Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o deobi suvlasničke nepokretnosti. Sud je utvrdio da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka, jer osporenim odlukama nisu povređena prava na pravično suđenje i imovinu, već su zasnovane na zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1288/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ćazime Hasanović, Nihata Hasanovića i Nedžmije Suljović, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ćazime Hasanović, Nihata Hasanovića i Nedžmije Suljović izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 413/10 od 23. decembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž. 72/11 od 24. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ćazima Hasanović, Nihat Hasanović i Nedžmija Suljović, svi iz Novog Pazara, su 21. marta 2011. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 413/10 od 23. decembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž. 72/11 od 24. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da je u postupku pred prvostepenim sudom učinjeno niz povreda zakona, te da nije bilo osnova za donošenje osporenih rešenja, kao i da sud nije primenio odredbe člana 149. Zakona o vanparničnom postupku. Podnosioci ističu da u postupku nisu bili označeni zemljišnoknjižni podaci za spornu nepokretnost koja je bila predmet fizičke deobe, te da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje, preko nepotpunog nalaza veštaka, koji je dat suprotno stanju na terenu i koji ne sadrži potrebne podatke i objašnjenja. Takođe, ističu da je predlagačica Ćazima Hasanović stara i bolesna osoba, sa veoma niskim ličnim primanjima, koja će zbog prodaje kuće morati da se seli, a od iznosa dobijenog iz kupoprodajne cene neće moći da sebi obezbedi ni nužni smeštaj.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je utvrdio da se pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru vodio postupak po predlogu predlagača Mirsada Hasanovića protiv protivnika predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi fizičke deobe nepokretnosti.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 413/10 od 23. decembra 2010. godine, u prvom stavu izreke, izvršena je deoba suvlasničke nepokretnosti između predlagača, suvlasnika, sa udelom od 30% i protivnika predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, sa udelom od 70% od nepokretnosti označene kao katastarska parcela broj 4494/129, KO Novi Pazar, potes ''Čair'', po kulturi neplodne površine - zemljišta, u površini od 191 m2, upisane u listu nepokretnosti br. 5628 KO Novi Pazar, na kojoj je izgrađena porodična stambena zgrada koja se sastoji od prizemlja i sprata, ukupne površine 122,77 m2, postojeća u ulici Sutjeska br. 62 u Novom Pazaru, putem javne prodaje i deobom ostvarene cene srazmerno suvlasničkim udelima, dok je drugim stavom izreke određeno da će se ''fizička'' deoba putem javne prodaje sprovesti po pravilima Zakona o izvršnom postupku na predlog predlagača. U trećem stavu izreke odlučeno je da troškove postupka snose stranke na jednake delove.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Gž. 72/11 od 24. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju ove odluke navodi se: da su predlagač, sa udelom od 30%, i protivnici predlagača, sa udelom od 70%, suvlasnici na nepokretnosti označenoj kao katastarska parcela broj 4494/129, KO Novi Pazar, potes ''Čair'', po kulturi neplodna površina - zemljište, u površini od 191 m2, upisana u listu nepokretnosti br. 5628 KO Novi Pazar, na kojoj je izgrađena porodična stambena zgrada koja se sastoji od prizemlja i sprata, ukupne površine 122,77 m2, od čega prizemlje 61,58 m2 i sprat 61,19 m2, postojeća u ulici Sutjeska br. 62 u Novom Pazaru; da nije moguća fizička deoba nepokretnosti koje su predmet deobe bez većih intervencija i značajnih materijalnih ulaganja; da je deoba moguća jedino putem javne prodaje i deobom ostvarene cene srazmerno suvlasničkim udelima, da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni ishodom pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka, ponavljaju navode iznete u žalbi na prvostepeno rešenje, koji su bili predmet razmatranja drugostepenog suda i u suštini osporavaju zakonitost navedenih sudskih odluka, ukazujući, pre svega, na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, jer je, po njihovom mišljenju, nalaz veštaka građevinske struke ''nepotpun, suprotan stanju na terenu i ne sadrži potrebne podatke i objašnjenja''.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, sudovi su izneli jasne i nedvosmislene razloge zbog kojih su smatrali da je predlog za deobu suvlasničke nepokretnosti putem javne prodaje osnovan.

Odredbama člana 16. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'', br. 6/80 i 36/90, ''Službeni list SRJ'', broj 29/96 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/05) propisano je: da suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukčije određeno (stav 1.); da suvlasnici sporazumno oređuju način deobe stvari, da u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud (stav 4.); da će sud odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari (stav 5.).

Naime, imajući u vidu da prema odredbi člana 149. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS', br. 25/82 i 48/88), postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, što se u konkretnom slučaju i dogodilo, te da učesnici u postupku nisu postigli sporazum o načinu deobe nepokretnosti koja je njihova zajednička imovina, a fizička deoba nije moguća, deoba zajedničke imovine može se izvršiti putem javne prodaje, tzv. civilnom deobom stvari.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom parničnom postupku došlo do proizvoljne primene zakona. Redovni sudovi su za svoje odluke dali jasne, logične i dovoljno obrazložene razloge, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra arbitrarnim.

Takođe, nema osnova za navode podnosilaca da se ne može prodati kuća koja nije katastarski uknjižena, u situaciji kad su sudu bili poznati svi potrebni podaci o predmetu deobe, pre svega, udeli svih suvlasnika i dokaz o pravu svojine na zajedničkoj imovini, kroz zaključeno sudsko poravnanje stranaka od 19. juna 2003. godine.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih odnosa pred sudovima nužno ima za posledicu donošenje odluke koja neće biti zadovoljavajuća za jednu od stranaka. Međutim, činjenica da je jedna stranka u takvom postupku neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u imovinu pojedinca, u konkretnom slučaju, povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava, prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosilaca o tome da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravi razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti