Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Aleksandra Trailovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je deo žalbe protiv procesnih rešenja odbacio. Utvrđeno je da podnosilac snosi deo odgovornosti za dužinu trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1290/2008
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Trailovića iz Cerovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Trailovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kučevu u predmetu P. 358/07.

2. Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Trailovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 od 25. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Gž. 85/08 od 8. septembra 2008.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Trailović iz Cerovice, opština Kučevo, je 6. novembra 2008. godine, preko punomoćnika Dragana Rančića, advokata iz Kučeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kučevu u predmetu P. 358/07, kao i protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 od 25. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Gž. 85/08 od 8. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporena rešenja nezakonita i potpuno pristrasna, te da je donošenjem takvih odluka povređeno podnosiočevo pravo „na nepristrasan sud“, garantovano članom 32. Ustava. Takođe je navedeno da je postupak u ovom predmetu „neopravdano trajao veoma dugo suprotno članu 204. Porodičnog zakona“, ističući da je „prva rasprava zakazana tek 14. 12. 2007. godine ... a rešenje kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe je doneto tek 25.7.2008. godine“. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i odredi da se u određenom roku uklone štetne posledice.

2. Saglasno odredbi članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 19. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Kučevu podneo tužbu protiv tužene Danijele Trailović, rođene Novaković iz Kaone, njegove bivše supruge, radi izmene odluke tog suda P. 455/2000 od 12. novembra 2001. godine o izdržavanju njihove maloletne ćerke Aleksandre Trailović. U tužbi je navedeno da je podnosilac ranijom odlukom obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća njegovom zakonskom zastupniku, majci maloletne Aleksandre Trailović, iznos od 50% od minimalne zarade u Republici Srbiji. Međutim, kako je podnosilac u međuvremenu dobio još dva deteta, to je tužbom tražio da se navedena odluka izmeni tako da se podnosilac obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne Aleksandre Trailović plaća iznos od 1.500.00 dinara mesečno.

Nakon prva dva održana ročišta od 14. decembra 2007. godine i 11. januara 2008. godine, na ročištu za glavnu raspravu održanom 18. februara 2008. godine, tužilac je izneo da ispravlja tužbu tako što kao tuženu označava maloletno dete, Aleksandru Trailović iz Kaone, dok Danijela Trailović rođena Novaković iz Kaone, koja je tužbom od 19. oktobra 2007. godine označena kao tužena, „ostaje“ kao zakonski zastupnik tužene. Smatrajući da se radi o subjektivnom preinačenju tužbe, tužena se usprotivila navedenoj izmeni. Odlučujući o zahtevu tužioca za promenu lica koje je u tužbi navedeno kao tuženi, Opštinski sud u Kučevu je 25. jula 2008. godine doneo rešenje P. 358/07 kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe u odnosu na lice koje je u tužbi označeno kao tuženi. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da se „po nalaženju ovog suda radi o preinačenju tužbe ... da se postupak ... nalazi u poodmakloj fazi odlučivanja“, te da se „u konkretnoj pravnoj stvari ne radi o tehničkoj greški“.

Rešavajući o žalbi podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Požarevcu je 8. septembra 2008. godine doneo rešenje Gž. 85/2008, kojim je odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 od 25. jula 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da „po oceni Okružnog suda, nisu ispunjeni uslovi radi ispravke tužbe, u smislu člana 349. ZPP, jer se ne radi o očiglednoj omašci u pisanju ... U konkretnom slučaju se radi o subjektivnom preinačenju tužbe“. Takođe je navedeno da je za ovakvo preinačenje, s obzirom da se tužena već upustila u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban pristanak tuženog, u smislu odredbe člana 195. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom na to da je već ranije sproveo dokazni postupak u kome su utvrđene sve relevantne činjenice, Opštinski sud u Kučevu je 14. aprila 2009. godine doneo presudu P. 358/07, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca, zbog nedostatka pasivne legitimacije.

Postupajući po žalbi podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Požarevcu je 8. septembra 2009. godine doneo presudu Gž. 90/2009 kojom je odbijena žalba kao neosnovana i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 od 14. aprila 2009. godine. Drugostepeni sud je našao da u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka, da je potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i da je pravilno primenjeno materijalno pravo.

U dopisu Opštinskog suda u Kučevu Ustavnom sudu Srbije od 10. novembra 2009. godine, navedeno je da je u parnici P. 358/07 koja je vođena pred Opštinskim sudom u Kučevu podneta revizija 12. oktobra 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 204. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 19. oktobra 2007. godine podnošenjem tužbe radi smanjenja obaveze izdržavanja Opštinskom sudu u Kučevu, koju je podneo podnosilac ustavne žalbe i da je do momenta podnošenja ustavne žalbe trajao godinu dana, kao i da je taj postupak pravnosnažno okončan 8. septembra 2009. godine, dakle nakon godinu dana i deset i po meseci od pokretanja postupka. U ovom vremenskom periodu održana su tri ročišta, sproveden je dokazni postupak i doneto je rešenje kojim sud nije dozvolio subjektivno preinačenje tužbe, koje je potvrdio i drugostepeni sud, nakon čega je doneta i meritorna presuda.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Sud je ocenio da je predmet spora za podnosioca od nesumnjive važnosti i da dotiče ne samo njega, već i njegovu sadašnju porodicu, imajući u vidu da je podnetom tužbom tražio smanjenje ranije utvrđenog iznosa izdržavanja. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac, i pored interesa da se postupak okonča vrlo brzo, svojim radnjama uticao da taj parnični postupak traje duže, pre svega, pogrešnim označavanjem tuženog, a zatim i označenjem drugog lica umesto prvobitno tuženog i to nakon četiri meseca od podnete tužbe i izvedenih određenih dokaza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio.

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu koji se odnosi na rešenje Opštinskog suda u Kučevu P. 358/07 od 25. jula 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Požarevcu Gž. 85/08 od 8. septembra 2008, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba u tom delu nije dopuštena, iz sledećih razloga:

Iz navedenih odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

Odredbama člana 193. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu (stav 1.); da je posle dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje tužbe potreban pristanak tuženog i da sud može dozvoliti preinačenje i kad se tuženi tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno produžiti trajanje parnice, kao i da će se smatrati da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju (stav 2.); da ako je parnični sud za preinačenu tužbu stvarno nenadležan, ustupiće predmet nadležnom sudu koji će, ako se tuženi protivi preinačenju, odlučiti da li je preinačenje dozvoljeno (stav 3.); da kad sud dozvoli preinačenje tužbe, dužan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi, ako za to nije imao dovoljno vremena (stav 4.); da ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta (stav 5.); da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba (stav 6.).

Ustavni sud je, iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, utvrdio da je subjektivno preinačenje tužbe institut koji omogućava tužiocu da, umesto prvobitno tuženog, označi drugo lice, ako su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. Stoga je i rešenje suda kojim se dozvoljava ili ne dozvoljava subjektivno preinačenje, jedno od procesnih rešenja kojim sud odlučuje o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za promenu lica koje je tužbom označeno kao tuženi i njime se ne odlučuje o predmetu tužbenog zahteva, odnosno o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Kako osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti