Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa većinskim društvenim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12907/2024
20.03.2025.
Beograd

 

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S. iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 390/11.

2. Utvrđuje se pravo Z. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 390/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Z. S. iz Loznice podneo je 23. juna 2022. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Osnovnom sudu u Loznici tužbu protiv Republike Srbije radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 390/11, nad stečajnim dužnikom G. „D.“ ad Beograd, u stečaju.

Osnovni sud u Loznici je povodom podnete tužbe formirao predmet Prr. 148/22 (novi broj Prr. 20/24).

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Loznici je dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

U konkretnom slučaju, nadležni sud, do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nije doneo prvostepenu presudu.

Podnosilac je u tužbi, koja se u smislu citiranih odredaba Zakona ima smatrati ustavnom žalbom (u daljem tekstu: ustavna žalba), istakao da u stečajnom postupku, u kome ima svojstvo stečajnog poverioca, i u kome mu je usvojen prigovor radi ubrzavanja postupka, nije naplatio utvrđeno potraživanje. Tužbom je tražio da mu bude dosuđena naknada materijalne štete u iznosu priznatog, a nenaplaćenog novčanog potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. aprila 2012. godine, kao dana donošenja zaključka o priznatim i osporenim potraživanjima Privrednog suda u Beogradu St. 390/11, do dana konačne isplate. Podnosilac je zahtevao i naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 360/11 od 20. februara 2012. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom G. „D.“ a.d. Beograd.

Nakon Odluke Agencije za privatizaciju od 14. novembra 2012. godine o prenosu kapitala na Agenciju, usled raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala, za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik GP „D.“ a.d. Beograd – u stečaju je preduzeće sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom.

Zaključkom o konačnoj listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St. 390/11 od 26. aprila 2012. godine, utvrđeno je potraživanje iz radnog odnosa M. S. iz Beograda, u iznosu od 1.733.802,00 dinara, koje je svrstano u treći isplatni red.

Nakon smrti stečajnog poverioca M. S, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 390/11 od 31. avgusta 2021. godine, ispravljeni su zaključak o konačnoj listi utvrđenih i osporenih potraživanja, zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja i rešenje tog suda od 3. marta 2021. godine, tako što u prava stečajnog poverioca – pok. M. S. iz Beograda, stupaju njegovi pravni sledbenici: supruga B. S. iz Beograda i sin Z. S. iz Loznice, sa udelima od ½ utvrđenog potraživanja njihovog pravnog prethodnika, odnosno u iznosu od po 866.901,00 dinara.

Pravosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4St. 4894/21 od 6. decembra 2021. godine usvojen je prigovor podnosioca Z. S. i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred tim sudom nad stečajnim dužnikom GP „D.“ a.d. Beograd – u stečaju u predmetu St. 390/11.

Podnosilac je na osnovu prethodno navedenog rešenja 23. juna 2022. godine Osnovnom sudu u Loznici podneo tužbu za naknadu materijalne štete izazvane utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku.

4. Iz utvrđenih činjenica i okolnosti sledi da je podnosilac ustavne žalbe stečajni poverilac koji nije u razumnom roku naplatio potraživanje iz radnog odnosa svog pravnog prethodnika, u iznosu koji mu je utvrđen, od stečajnog dužnika koji je preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom. S obzirom na izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud u ovom ustavnosudskom postupku odlučuje o povredi prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i, posledično, o pravu na naknadu imovinske štete.

5. Polazeći od stavova i prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) o odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koje u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da, u situaciji kada je podnosiocu pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u kome ima svojstvo stečajnog poverioca, propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca u stečajnom postupku u predmetu tog suda St. 390/11, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnosioca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 390/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

U odnosu na naknadu materijalne štete u delu koji se tiče zakonske zatezne kamate, Ustavni sud ukazuje na presudu Evropskog suda za ljudska prava Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) u kojoj je taj sud prihvatio stanovište da prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje bude namireno u stečajnom postupku podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova parničnog postupaka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnosioca u smislu citiranih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu troškova, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Ovo iz razloga što je Odlukom Ustavnog suda podnosiocu obezbeđena celovita, delotvorna zaštita njegovih prava, koju će, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 15812/2023: Zaštita prava na imovinu u stečajnom postupku društvenog preduzeća
• Už 2294/2023: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja u stečaju državne banke
• Už 21282/2023: Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 15570/2023: Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju
• Už 13758/2023: Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku