Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dva izvršna postupka koja traju preko četiri, odnosno pet godina. Neefikasnost suda, koji nije koristio zakonske mogućnosti za sprovođenje izvršenja u odsustvu dužnika, glavni je razlog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća "PANIKOP" d.o.o. iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća "PANIKOP" d.o.o. i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 138/06 i I. 113/07, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu - Sudska jedinica u Brusu, da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Preduzeće "PANIKOP" d.o.o. iz Brusa je 12. februara 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 138/06 i I. 113/07. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Brusu I. 138/06 i I. 113/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. aprila 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Brusu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brusu P. 615/2005 od 30. januara 2006. godine, pa je Opštinski sud u Brusu rešenjem o izvršenju I. 138/06 od 14. aprila 2006. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Sudski izvršitelj je više puta izlazio do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja (2. februara 2007. godine, 29. marta 2007. godine, 3. aprila 2007. godine, 15. avgusta 2011. godine), ali izvršenje nije sprovedeno, jer izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Naredbom izvršnog sudije sudskom izvršitelju je više puta naloženo sprovođenje izvršenja.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Brusu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Brusu P. 645/2005 od 20. februara 2007. godine, pa je Opštinski sud u Brusu rešenjem o izvršenju I. 113/07 od 1. juna 2007. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Sudski izvršitelj je 15. avgusta 2011. godine izašao do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja, ali izvršenje nije sprovedeno, jer izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Naredbom izvršnog sudije sudskom izvršitelju je više puta naloženo sprovođenje izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. (član 5. st. 1. i 2.); da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina, da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. st. 2. i 3.); da je u toku postupka izvršenja nadležni organ unutrašnjih poslova dužan da pruži sudskom izvršitelju svu pomoć neophodnu za sprovođenje izvršenja, da je u slučaju nepostupanja organa unutrašnjih poslova po zahtevu sudskog izvršitelja za pružanje pomoći u sprovođenju izvršenja, sud dužan da o tome obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova (član 57. st. 2. i 5.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima; ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju, da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac, ako je to tražio, da odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu, kao i da će se o izvršenom popisu obavestiti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 72.).

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/2011) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da predmetni izvršni postupci još uvek nisu okončani, jer izvršenje nije sprovedeno.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti izvršenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da su izvršni postupci radi predaje pokretnih stvari, odnosno naplate novčanog potraživanja otpočeli 10. aprila 2006. godine, odnosno 11. maja 2007. godine i da su još uvek u toku. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak u predmetu I. 138/06 traje preko pet i po godina, a izvršni postupak u predmetu I. 113/07 više od četiri i po godine.

Navedeno trajanje izvršnih postupaka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje predmetnih postupaka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na osporene postupke, Ustavni sud nije došao do zaključka da u ovim izvršnim postupcima ima složenih pitanja koja bi mogla značajnije uticati na njegovu dužinu. Sa druge strane, po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnih postupaka, već je, upravo u cilju ubrzanja postupka izvršenja, više puta podnosio urgencije i pritužbe na rad suda kako bi se izvršenje donetih rešenja i sprovelo. Ustavni sud je utvrdio da je rešenje o izvršenju I. 138/06 doneto 14. aprila 2006. godine, odnosno nakon četiri dana od podnošenja predloga za izvršenje. Sudski izvršitelj je više puta izlazio do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja, ali izvršenje nije sprovedeno, jer izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Rešenje o izvršenju I. 113/07 je doneto 1. juna 2007. godine, odnosno nakon 20 dana od podnošenja predloga za izvršenje, što ukazuje da je prekoračen rok za odlučivanje o ovom predlogu, propisan navedenom odredbom člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Sudski izvršitelj je 15. avgusta 2011. godine izašao do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja, ali izvršenje nije sprovedeno, jer izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po Zakonu o izvršnom postupku bio obavezan kako bi se izvršenje određeno donetim rešenjema sprovelo do kraja. Naime, odredbom člana 56. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će se izvršenje sprovesti u stanu izvršnog dužnika i u slučaju da tome ne prisustvuju izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, s tim što se u tom slučaju predviđa obaveza prisustvovanja dva punoletna građanina. Odredbom stava 3. ovog člana Zakona propisano je da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina. Međutim, sudski izvršitelj nije tako postupio, već je zbog toga što nikog nije zatekao u stanu gde je izvršenje trebalo sprovesti, zakazana izvršenja odlagao.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud ocenjuje da nadležni sud nije činio ništa da doneta rešenja sprovede, što ima za posledicu da se i posle pet i po godina, odnosno četiri i po godine, ovi izvršni postupci zapravo nalaze na samom početku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, dosadašnje trajanje sudskih postupaka nerazumno dugo, i odgovornost za to pre svega snose nadležni sudovi pred kojima se postupci vode, odnosno pred kojima su se vodili.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 138/06 i I. 113/07. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučivši kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu činjenicu da izvršni postupci povodom kojih je podneta ustavna žalba još nisu okončani, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupci okončali u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije tražio da mu se zbog neprimereno dugog trajanja predmetnih izvršnih postupaka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević