Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku legalizacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku legalizacije objekta. Nalaže nadležnom Sekretarijatu da postupak okonča u najkraćem roku, dok odbacuje deo žalbe protiv presude Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aca Vasojevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aca Vasojevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 490/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aco Vasojević iz Kragujevca podneo je 9. jula 2009. godine, preko punomoćnika Luke Uljarevića, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 842/06.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 24. marta 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv Republike Srbije zbog sticanja bez osnova. Dalje je naveo da prvostepeni sud nije zakazao nijedno ročište od 11. novembra 2003. godine pa do 5. novembra 2004. godine. Takođe je naveo da je drugostepena presuda Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 192/06 od 20. februara 2006. godine uručena punomoćniku podnosioca nakon godinu i po dana od njenog donošenja, te da postupak ni nakon šest godina nije okončan. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da je u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 842/06 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, da naloži da se postupak okonča u najkraćem roku, da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i da mu utvrdi pravo na naknadu troškova koje je imao pred Opštinskim sudom u Kragujevcu i pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra¬zum¬nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno¬va¬no¬sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje¬govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 490/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno¬sudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 24. marta 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Kragujevcu, radi sticanja bez osnova. Predmet je zaveden pod brojem P. 646/03.
U toku postupka pred Opštinskim sudom u Kragujevcu zakazano je ukupno devet ročišta za glavnu raspravu (7. maja, 27. juna, 23. septembra i 11. novembra 2003. godine, 5. novembra i 27. decembra 2004. godine, 7. marta, 27. aprila i 9. septembra 2005. godine). Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 7. maj 2003. godine i 27. decembar 2004. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a u spisima predmeta nema podatka da li je održano ročište zakazano za 27. april 2005. godine.
Opštinski sud u Kragujevcu je 9. septembra 2005. godine doneo presudu P. 646/03 kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, te je obavezao tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Kragujevcu da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. marta 2003. godine pa do isplate, a u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati odgovarajući novčani iznos.
Tužilac je 23. septembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu predlog za ispravljanje presude tog suda P. 646/03 od 9. septembra 2005. godine.
Okružni sud u Kragujevcu je 14. novembra 2005. godine doneo rešenje Gž. 1786/05 kojim je vratio Opštinskom sudu u Kragujevcu spise predmeta P. 646/03, radi otklanjanja procesnih nedostataka.
Opštinski sud u Kragujevcu je 6. decembra 2005. godine doneo rešenje kojim je otklonio nesaglasnost izvornika presude tog suda P. 646/03 od 9. septembra 2005. godine sa otpravkom presude, utoliko što u izreci otpravka i obrazloženju otpravka presude, treba da stoji da zakonska zatezna kamata na glavni dug, na čiju isplatu je obavezan tuženi, treba da teče od 8. aprila 1998. godine, a ne od 24. marta 2003. godine.
Okružni sud u Kragujevcu je 20. februara 2006. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo rešenje Gž. 192/06 kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Kragujevcu P. 646/03 od 9. septembra 2005. godine ispravljenu rešenjem tog suda P. 646/03 od 6. decembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pismeni otpravak drugostepenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu dostavljen je punomoćniku tužioca 28. juna 2007. godine, a punomoćniku tuženog 7. avgusta 2007. godine.
U ponovnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu predmet je zaveden pod brojem P. 842/06 i zakazano je ukupno 12 ročišta za glavnu raspravu (13. avgusta, 11. oktobra, 7. novembra i 25. decembra 2007. godine, 29. februara, 5. maja, 11. avgusta, 19. septembra i 27. novembra 2008. godine, 11. marta, 15. maja i 13. avgusta 2009. godine). Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 11. oktobar 2007. godine i 11. avgust 2008. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije.
Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P. 490/10 i zakazano je ukupno pet ročišta za glavnu raspravu (22. juna, 24. septembra, 20. oktobra i 26. novembra 2010. godine i 28. februara 2011. godine). Ročište za glavnu raspravu zakazano za 26. novembar 2010. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.
Osnovni sud u Kragujevcu je 28. februara 2011. godine doneo presudu P. 490/10 kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, te je obavezao tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Kragujevcu da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. marta 2003. godine pa do isplate, a u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati odgovarajući novčani iznos.

Osnovni sud u Kragujevcu je 16. marta 2011. godine doneo rešenje P. 490/10 kojim je u stavu prvom izreke ispravio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 490/10 od 16. marta 2011. godine, tako što je u izreci presude u stavu prvom, umesto datuma „24. mart 2003. godine“ trebalo da stoji datum „9. april 1998. godine“, a u stavu drugom izreke je odredio da ostali deo teksta presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 490/10 od 16. marta 2011. godine ostaje neizmenjen.
Viši sud u Kragujevcu je 20. juna 2011. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo presudu Gž. 1109/11 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Kragujevcu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 490/10 od 28. februara 2010. godine, ispravljenu rešenjem P. 490/10 od 16. marta 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra¬vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbom člana 491. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima. Odredbom člana 10. navedenog Zakona propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 24. marta 2003. godine, a da je okončan presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 1109/11 od 20. juna 2011. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao osam godina i dva meseci, što ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je našao da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da se u razumnom roku odluči o njegovom tužbenom zahtevu za vraćanje novca koji mu je oduzet bez pravnog osnova.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.
Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud smatra da je sporo i nedelotvorno postupanje sudova isključivi razlog neopravdano dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da pet ročišta za glavnu raspravu nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije; da u periodu od 11. novembra 2003. godine pa do 5. novembra 2004. godine, prvostepeni sud nije zakazao nijedno ročište za glavnu raspravu; da je prvostepeni sud dva puta donosio rešenje o ispravljanju presude; da je pismeni otpravak drugostepenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 192/06 od 20. februara 2006. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama tek nakon više od jedne godine i četiri meseca od njenog donošenja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 490/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku legalizacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti