Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnim i izvršnim postupcima deobe imovine

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnim i izvršnim postupcima deobe imovine koji su trajali preko osam godina. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 500 evra zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. Z, I. B . i I . Z, sv ih iz Sevojna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. Z, I . B . i I . Z . i utvrđuje da je u vanparničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetima IR. 42/05 i IR. 36/08 i u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetima I. 1716/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Užicu I. 1002/08) i I. 3191/10 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. Z, I . B . i I . Z, sve iz Sevojna, podnele su, 22. februara 2012. godine, preko punomoćnika M . T, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu O. 288/03. Podnositeljke ustavne žalbe su navele: da su rešenjem Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 8. septembra 2003. godine za naslednike na zaostavštini pok. D . Z . proglašeni njegovi sinovi B . Z . i S . Z; da su rešenjem Opštinskog suda u Užicu O. 557/04 od 18. novembra 2004. godine za naslednike na zaostavštini pok. S . Z, proglašene njegova udova Z . Z . i deca I . Z . i I . Z, ovde podnositeljke ustavne žalbe; da je zakonski naslednik D . Z, B . Z, podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja u pogledu imovine pok. D . Z . koja nije uneta u nasledno rešenje O. 288/03 od 8. septembra 2003. godine; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 6. februara 2006. godine dopunjeno rešenje O. 288/03 od 8. septembra 2003. godine i u zaostavštinu pok. D . Z . je ušao i deo nove porodične kuće u Sevojnu; da su protiv rešenja O. 288/03 od 6. februara 2006. godine podnositeljke ustavne žalbe i B . Z . izjavili žalbu i rešenjem Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 31. maja 2006. godine preinačeno je rešenje O. 288/03 od 6. februara 2006. godine, prekinut je postupak povodom predloga za donošenje dopunskog rešenja i B . Z . je upućen na parnicu da dokaže svoje tvrdnje; da je rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1534/06 od 18. septembra 2006. godine ukinuto rešenje Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 31. maja 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 21. septembra 2007. godine odlučeno da nema mesta za donošenje dopunskog rešenja na rešenje O. 288/03 od 8. septembra 2003. godine, a rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2113/07 od 22. januara 2008. godine potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 od 21. septembra 2007. godine; da su brojnim podnescima podnositeljke ustavne žalbe urgirale da im se naknade troškovi postupka koji su prouzrokovani neosnovanim podnošenjem zahteva za donošenje dopunskog rešenja, ali sud do podnošenja ustavne žalbe nije odlučio o tom zahtevu, te im je zbog toga povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu O. 288/03. Zahtevale su naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

Podnositeljke su zatim 26. novembra 2012. godine preko istog punomoćnika podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u vanparničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetima IR. 42/05 i IR. 36/08 i u izvršnim p ostupcima koji su vođeni pred O snovnim sudom u Užicu u predmetima I. 1716/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Užicu I. 1002/08) i I. 3191/10. Podnositeljke ustavne žalbe su detaljno izložile činjenično stanje i hronološki tok predmetnih vanparničnih i izvršnih postupaka , navodeći: da su kao predlagači 6. jula 2005. godine podnele Opštinskom sudu u Užicu predlog radi deobe zajedničke imovine , i to jedne stare i jedne nove kuće u Sevojnu koje su stekle nasleđem, protiv protivnika predlagača B . Z; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 61/05 od 22. septembra 2006. godine određeno da se deoba stare kuće vrši javnom prodajom i 1. jula 2008. godine su dostavljeni spisi izvršnom odeljenju suda gde se predmet vodio pod brojem I. 1002/08, dok je postupak deobe nove kuće prekinut do donošenja dopunskog rešenja u predmetu Opštinskog suda u Užicu O. 288/03; da su podneskom od 24. juna 2008. godine predložil e da se postupak deobe nove kuće nastavi pošto je Opštinski sud u Užicu u predmetu O. 288/03 odlučio da nema mesta donošenju dopunskog rešenja i zatim je postupak deobe nove kuće nastavljen pred Opštinskim sudom u Užicu pod brojem R. 36/08; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu I. 1002/08 od 10. aprila 2009. godine utvrđena vrednost stare kuće koja je bila predmet deobe a sada prodaje; da je Viši sud u Užicu rešenjem Gž. 1122/2010 od 24. avgusta 2010. godine potvrdio rešenje o utvrđivanju vrednosti stare kuće I. 1002/08 od 10. aprila 2009. godine; da je zatim, predmet zaveden pod brojem I. 426/10 i zakazana su javna nadmetanja za prodaju predmetne nepokretnosti; da su na javnom nadmetanju održanom 13. decembra 2010. godine nepokretnost kupili izvršni poverioci, ovde podnositeljke, pa im je predmetna nepokretnost dosuđena rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 od 13. decembra 2010. godine; da su podnositeljke 27. decembra 2010. godine dostavile sudu dokaz o uplati kupoprodajne cene i nepokretnost je rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 od 11. jula 2011. godine predata izvršnim poveriocima, da su podnositeljke podneskom od 2. novembra 2011. godine predložile da sud pristupi namirenju, te je donet zaključak o namirenju Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 do 15. februara 2012. godine, da su izvršni poverioci protiv predmetnog zaključka izjavili prigovor i predlog za ispravku, a prvostepeni sud je prigovor i predlog poverilaca odbacio rešenjem I. 426/10 od 7. juna 2012. godine; da su protiv tog rešenja poverioci izjavili prigovor, pa je Veće prvostepenog suda rešenjem Ipv. (I) 66/12 od 27. juna 2012. godine ukinulo zaključak o namirenju; da do podnošenja ustavne žalbe prvostepeni sud nije doneo zaključak o namirenju niti rešenje o troškovima postupka, niti je predmetna nepokretnost predata podnositeljkama; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine određeno da se deoba potkrovlja nove kuće vrši javnom prodajom; da je rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine određeno je da se deoba dela prizemlja vrši fizičkom podelom, a deoba potkrovlja javnom prodajom; da je Viši sud u Užicu rešenjem od 30. juna 2010. godine potvrdio rešenje Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine; da je sud, nakon pravosnažnosti rešenja dostavio spise predmeta izvršnom odeljenju suda gde je predmet zaveden pod brojem I. 3191/10; da je rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 18. aprila 2011. godine utvrđena vrednost predmetne nepokretnosti, a Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 977/11 od 15. juna 2011. godine potvrdio prvostepeno rešenje o utvrđivanju vrednosti; da je na licitaciji od 8. novembra 2011. godine predmetnu nepokretnost kupio izvršni dužnik, pa je donet zaključak o dodeli nepokretnosti izvršnom dužniku; da dužnik nije izvršio uplatu kupoprodajne cene, pa je Osnovni sud u Užicu zaključkom I. 3191/10 od 9. februara 2012. godine oglasio bez pravnog dejstva prodaju dužniku i dosudio nepokretnost izvršnim poveriocima, te je zaključkom suda I. 3191/10 od 20. aprila 2012. godine predmetna nepokretnost dodeljena izvršnim poveriocima, ovde podnositeljkama; da su podnositeljke 3. maja 2012. godine uplatile kupoprodajnu cenu i dostavile sudu dokaz o uplati; da je 19. septembra 2012. godine sud doneo zaključak I. 3191/10 kojim je nepokretnost predata u svojinu i na korišćenje poveriocima; da do dana podnošenja ustavne žalbe sud nije doneo rešenje o troškovima niti zaključak o namirenju čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava.

Zahtevale su naknadu štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15 ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Op štinskog suda u Užicu O. 288/03, IR. 42/05 i IR. 36/08 i spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I. 1716/12 i I. 3191/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Užicu O. 288/03 utvrđeno je da postupak i dalje nije okončan, imajući u vidu da nadležni sud - sada Osnovni sud u Užicu nije odlučio o troškovima postupka.

Kako je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji i dalje nije okončan, Ustavni sud ukazuje da je članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji se primenjuje od 21. maja 2014. godine, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku odlučuje nadležan redovni sud, zbog čega će ustavnu žalbu u tom delu dostaviti nadležnom redovnom sudu i o tome pismenim putem obavestiti podnositeljke ustavne žalbe.

3.2. Činjenice koje se odnose na vanparnični postupak u predmetu IR. 42/05:

Podnositeljke ustavne žalbe su, kao predlagači , 6. jula 2005. godine podnele Opštinskom sudu u Užicu predlog radi deobe zajedničke imovine protiv protivnika predlagača B. Z . i predmet je zaveden pod brojem R. 42/05. Predmet deoba je bil a jedna stara i jedna nova kuća u Sevojnu, to jest imovina koju su podnositeljke stekle nasleđem iza smrti pok. S . Z, njihovog supruga i oca, a brata protivnika predlagača.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 42/05 od 9. septembra 2005. godine postupak deobe je prekinut do okončanja parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Užicu P. 850/05 koji je pokrenuo protivnik predlagača.

Podneskom predlagača od 21. oktobra 2005. godine sud je obavešten da je postupak u predmetu Opštinskog suda u Užicu P. 850/05 pravnosnažno okončan, pa je postupak deobe nastavljen, a predmet je zaveden pod brojem R. 61/05. Rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 61/05 od 22. septembra 2006. godine određeno je da se deoba stare kuće vrši javnom prodajom i rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2094/07 od 23. maja 2008. godine potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje. Zatim je, po pravnosnažnosti rešenja R. 61/05 od 22. septembra 2006. godine, koji se odnosio na deobu stare kuće, vanparnični sud 1. jula 2008. godine dostavio spise predmeta izvršnom odeljenju suda, gde je predmet zaveden pod brojem I. 1002/08, dok je vanparnični postupak koji se odnosio na deobu nove kuće prekinut do donošenja dopunskog rešenja u predmetu Opštinskog suda u Užicu O. 288/03. Dakle, vanparnični postupak u predmetu IR. 42/05 je trajao tri godine.

3.3. Činjenice koje se odnose na vanparnični predmet IR. 36/08:

Navedeni vanparnični postupak je takođe započeo 6. jula 2005. godine kada su podnositeljke ustavne žalbe podnele Opštinskom sudu u Užicu predlog radi deobe zajedničke imovine protiv protivnika predlagača B. Z. i predmet je zaveden pod brojem R. 42/05. Predmet deoba je bila jedna stara i jedna nova kuća, to jest imovina koju su podnositeljke stekle nasleđem iza smrti pok. S. Z, njihovog supruga i oca, a brata protivnika predlagača. Rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 42/05 od 9. septembra 2005. godine postupak deobe je prekinut do okončanja parničnog postupka u predmetu tog suda P. 850/05 koji je pokrenuo protivnik predlagača.

Predlagači su podneskom od 24. juna 2008. godine predložili da se postupak deobe nove kuće nastavi pošto je Opštinski sud u Užicu u predmetu O. 288/03 odlučio da nema mesta donošenju dopunskog rešenja i postupak deobe je nastavljen pred Opštinskim sudom u Užicu pod brojem IR. 36/08. Rešenjem Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine određeno je da se deoba dela prizemlja vrši fizičkom podelom, a deoba potkrovlja javnom prodajom, i rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 952/10 od 15. avgusta 2009. godine potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine.

Zatim je nakon pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Užicu R. 36/08 od 4. juna 2009. godine, vanparnični sud 6. avgusta 2010. godine dostavio spise predmeta izvršnom odeljenju suda gde je predmet zaveden pod brojem I. 3191/10. Dakle, navedeni vanparnični postupak IR. 36/08 je trajao pet godina.

3.4. Uvidom u spise predmeta I. 3191/10 utvrđeno je sledeće:

Navedeni izvršni postupak započeo je 6. avgusta 2010. godine dostavljanjem spisa vanparničnog predmeta IR. 36/08 izvršnom odeljenju Opštinskog suda u Užicu.

Nakon izvršenog veštačenja sud je rešenjem I. 3191/10 od 18. aprila 2011. godine utvrdio vrednost predmetne nepokretnosti, a Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 977/11 od 15. juna 2011. godine potvrdio prvostepeno rešenje o utvrđivanju vrednosti.

Na prvoj javnoj licitaciji za prodaju koja je održana 15. septembra 2011. godine nije bilo lica zainteresovanih za kupovinu, a zakazana druga licitacija nije bila održana jer nije bilo dokaza da je oglas o prodaji objavljen na oglasnoj tabli Mesne zajednice Sevojno, na čijoj teritoriji se nalazila nepokretnost koja se prodaje. Na ponovnoj drugoj licitaciji, održanoj 8. novembra 2011. godine predmetnu nepokretnost je kupio izvršni dužnik, pa je donet zaključak o dodeli nepokretnosti izvršnom dužniku.

Međutim, izvršni dužnik nije uplatio kupoprodajnu cenu, pa je Osnovni sud u Užicu zaključkom I. 3191/10 od 9. februara 2012. godine oglasio prodaju dužniku bez pravnog dejstva i dosudio nepokretnost izvršnim poveriocima, ovde podnositeljkama i zaključkom I. 3191/10 od 20. aprila 2012. godine predmetna nepokretnost je dodeljena izvršnim poveriocima, ovde podnositeljkama koje su 3. maja 2012. godine uplatile kupoprodajnu cenu i dostavile sudu dokaz o uplati.

Podneskom od 13. juna 2012. godine izvršni poverioci su predložile da, imajući u vidu da su 3. maja 2012. godine uplatile kupoprodajnu cene, sud donese zaključak kojim će prodata nepokretnost biti predata poveriocima, kao i da se pristupi namirenju i sud je 19. septembra 2012. godine doneo zaključak I. 3191/10 kojim je nepokretnost predata u svojinu i na korišćenje poveriocima.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 30. novembra 2012. godine obavezan je izvršni dužnik da izvršnim poveriocima, ovde podnositeljkama plati troškove izvršnog postupka. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 2/13 od 21. januara 2013. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 30. novembra 2012. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 13. januara 2014. godine obavezan je izvršni dužnik da plati troškove izvršnog postupka izvršnim poveriocima. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 13. februara 2014. godine odbačen je kao neblagovremen prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja I. 3191/10 od 13. januara 2014. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv (I) 42/14 od 20. marta 2014. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Užicu I. 3191/10 od 13. februara 2014. godine i prigovor izvršnog dužnika je odbijen kao neosnovan. Dakle, predmetni izvršni postupak je trajao tri godine i sedam meseci.

3.5. Činjenice koje se odnose na predmet I. 1716/12 (ranije I. 1002/08):

Navedeni izvršni postupak započeo je 1. jula 2008. godine, dostavljanjem spisa vanparničnog predmeta IR. 42/05 izvršnom odeljenju Opštinskog suda u Užicu.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu I. 1002/08 od 10. aprila 2009. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti. Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 1122/10 od 24. avgusta 2010. godine potvrdio navedeno rešenje, a nakon pravosnažnosti rešenja nepokretnost je izložena javnoj prodaji.

Predmet je zatim zaveden pod brojem I. 426/10 i zakazana su javna nadmetanja za prodaju predmetne nepokretnosti. Na javnom nadmetanju održanom 13. decembra 2010. godine nepokretnost su kupili izvršni poverioci, ovde podnositeljke žalbe kao najpovoljniji kupci, pa je predmetna nepokretnost dosuđena izvršnim poveriocima rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 od 13. decembra 2010. godine i poverioci su 27. decembra 2010. godine dostavili sudu dokaz o uplati kupoprodajne cene.

Nepokretnost je rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 od 11. jula 2011. godine predata izvršnim poveriocima.

Poverioci su podneskom od 2. novembra 2011. godine predložili da sud pristupi namirenju i protiv zaključka o namirenju Osnovnog suda u Užicu I. 426/10 od 15. februara 2012. godine poverioci su izjavili prigovor, koji je prvostepeni sud odbacio rešenjem I. 426/10 od 7. juna 2012. godine.

Protiv tog rešenja poverioci su izjavili prigovor, pa je Veće prvostepenog suda rešenjem Ipv. (I) 66/12 od 27. juna 2012. godine ukinulo zaključak o namirenju.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 1716/12 od 30. novembra 2012. godine obavezan je izvršni dužnik da izvršnim poveriocima plati troškove postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv (I) 3/13 od 17. januara 2013. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Užicu I. 1716/12 od 30. novembra 2012. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Zaključkom o namirenju Osnovnog suda u Užicu I. 1716/12 od 17. septembra 2013. godine naloženo je namirenje izvršnog dužnika dok su izvršni poverioci namireni kroz dosuđene nepokretnosti.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 1716/12 od 10. januara 2014. godine obavezan je izvršni dužnik da plati troškove izvršnog postupka, a rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv (I). 8/14 od 30. januara 2014. godine prigovor izvršnog dužnika je odbijen i potvrđeno je rešenje I. 1716/12 od 10. januara 2014. godine. Dakle, navedeni izvršni postupak je trajao pet i po godina.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnim vanparničnim i izvršnim postupcima, Ustavni sud je najpre ocenjivao da li se ti postupci mogu smatrati jedinstvenom celinom kako na to ukazuju podnositeljke u ustavnoj žalbi. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su vanparnični postupci vođeni radi deobe nepokretnosti, odnosno deobe zajedničke imovine podnositeljki, a da su zatim nastavljeni pred izvršnim odeljenjem suda. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su usledili nakon okončanja vanparničnih postupaka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Nornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period od kada su podnositeljke ustavne žalbe podnele predlog vanparničnom sudu - 6. jula 2005. godine, pa do okončanja izvršnih postupaka - 30. januara, odnosno 20. marta 2014. godine.

Period ocene razumne dužine trajanja ovih sudsk ih postup aka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana i četiri meseca.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da su predmetni sudski postupci IR. 42/05 i I. 1716/12 zajedno ukupno trajali oko osam i po godina, s tim što je vanparnični trajao tri, a izvršni pet i po godina, dok su postupci IR. 36/08 i I. 3191/10 ukupno trajali takođe oko osam i po godina, s tim što je vanparnični trajao pet godina, a izvršni tri godine i sedam meseci.

Razmatrajući postupanje suda u vanparničnom postupku R. 42/05, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak pokrenut predlogom podnositeljki za deobu zajedničke imovine 6. jula 2005. godine i da je trajao do 1. jula 2008. godine kada je vanparnični sud nakon pravnosnažnosti rešenja o deobi stare kuće, dostavio spise predmeta izvršnom sudu, dakle, trajao je tri godine. Po oceni Suda, tokom trajanja predmetnog postupka vanparnični sud je ažurno postupao. Tako je nakon podnošenja predloga podnositeljki za deobu nepokretnosti, nadležni sud posle nepunih godinu i po dana doneo rešenje o deobi nepokretnosti – stare i nove kuće, a drugostepeni sud je o žalbi protiv prvostepenog rešenja odlučio za oko godinu i po dana. Postupak je dalje nastavljen po pravilima izvršnog postupka u predmetu I. 1002/08, a zatim pod brojem I. 1716/12 i izvršni postupak je trajao do 30. januara 2014. godine, dakle pet i po godina. Ocenjujući postupanje izvršnog suda, Ustavni sud nalazi da je izvršni sud neažurno postupao imajući u vidu da je nakon godinu dana utvrdio vrednost nepokretnosti, a drugostepeni sud je nakon skoro godinu i po dana potvrdio prvostepeno rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti. Dalje, izvršni sud je nakon održanih javnih nadmetanja, nepokretnost predao podnositeljkama tek nakon sedam meseci od uplate kupoprodajne cene, i izvršni postupak je pravnosnažno okončan, zaključno sa odlukom o troškovima postupka, nakon pet i po godina, a nakon osam i po godina od podnetog predloga podnositeljki za deobu nepokretnosti.

Analizirajući postupanje suda u vanparničnom postupku R. 36/08, Ustavni sud je utvrdio da je postupak, takođe, pokrenut predlogom podnositeljki od 6. jula 2005. godine, ali je nakon godinu dana postupak deobe nove kuće bio prekinut u periodu od dve godine i zatim je od njegovog nastavka postupak trajao sve do 6. avgusta 2010. godine, kada su spisi dostavljeni izvršnom odeljenju suda. Dakle, vanparnični postupak je trajao ukupno pet godina, s tim što su objektivne okolnosti koje se odnose na prekid postupka doprinele produženju vanparničnog postupka za dve godine. Ocenjujući postupanje izvršnog suda u predmetu I. 3191/10, Ustavni sud nalazi da je izvršni postupak trajao od 6. avgusta 2010. do 20. marta 2014. godine, dakle, tri godine i sedam meseci što ukazuje na nerazumnu dužinu trajanja izvršnog postupka. Izvršni sud je utvrdio vrednost nepokretnosti nakon sedam meseci, a drugostepeni sud je nakon dva meseca potvrdio prvostepeno rešenje o utvrđenju te vrednosti i posle održanih javnih nadmetanja, nakon više od četiri meseca od uplate kupoprodajne cene, nepokretnost je predata u svojinu podnositeljkama, te je izvršni postupak pravnosnažno okončan odlukom o troškovima postupka nakon osam i po godina od podnošenja predloga podnositeljki za deobu nepokretnosti, a nakon tri godine i sedam meseci od dostavljanja spisa predmeta izvršnom sudu.

Po oceni Ustavnog suda, u vanparničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Užicu nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je vanparnični sud efikasno i delotvorno postupao. Međutim, u vezi sa postupanjem izvršnog suda u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud ukazuje da je izvršni postupak u predmetu I. 3191/10 trajao tri godine i sedam meseci a u predmetu I. 1716/12 je trajao pet i po godina, što ukazuje na to da izvršni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve zakonske mere u cilju okončanja predmetnih postupaka u razumnom roku.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u predmetnim vanparničnim i izvršnim postupcima, koji su posmatrani kao jedinstvena celina, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da ukupno trajanje predmetnih vanparničnih i izvršnih postupaka od osam i po godina u predmetima IR. 42/05 i I. 1716/12 odnosno preko osam i po godina u predmetima IR. 36/08 i I. 3191/10, se po merilima ovoga suda i po praksi i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava smatra njihovim nerazumno dugim trajanjem.

Ustavni sud nalazi da podnositeljke nisu doprinele dužini trajanja postupaka, naprotiv, više puta su podnosile nadležnim sudovima urgencije za brže sprovođenje postupaka, dok je predmet spora za podnositeljke nesumnjivo bio od izuzetnog značaja. Takođe Ustavni sud nalazi da su predmetni postupci bili složeni, jer su postupajući vanparnični i izvršni sud morali da razreše veliki broj spornih činjeničnih i pravnih pitanja.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnositeljkama u predmetnim vanparničnim i izvršnim postupcima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih postupaka, kao i njihovu složenost. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljki za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da povredu navedenog ustavnog prava podnositeljke obrazlažu istim razlozima kao za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te povreda prava na imovinu nije ni razmatrana.

7. Polazeći od navedenog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnim i izvršnim postupcima deobe imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti