Odluka Ustavnog suda o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrđujući da je dosuđeni iznos od 400 evra na ime naknade štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka nedovoljan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, utvrdio je pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12908/2020
18.01.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić , Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P . iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 713/20 od 15. decembra 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Z. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 713/20 od 15. decembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . iz Pančeva je, 28. decembra 2020. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 713/20 od 15. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno istakla i povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako je navedena odredba međunarodnog ugovora po svojoj sadržini slična odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud je povredu prava na imovinu cenio sa stanovišta odredaba najvišeg pravnog akata u Republici Srbiji.

T. L . iz Pančeva je , 28. decembra 2020. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 700/20 od 1. decembra 2020. godine, zbog povrede istih ustavnih prava.

Ustavnim žalbama se osporavaju drugostepene presude u delu u kome je pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi za isplatu novčanog obeštećenja zbog prethodno konstatovane povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama. Predmet je zaveden pod brojem Už-12908/2020.

T. L . iz Pančeva je , 4. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 432/20 od 21. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Predmet je zaveden pod brojem Už- 7730/2020.

Imajući u vidu da je podnosilac T. L . ustavnim žalbama osporio presude koje su donete po istom činjeničnom i pravnom osnovu, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda, izdvojio ustavnu žalbu ovog podnosioca iz predmeta Už- 12908/2020 i pripojio je predmetu Už-7730/2020.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ispitujući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je najpre zaključio da podnositeljka osporava drugostepenu presudu u delu u kome je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim s udom u Pančevu u predmetu St. 89/10, a koja joj je prethodno utvrđena u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Pančevu je osporenom presudom Gž rr. 713/20 od 15. decembra 2020. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe pre ko dosuđenog iznosa od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a do traženog iznosa od 3.000 evra u domaćoj valuti . U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja joj je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporava presuda kojom je podnositeljki dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnositeljke da u primerenom roku naplati utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog s pornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljki ustavne žalbe pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u državnoj svojini – A.D. „T.“ iz Pančeva, Ustavni sud je ocenio da je osporenom drugostepenom presudom, kojom je podnositeljki dosuđen iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

4. Što se tiče ustavne žalbe kojom se pobija osporena presuda u delu u kome je pravnosnažno odbačen zahtev za naknadu troškova postupka nastalih u postupku po prigovoru radi ubrzavanja pomenutog stečajnog postupka, Ustavni sud je ocenio se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se ističe da je osporenom presudom u navedenom delu povređeno pravo podnositeljke na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka tvrdnje o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava zasniva na konstataciji da postoji različita sudska praksa u parnicama za isplatu novčanog obeštećenja u pogledu zahteva za isplatu troškova postupka nastalih po prigovoru radi ubrzavanja stečajnog postupka. Međutim, uzimajući u obzir da su i priloženim presudama Višeg suda u Pančevu Gž rr. 195/19 od 7. maja 2019. godine i Gž rr. 222/19 od 21. maja 2019. godine potvrđene prvostepene presude kojima su odbačene tužbe u delu u kome je tražena isplata troškova navedenih postupaka, Ustavni sud nalazi da su navodi podnositeljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava zapravo posledica njenog pogrešnog uverenja o postojanju različite sudske prakse. Stoga je Sud odbacio ustavne žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu osporene presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 713/20 od 15. decembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10 . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Nakon što je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 35, 36. i 58. Ustava.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti