Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 24 godine

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, sagledavajući parnični i izvršni postupak kao jedinstvenu celinu koja je trajala preko 24 godine. Odgovornost snose sudovi zbog neaktivnosti, višestrukog ukidanja presuda i neefikasnog sprovođenja izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović And rić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Draškovića i Mirka Draškovića, obojice iz Ivanjice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mil orada Draškovića i Mirka Draškovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu P. 1005/05 i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu I. 34/09 , a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Požegi – S udska jedinic a u Arilju u predmetu I. 1570/10 , povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Drašković i Mirko Drašković, obojica iz Ivanjice, podneli su 16. novembra 2010. godine , preko punomoćnika Velisava Mići ća, advokata iz Ivanjice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu P. 1005/05 i u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu I. 34/09, a da lje se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudsk a jedinica u Arilju u predmetu I. 1570/10.

Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, naveli: da su 10. februara 1988. godine podneli tužbu Opštinskim sudom u Arilju; da je rasprava pred sudom povodom podnete tužbe otvorena 1988. godine, a zaključena 25. maja 1989. godine, ali da nije bio urađen pismeni otp ravak presude; da je rasprava ponovo otvorena 1998. godine, a prva presuda doneta 13. decembra 2001. godine, posle 13 godina od ponošenja tužbe; da je prvostepeni su d doneo presudu P. 305/0 4, P. 305/05, P. 39/05 i P. 1005/05 od 25. novembra 2005. godine; da je parnični postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Užicu Gž. 85/2006 od 5. septembra 2007. godine kojom je preinačena navedena prvostepena presuda; da je izvršnost prvostepene presude nastupila 11. septembra 2007. godine; da su, nakon toga, kao izvršni poverioci 29. oktobra 2007. godine podneli predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Arilju ; da je izvršni sud rešenjem I. 396/07 od 29. oktobra 2007. godine odredio predloženo izvršenje; da je predmetu tokom postupka dodeljen novi broj I. 34/09 i da postupak izvršenja , u vreme podnošenja ustavne žalbe, još uvek nije okončan.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava u osporenim sudskim postupcima , naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da im se utvr di pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosioci su istakli i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parničnog predmeta Opštinskog suda u Arilju P. 1005/05 i izvršnog predmeta Opštinskog suda u Arilju I. 34/09, sada Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Arilju I. 1570/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak:

Podnosioci ustavne žalbe su 10. februara 1988. godine podneli O pštinskom sudu u Arilju tužbu protiv tuženog M.M. iz Vrana , radi duga. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 90/88. Sud je pripremno ročište održao 29. marta 1988. godine. Tuženi je 11. aprila 1988. godine podneo Opštinskom sudu u Arilju protivtužbu kojom je tražio da sud odbije kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca Milorada Draškovića i Mirka Draškovića i da obaveže tužioce da mu solidarno isplate određeni novčani iznos, kao i troškove spora, u roku od 15 dana po prijemu presude.

Prvostepeni sud je održao ročišta 12. aprila, 10. maja i 9. juna 1988. godine, a na ročištu od 25. maja 1989. godine je zaključio raspravu, s tim da će pismeni otpravak odluke dostaviti strankama.

Nakon devet godina, postupajući sudija je 26. juna 19 98. godine ponovo otva rio raspravu u ovom predmetu. Tokom daljeg postupka, do donošenja presude P. 90/88 od 13. decembra 2001. godine , sud je održao šest ročišta za glavnu raspravu (od 17. avgusta, 14. septembra i 23. oktobra 1998. godine, 15. novembra, 3. i 13. decembra 2001. godine), na kojima je saslušao predložene svedoke, parnične stranke i odredio da se obavi finansijsko veštačenje.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem P. 90/88 od 31. decembra 2001. godine odbio zahtev tuženog – protivtužioca M.M. iz Vrana za ispravku presude tog suda P. 90/88 od 13. decembra 2001. godine.

Rešavajući o žalbama obeju parničnih stranaka, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 276/02 od 8. maja 2002. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Arilju P. 90/88 od 13. decembra 2001. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 305/02. Na ročište od 2. jula 2002. godine nisu pristupili tužio ci – protivtuženi, pa je sud konstatovao da postupak miruje.

U podnesku od 1. novembra 2002. godine tužioci su predložili da sud nastavi postupak.

Opštinski sud u Arilju je na ročištu održanom 25. novembra 2002. godine doneo rešenje P. 305/02 da se protivtužba tuženog - protivtužioca smatra povučenom , sa obrazloženjem da je i po protivtužbi morao biti podnet predlog za nastavak postupka do 2. novembra 2002. godine. Tuženi – protivtužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja. Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 107/03 od 28. januara 2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog – protivtužioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Arilju P. 305/02 od 25. novembra 2002. godine.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem P. 305/02 od 9. aprila 2003. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, sa tim da će se postupak nastaviti kada bude odlučeno o vanrednim pravnim lekovima, i t o: o zahtevu za zaštitu zakonitosti , koji je podne o Republičko javno tužilaštvo, i o reviziji koju je podneo punomoćnik tuženog - protivtužioca protiv rešenja tog suda P. 305/02 od 25 . novembra 2002. godine i rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 107/03 od 28. januara 2003. godine. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 2228/03 Gzz. 272/03 od 25. juna 2003. godine odbio kao neosnovane reviziju tuženog – pr otivtužioca i zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Spisi predmeta su 14. avgusta 2003. godine vraćeni Opštinskom sudu u Arilju na dalji postupak.

Prvostepeni sud je do donošenja sledeće presude P. 305/04 od 3. juna 2004. godine zakazao šest ročišta za glavnu raspravu (od 26. februara, 18. marta, 1. apr ila, 10. i 24. maja i 3. juna 2004. godine). Na ročištu od 24. maja 2004. godine punomoćnik tuženog je istakao kompenzacioni prigovor prema tužiocima. Tuženi je 7. jula 2004. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1094/04 od 29. decembra 2004. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Arilju P. 305/04 od 3. juna 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U obrazloženju rešenja je , između ostalog, navedeno da prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz rešenja tog suda Gž. 276/02 od 8. maja 2002. godine.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj P. 39/05. Prvostepeni sud je na predlog punomoćnika tužilaca odložio ročište od 26. januara 2005. godine, a nakon toga je zakazao i održao ročišta od 7. februara, 29. marta, 13. i 26. maja 2005. godine. Opštinski sud u Arilju je 26. maja 2005. godine doneo presudu P. 39/05.

Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili tužioci i tuženi.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1155/2005 od 4. oktobra 2005. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Arilju P. 39/05 od 26. maja 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju reše nja je, između ostalog, navedeno da je zbog pogrešne primene materijalnog prava i činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pa je presuda morala biti ukinuta u celosti.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj P. 1005/05. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 28. oktobar 2005. godine je odloženo na predlog punomoćnika tuženog, a nakon toga sud je održao ročišt a 7. i 25. novembra 2005. godine . Opštinski sud u Arilju je 25. novembra 2005. godine doneo presudu P. 1005/05. Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Okružni sud u Užicu je presudom Gž. 85/06 od 5. septembra 2007. godine preinačio presudu Opštinskog suda u Arilju P. 1005/05 od 25. novembra 2005. godine u stavu 1, 3. i 4. izreke.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak.

Podnosioci ustavne žalbe su 29. oktobra 2007. godine podneli Opštinskom sudu u Arilj u predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M.M. iz Vrana kod Arilja , na osnovu presude tog suda P . 1005/05 od 25. novembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 85/06 od 5. septembra 2007. godine , kojima je obavezan tuženi da izvršnim poveriocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, isplati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom i da im naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem I. 396/07 od 29. oktobra 2007. godine sud je odredio predloženo izvršenje popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stv ari izvršnog dužnika i i splatom izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.

Punomoćnik izvršnog dužnika je podneskom od 14. decembra 2007. godine tražio od suda da odloži izvršenje iz porodičnih razloga i radi pokušaja dogovora sa izvršnim poveriocima oko izmirenja duga.

Dopisom od 20. februara 2008. godine izvršni sudija je pozvao izvršnog dužnika da 28. februara 2008. godine pristupi u Opštinski sud u Arilju radi is plate duga.

Punomoćnik izvršnog dužnika je 28. februara 2008. godine pristupio u sud i tražio da sud zakaže ročište na koje bi bili pozvani izvršni dužnik i poverioci radi dogovora o namirenju duga.

Zaključkom I. 396/07 od 13. marta 2008. godine izvršni sudija je odredio da će se ročište održati 2. aprila 2008. godine i da se na ročište pozovu izvršni poverioci i punomoćnik izvršnog dužnika.

Podneskom od 27. marta 2008. godine punomoćnik izvršnog poverioca je tražio da sud nastavi sa postupkom izvršenja i da se izvrši popis dužnikovih pokretnih stvari.

Na ročište od 2. aprila 2008. godine nisu pristupili izvršni poverioci, a sud je odredio da se izvrši popis dužnikovih pokretnih stvari, radi sprovođenja predmetnog izvršenja. Sudski izvršitelj je 16. maja 2008. godine izašao na lice mesta i popisao određene po kretne stvari izvršnog dužnika, ali popis nije u celosti za vršen.

Podneskom od 10. juna 2008. godine punomoćnik izvršnog poverioca je tražio da sud nastavi postupak izvršenja.

Dopisom od 12. juna 2008. godine izvršni sud je tražio od Policijske stanice Arilje izveštaj o tome da li je izvršni dužnik vlasnik bilo kakvog vozila . Izvršnom sudu je 18. juna 2008. godine dostavljen izveštaj da izvršni dužnik ima u vlasništvu putničko motorno vozilo i dva teretna motorna vozila.

Podneskom od 27. juna 2008. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je tražio da sud nastavi postupak izvršenja i obavi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika .

Zaključkom izvršnog suda I. 396/07 od 30. jula 2008. go dine određeno je da će se prodaja procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika, koje su popisane 16. maja 2008. godine, obaviti javnim nadmetanjem 15. avgusta 2008. godine u prostorijama suda .

Dopisom od 11. avgusta 2008. godine izvršni sud je tražio od Policijske stanice Arilje asistenciju u sprovođenju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika .

Ročište od 15. avgusta 2008. godine nije održano jer nisu pristupile stranke.

Zaključkom I. 396/07 od 28. avgusta 2008. godine izvršni sud je obavestio stranke da će se 2. septembra 2008. godine obaviti popis dužnikovih pokretnih stvari.

Na zapisniku koji je sačinjen o izlasku službenog lica na lice mesta 2. septembra 2008. godine je konstatovano da punomoćnik poverila ca, kao ni dužnik nisu bili prisutni, a da nema dokaza da su primili zaključak suda .

Podneskom od 12. septembra 2008. godine punomoćnik izvršnog poverioca je tražio da sud preduzme određene radnje kako bi se izvršenje sprovelo.

Zaključkom izvršnog suda I. 396/07 od 23. septembra 2008. godine obaveštene su stranke i Policijska stanica Arilje da će službena lica suda 13. oktobra 2008. godine izaći na lice mesta radi ponovnog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Podneskom od 20. oktobra 2008. godine izvršni poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje sprovesti na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 396/07 od 20. oktobra 2008. godine odredio izvršenje prodajom predložene nepokretnosti izvršnog dužnika i zabeležbu tog rešenja kod Službe za katastar nepokretnosti u Arilju i kod Intabulacionog odeljenja suda. Izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2378/08 od 26. novembra 2008. godine vraćeni su spisi predmeta I. 396/07 Opštinskom sudu u Arilju , radi otklanjanja procesnog nedostatka.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 396/07 od 8. decembra 2008. godine izvršio ispravku svog rešenja I. 396/07 od 20. oktobra 2008. godine i naložio da se rešenje o ispravci, kao i rešenje I. 396/07 od 20. oktobra 2008. godine dostavi punomoćniku izvršnog dužnika, a rešenje o ispravci punomoćniku izvršnih poverilaca.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 33/09 od 14. januara 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Arilju I. 396/07 od 20. oktobra 2008. godine ispravljeno rešenjem I. 396/07 od 8. decembra 2008. godine i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da će prvostepeni sud u ponovnom postupku, prilikom odlučivanja o predlogu izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja , oceniti da li su ispunjeni uslovi da se dozvoli promena sredstva izvršenja iz člana 8. st. 4. i 6. Zakona o izvršnom postupku u vezi sa članom 79. Z akona.

Podneskom od 28. januara 2009. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je povukao predlog za promenu sredstva izvršenja i predložio sud u da nastavi postupak izvršenja saglasno pravnosnažnom rešenju o izvršenju od 29. oktobra 2007. godine.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj I. 34/09.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 34/09 od 12. februara 2009. godine konstatovao da je predlog izvršnih poverilaca za promenu sredstva i predme ta izvršenja povučen i da se nastavlja postupak izvršenja u skladu sa rešenjem o izvršenju I. 396/07 od 29. oktobra 2007. godine.

Na zapisniku koji je sačinjen o izlasku sudskog izvršitelja na lice mesta 3. marta 2009. godine, radi dopunskog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika , konstatovano je da izvršni dužnik nije kod kuće , da su vrata od kuće zaključana i da nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet popisa.

Zaključkom izvršnog suda I. 34/09 od 27. februara 2009. godine određeno je da će se prodaja procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika , koje su popisane 16. maja 2008. godine, sprovesti javnim nadmetanjem koje će se održati 19. marta 2009. godine u Opštinskom sudu u Arilju.

Ročište od 19. marta 2009. godine nije održano, jer nisu pristupile stranke, iako su uredno pozvane. Izvršni s ud je zaključkom I. 34/09 od 24. marta 2009. godine odredio da će se naredno ročište za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika javnim nadmetanje m održati 15. aprila 2009. godine u Opštinskom sudu u Arilju. Na ročište od 15. aprila 2009. godine nisu pristupile stranke, iako su uredno pozvane.

Punomoćnik izvršnih poverilaca je podneskom od 7. maja 2009. godine tražio da sud obustavi postupak izvršenja prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, jer nije m oguće sprovesti namirenje ovim sredstvom, a kako bi potom predložio izvršenje na drugoj imovini izvršnog dužnika. Tražio je da sud, pre donošenja odluke , primerak podneska dostavi izvršnom dužniku na izjašnjenje , što je sud i učinio.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 34/09 od 22. jula 2009. godine obustavio postupak izvršenja radi naplate potraživanja izvršnih poverilaca popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Podneskom od 29. jula 2009. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je predložio promenu sredstva izvršenja i tražio da sud donese rešenje kojim se dozvoljava prodaja predložene nepokretnosti izvršnog dužnika .

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 34/09 od 30. jula 2009. godine odredio predloženo izvršenje prodajom predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika i zabeležbu tog rešenja kod Službe za katastar nepokretnosti u Arilju i kod Intabulacionog odeljenja tog suda.

Zaključkom I. 34/09 od 23. septembra 2009. godine izvršni sud je naložio punomoćniku izvršnih poverilaca da predujmi troškove veštačenja, a rešenjem I. 34/09 od 20. oktobra 2009. godine je odredio veštačenje utvrđivanjem tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika .

Ročište od 9. novembra 2009. godine je održano na licu mesta u prisustvu v eštaka, kome je naloženo da dostavi sudu nalaz i mišljenje .

Veštak je 11. novembra 2009. godine dostavio nalaz i mišljenje koje je sud prosledio strankama na izjašnjenje.

Podneskom od 5. marta 2010. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je tražio da sud nastavi sa postupkom izvršenja.

Nakon 1. januara 2010. godine i ustanovljenja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak izvršenja je nastavljen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudskom jedinicom u Arilju pod brojem I. 1570/10.

Na ročištu koje je održano 24. maja 2010. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je izjavio da nema primedbi na nalaz i mišljenje veštaka i predložio sudu da donese rešenje o utvrđiv anju vrednosti predmetne nepokretnosti.

Rešenjem izvršnog suda I. 1570/10 od 2. juna 2010. godine utvrđena je tržišna vrednost predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika.

Zaključkom I. 1570/10 od 14. juna 2010. godine izvršni sud je odredio d a će se prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika obaviti usmenim javnim nadmetanjem na prvom ročištu 15. novembra 2010. godine u prostorijama suda.

Ročište za prodaju nepokretnosti od 15. novembra 2010. godine nije održano jer izvršni dužnik nije uredno pozvan , pa je sud zaključkom odredio da će se prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika obaviti usmenim javnim nadmetanje m 26. januara 2011. godine u prostorijama suda .

Na zapisniku sa ročišta od 26. ja nuara 2011. godine je konstatova no da se na ročište za prodaju nije javio nik o od zainteresovanih učesnika i da će novo ročište za prodaju nepokretnosti biti zakazano na predlog izvršnog poverioca.

Podneskom od 27. januara 2011. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je tražio da sud nastavi postupak izvršenja zakazivanjem nove javne prodaje.

Izvršni sud je zaključkom I. 1570/10 od 23. juna 2011. godine odredio da će se prodaja predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika obaviti usmenim javnim nadmetanjem na drugom ročištu 31. avgusta 2011. godine u prostorijama suda, a nakon toga je zaključkom od 31. avgusta 2011. godine odredio da će se prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika obaviti usmenim javnim nadmetanjem na drugom ročištu 4. oktobra 2011. godine u prostorijama suda.

Osnovni sud u Požegi – Sudksa jedinica u Arilju je zaključkom I. 1570/10 od 10. oktobra 2011. godine odredio drugu prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem za 2. novembar 2011. godine u prostorijama suda.

Izvršni sud je zaključkom I. 1570/11 od 2. novembra 2011. godine odredio drugu prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem u prostorijama suda za 30. novembar 2011. godine.

Na ročište za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem od 30. novembra 2011. godine se nije javio niko od zainteresovanih lica, pa je sud rešenjem naložio izvršnim poveriocima da se izjasne da li predlažu prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa odredbom člana 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju .

Podneskom od 1. decembra 2011. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je predložio da sud sprovede namirenje duga dosuđivanjem stvari prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Arilju je u predmetu I. 1570/10 doneo 15. decembra 2011. godine dva zaključka . Prvim zaključkom je naved ena nepokretnost izvršnog dužnika do deljena izvršnim poveriocima u određenom udelu i konstatovano da su izvršni pov erioci namiren i u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti navedene nepokretnosti. Drugim zaključkom je predmetna nepokretnost predata izvršnim poveriocima i naloženo je Službi za katastar nepokretnosti u Ivanjici da u javnu knjigu upiše pravo svojine u korist izvršnih poverilaca, na predmetnoj nepokretnosti.

Podneskom od 26. marta 2012. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je tražio da sud izvrši ispravku zaključka I. 1570/10 od 15. decembra 2011. godine, tako što će naložiti Službi za katastar nepokretnosti u Arilju da u javnu knjigu upiše pravo svoji ne u korist izvršnih poverilaca na predmetnoj nepokretnosti izvršnog dužnika.

Podneskom od 18. aprila 2012. godine punomoćnik izvršnih poverilaca je obavestio sud da je treće lice u ime i za račun izvršnog dužnika isplatilo glavni dug, sporedna potraživanja i troškove postupka, te da stoga povlači predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari i predložio da sud donese rešenje o obustavi postupka.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Arilju je rešenjem I. 1570/10 od 21. maja 2012. godine zaključio postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari i naložio Službi za katastar nepokretnosti u Arilju da izvrši brisanje zabeležbe u javnim knjigama na osnovu rešenja tog suda I. 34/09 od 30. jula 2009. godine.

Izvršni sud je 21. maja 2012. godine doneo i zaključak I. 1570/10 kojim je stavio van snage svoje zaključk e I. 1570/10 od 15. decembra 2011. godine o dodeljenju nepokretne stvari izvršnog dužnika izvršnim poveriocima i predaji nepokre tne stvari izvršnog dužnika izvršnim poveriocima.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezav isan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) .

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su i odredbe važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11 ) kojima je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1 ); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se, u skladu sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe, kao jedinstvena celina mora ju sagledati parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Arilju , kao i izvršni postupak koji je, nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka , vo đen pred Opštinskim sudom u Arilju i pred O snovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Arilju. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.).

Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog i izvršnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 10. februara 1988 . godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Arilj u, te da je izvršni postupak usledio nakon parničnog, podnošenjem predloga za izvršenje 29. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Arilju , a da je formalno okončan rešenjem o zaključenju izvršnog postupka Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Arilju I. 1570/10 od 21. maja 2012 . godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su sudski postupci ukupno trajali preko 24 godine .

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u parničnom postupku koji je tr ajao preko 19 godina nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Arilju snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje parničnog postupka u predmetu P. 1005/05. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da su mu tri presude (P. 90/88 od 13. decembra 2001. godine, P. 305/04 od 3. juna 2004. godine i P. 39/05 od 26. maja 2005.) ukinute rešenjima Okružnog suda u Užicu (Gž. 276/02 od 8. maja 2002. godine, Gž. 1094/04 od 29. decembra 2004. godine i Gž. 1155/05 od 4. oktobra 2005. godine), zbog povrede pravila parničnog postupka. Prvostepeni sud je prvi put odlučio o tužbenom i protivtužbenom zahtevu presudom P. 90/88 od 13. decembra 2001 . godine, posle skoro 13 godina od podnošenja tužbe. Pored navedenog, u periodu od devet godina (od 25. maja 1989. godine , kada je na ročištu zaključio raspravu, s tim da će strankama dostaviti pismeni otpravak presude do 26. juna 1998. godine kada je ponovo otvorena rasprava u predmetu ) prvostepeni sud nije preduzeo nijednu radnju.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i Okružni sud u Užicu, jer je više puta ukidao prvostepene presude, a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da na osnovu rezultata održane rasprave sam odluči o zahtevima stranaka. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava , činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine).

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Arilju i Okružnog suda u Užicu.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su podnosioci imali legitiman interes da postupajući sudovi u razumnom roku odluče o osnovanosti tužbe koju su podneli. Ispitujući njihovo ponašanje, Ustavni sud je utvrdio da su doprineli trajanju postupka time što nisu pristupili na ročište od 2. jula 2002. godine, pa je sud odredio mirovanje postupka u trajanju od tri meseca, a u periodu od devet godina od 25. maja 1989. godine , kada je sud zaključio raspravu, do 26. juna 1998. godine kada je rasprava u predmetu ponovo otvorena, podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, nisu zahtevali od suda da im dostavi presudu ili da nastavi postupak tako što će ponovo otvoriti raspravu.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na trajanje osporenog izvršnog postupka , Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 29. oktobra 2007. godine, kada su podnosioci ustavne žalbe , kao izvršni poverioci, podne li Opštinskom sudu u Arilju predlog za izvršenje , da je punomoćnik izvršnih poverilaca podneskom od 18. aprila 2012. godine obavestio izvršni sud da je potraživanje u celini namireno i da povlači predlog za izvršenje, da je Osnovni sud u Požegi – Sudka jedinica u Arilju rešenjem I. 1570/10 od 21. maja 2012. godine zaključio postupak izvršenja u pravnoj stvari izvršnih poverilaca, te da je izvršni postupak ukupno trajao preko četiri godi ne.

Navedeno trajanje izvršnog postupka može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim , Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri merodavni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. I pored toga, sud se suočio sa problemom efikasnog sprovođenja izvršenja jer se prodajom popisanih i procenjenih pokretnih stvari dužnika nije moglo namiriti potraživanje poverilaca, a pokušaj sudskog izvršitelja da izvrši naknadni popis pokretnih stvari nije imao povoljan ishod , zbog čega su poverioci predložili promenu sredstva izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. To je nužno imalo za posledicu preduzimanje novih radnji u postupku – donošenje rešenja o promeni sredstva izvršenja, veštačenje tržišne vrednosti nepokretnosti i zakazivanje prodaje javnim nadmetanjem, a što je sve dovelo do produženja izvršnog postupka.

Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja navedenih u tački 3. obrazloženja nesumnjivo proizilazi da su prvostepeni sudovi preduzimali veliki broj radnji u osporenom izvršnom postupku , iskazujući na taj način zavidni stepen revnosti. Međutim, po oceni Ustavnog suda, preduzete ra dnje nisu uvek bile i delotvorne. Opštinski sud u Arilju je tako rešenjem I. 396/07 od 20. oktobra 2008. godine odredio promenu sredstva i predmet a izvršenja, a da prethodno nije ispitao da li su za to ispunjeni zakonski uslovi, pa je u postupku po žalbi ovo prvostepeno rešenje ukinuto. Inicijativa suda da po službenoj dužnosti pribavi podatke o tome da li izvršni dužnik ima u svojini neko motorno vozilo nije imala kao ishod sprovođenje izvršenja na tri vozila u vlasništvu izvršnog dužnika, već je sud prihvatio predlog izvršnih poverilaca za promenu sredstva izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. U radu izvršnog suda prisutna su dva perioda potpune neaktivnosti, i to: od 9. novembra 2009. godine do 24. maja 2010. godine, koji se može pravdati prenošenjem predmeta iz nadležnosti Opštinskog suda u nadležnost Osnovnog suda, i od 26. januara do 23. jula 2011. godine, koji se prema stanju u spisima predmeta ne može opravdati objektivnim okolnostima.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe u izvršnom postupku , Ustavni sud je konstatovao da njihov punomoćnik nije pristupio na pet ročišta, od kojih su tri bila zakazana radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika. U periodu kada je izvršenje sprovođeno na pokretnim stvarima dužnika , angažovanje punomoćnika poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, se u najvećoj meri ogledalo u sast avljanju podnesaka kojima je zahtevano da sud nastavi postupak izvršenja, iako je izvršni sud redovno preduzimao radnje u postupku. Pored propusta da pristupi na sva zakazana ročišta, doprinos podnosilaca dužem trajanju izvršnog postupka se ogleda i u tome što je njihov punomoćnik najpre predložio promenu sredstva izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, zatim od tog predloga odustao, da bi ga kasnije ponovo istakao u postupku.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da su predlogom za izvršenje tražili namirenje novčanog potraživanja koje im je dosuđeno u parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu P. 1005/05 i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu I. 34/09, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudsk a jedinic a u Arilju u predmetu I. 1570/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo Odluku kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog i izvršnog postupka, postupanje sudova u osporenim postupcima, značaj koji predmet spora ima za podnosioce ustavne žalbe i navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe dužini trajanja postupaka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zb og nedelotvornog postupanja sudova , uzimajući u obzir i doprinos podnosilaca dužem trajanju postupka.

7. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević