Odluka Ustavnog suda o poništaju rešenja Višeg suda zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda u Nišu kojim je odbačena žalba u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Sud je utvrdio da je pravni stav Višeg suda o okončanju izvršnog postupka ustavnopravno neprihvatljiv.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. S . i T . S , obe iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. S . i T . S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine povređeno pravo podnosi teljki ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu R4I . 6/20 od 31. jula 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev p odnositeljki ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba A. S . i T . S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, z ajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu I. 6330/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S . i T . S, obe iz Niša, podnele su Ustavnom sudu 24. decembra 2020. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, z ajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu I. 6330/10.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine kojim je odbačena žalba podnositeljki izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen kao neosnovan njihov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu I. 6330/10, sa obrazloženjem da je žalba podnositeljki kao predlagača podneta 28. avgusta 2020. godine, dok je predmetni izvršni postupak okonačan dostavljem zaključka o plenidbi penzije izvršnog dužnika Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje dana 19. januara 2019. godine, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem u smislu odredbe člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 20 11. godine, a odluka o zaključenju se donosi po namire nju potraživanja izvršnog poverioca u smislu člana 77. istog zakona; da izvršni postupak ni u trenutku podnošenja ustavne žalbe nije okončan i da izvršenje u konkretnom slučaju traje 26 godina.

Podnositeljke ustavne žalbe su predložile U stavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine. Tražile su novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

A. S . i T . S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnele su prigovor radi ubr zavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu I. 6330/10, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Z. B.

Osnovni sud u Aleksincu je rešenjem R4I. 6/20 od 31. jula 2020. godine odbio kao neosnovan prigovor. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršenje radi namirenja nenovčanog potraživanja iz izvršne isprave u celosti sprovedeno i da je nastavljen izvršni postupak radi namirenja novčanog potraživanja na ime troškova izvršnog postupka i to na penziji izvršnog dužnika ; da je odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine propisano da je izvršenje sprovedeno dostavljanjem rešenja odnosno zaključka o plenidbi organizaciji za prinudno naplatu; da je u konkretnom slučaju prigovor radi ubrzavanja podnet 3. juna 2020. godine, dok je izvršenje sprovedeno i okončan izvršni postupak dostavljem zaključka o plenidbi penzije izvršnog dužnika Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje 19. januara 2019. godine, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča.

Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine odbacio žalbu podnositeljki izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan dostavljem zaključka o plenidbi penzije izvršnog dužnika Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje dana 19. januara 2019. godine, dok je žalba podnositeljki kao predlagača po dneta 28. avgusta 2020. godine, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. st av 1.).

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenom zakona bilo je propisano da se izvršni postupak ok ončava obustavom ili zaključenjem, a odredbom člana 77. zakona je propisano da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu odbačena žalba podnositeljki, sa obrazloženjem da je izvršni postupak radi namirenja novčanog potraživanja na ime troškova izvršnog postupka okončan dostavljem zaključka o plenidbi penzije izvršnog dužnika Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje dana 19. januara 2019. godine, dok je žalba podnositeljki podneta nakon toga 28. avgusta 2020. godine , a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, a odredbom člana 77. da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka. U pitanju su imperativne zakonske odredbe koje se primenjuje na sve vrste izvršnog postupka, bez izuzetka. Navedeni zakon nije propisivao da se izvršni postupak radi namirenj a novčanog potraživanja okončava dostavljanjem rešenja, odnosno zaključka o p lenidbi organizaciji za prinudnu naplatu . Ustavni sud ocenjuje da u osporeno m drugostepenom rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zak onom - obustavom ili zaključenjem, odnosno nije utvrđena pravno relevantna činjenica da li su podno siteljke namirile svoje novčano potraživanje na ime troškova izvršnog postupka pre podnošenja žalbe iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Nišu da je žalba podnositeljki podneta nakon okončanja izvršnog postupka, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Ržg. 116/20 od 17. novembra 2020. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Nišu i određivanjem da isti sud novu odluku o žalbi podnositeljki ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu R4I . 6/20 od 31. jula 2020. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje osporenim aktom i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava iz člana 58. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljki ustavne žalbe da im Ustavni sud dosudi novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da će se o žalbi povodom njihovog prigovora radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom Zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke,.

9. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aleksincu I. 6330/10 , Ustavni sud najpre konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. S druge strane, kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u izvršnom postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a za čije utvrđivanje je do okončanja postupka isključivo nadležan sud, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.