utvrđena.

Podnosioci su ustavnom žalbom predložili da Ustavni sud utvrdi da su im povređena označena Ustavom zajemčena prava i da osporene presude poništi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 112. stav 2. istog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava, 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru Km. 46/02 od 19. septembra 2002. godine, tada maloletnoj Majdini Šahović, rođenoj 1. aprila 1986. godine, ovde podnositeljki ustavne žalbe, izrečen ukor zbog toga što je 6. maja 2002. godine, bez vozačke dozvole upravljala putničkim automobilom svog oca Alije Šahović marke "Audi", takođe podnosioca ustavne žalbe, te je usled neprilagođene brzine, a ne obrativši potrebnu pažnju na pešake, vozilom udarila pešaka, A.S. starog 12 godina i nanela mu teške telesne povrede; da je A.S. podneo tužbu protiv osiguravajućeg društva "D." a.d.o, jer je vozilo kojim je pričinjena šteta imalo nevažeću inostranu polisu osiguranja, radi naknade nematerijalne štete prouzrokovane u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi; da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1012/02 od 26. septembra 2005. godine, potvrđenu u postupku po žalbi tuženog presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 237/06 od 8. juna 2006. godine, tuženo osiguravajuće društvo obavezano da tužiocu A.S. naknadi nematerijalnu štetu prouzrokovanu u predmetnom udesu; da je osiguravajuće društvo "D." a.d.o. dosuđenu naknadu štete, zajedno sa pripadajućom kamatom i troškovima, isplatilo oštećenom A.S; da je osiguravajuće društvo "D." a.d.o. podnelo Prvom opštinskom sudu u Beogradu regresnu tužbu protiv podnosilaca ustavne žalbe radi naplate iznosa koji je to osiguravajuće društvo isplatilo oštećenom A.S; da su osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu obavezani tuženi podnosioci ustavne žalbe da tužiocu "D." a.d.o, na ime regresa, solidarno isplate novčani iznos jednak ukupnom iznosu isplaćenom A.S, te da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu odbijena žalba tuženih izjavljena protiv predmetne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu.

4. Ustavnim odredbama na koje su se podnosioci u ustavnoj žalbi pozvali svakome se jemči: pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.); jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, kao i pravo na žalbu, ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 13. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da je sud u parničnom postupku vezan pravnosnažnom osuđujućom presudom krivičnog suda u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca.

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da je onaj ko prouzrokuje štetu dužan da štetu nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice i da se za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu (član 154. st. 1. i 2.); da maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu (član 160. stav 3.); da roditelji odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuje njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice (član 165. stav 4.); da je, u slučaju kada pored roditelja za štetu odgovara i dete, njihova odgovornost solidarna (član 166.); da se smatra da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari potiče od te stvari izuzev ako se dokaže da ona nije bila uzrok štete (član 173.); da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac (član 174. stav 1.); da ako je nastanku štete delimično doprinelo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa imaocem stvari (član 177. stav 4.).

Odredbom člana 87. stav 2. Zakona o osiguranju imovine i lica ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 57/98, 21/99, 44/99, 53/99 i 55/99) propisano je da organizacija za osiguranje koja je naknadila štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade, kamatu i troškove, ako nije nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti. Odredbom člana 88. stav 2. istog zakona propisano je da organizacija za osiguranje koja naknadi štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlašćenje, stupa u prava oštećenog prema licu koje je odgovorno za štetu i to za isplaćeni iznos, kamatu i troškove.

5. Ustavni sud sud je, imajući u vidu da su osporene presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1012/02 od 26. septembra 2005. godine i Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 237/06 od 8. juna 2006. godine donete pre dana proglašenja Ustava - 8. novembra 2006. godine, ustavnu žalbu u delu u kome se te presude osporavaju odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, za vođenje postupka.

6. Ustavni sud smatra da podnosioci u ustavnoj žalbi nisu izneli ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati da su im osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6930/07 od 12. februara 2009. godine i osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5106/10 od 27. janura 2011. godine povređena Ustavom zajemčena prava, već ustavnom žalbom ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, pogrešnu primenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega je ova ustavna žalba nedopuštena.

Naime, jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da se njome ukazuje na povredu subjektivnih ustavnih prava podnosioca, a ne da se njome traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud i da umesto i nakon redovnih sudova preispituje odluke donete u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe. Pošto se ustavna žalba ne može podnositi iz razloga zbog kojih se izjavljuju pravna sredstva u parničnom postupku, u postupku po ustavnoj žalbi ne može se preispitivati pravilnost primene prava i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje sudova u parničnom postupku bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno i da je zbog takvog postupanja moglo doći do povrede prava na pravično suđenje ili prava na jednaku zaštitu prava.

Ocena Prvog opštinskog suda u Beogradu sadržana u osporenoj presudi tog suda, potvrđenoj osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu, kojom su podnositeljka ustavne žalbe koja je upravljajući automobilom sa nepunih 15 godina, bez vozačke dozvole i to neprilagođenom brzinom, izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj je dete od 12 godina, kao pešak, pretrpelo teške telesne povrede, zbog čega joj je u krivičnom postupku izrečena vaspitna mera, i podnosilac ustavne žalbe, njen otac kao vlasnik predmetnog automobila, obavezani da osiguravajućem društvu solidarno naknade (regresiraju) iznos koji je to osiguravajuće društvo, po pravnosnažnoj presudi, isplatilo oštećenom detetu na ime naknade nematerijalne štete, ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje.

U pogledu navoda podnosilaca da im je povređeno pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući o žalbi tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv prvostepene presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6930/07 od 12. februara 2009. godine, doneo meritornu odluku u kojoj je ocenio sve relevantne žalbene navode, zbog čega, po oceni Ustavnog suda, tvrdnja podnosilaca da im je povređeno pravo iz stava 2. člana 36. Ustava nije potkrepljena ustavnopravnim razlozima.

Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su uz ustavnu žalbu priložene dve presude donete u parnici vođenoj između trećih lica radi naknade nematerijalne štete, kao dokaz da je podnosiocima presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1012/02 od 26. septembra 2005. godine i presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 237/06 od 8. juna 2006. godine, zbog različite prakse sudova prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete, povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Međutim, u ustavnoj žalbi nisu iznete tvrdnje, niti su predloženi dokazi, po kojima su Prvi opštinski sud u Beogradu prilikom donošenja osporene presude P. 6930/07 od 12. februara 2009. godine, odnosno Apelacioni sud u Beogradu prilikom donošenja osporene presude Gž. 5106/10 od 27. janura 2011. godine, nejednako postupali i treća lica favorizovali u odnosu na podnosioce ustavne žalbe, a što je neophodna pretpostavka da bi se moglo ispitati da li je tim presudama povređeno pravo podnosilaca iz člana 36. stav 1. Ustava.

S obzirom da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati da su podnosiocima osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu i osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavna žalba odbačena zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti