Usvajanje ustavne žalbe zbog donošenja neobrazložene i protivrečne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio osporeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje jer drugostepeni sud nije obrazložio zašto je odstupio od sopstvene ranije pravnosnažne odluke o zastarelosti istog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . J . iz Obajgora kod Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se prestalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda sud u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ii. 211/20 od 21. maja 2020. godin.

3. Odbacuje se zahtev D. J . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Obajgora kod Bajine Bašte je, 24 . decembra 2020. godine, preko punomoćnika Z . R. J , advokata iz Beograda , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda sud u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje doneto u izvršnom postupku u kojem je podnosilac bio izvršni dužnik, a kojim je pravnosnažno određeno izvršenje protiv njega.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac 2011. godine prvi put podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu – Sudska jedinica Bajina Bašta , na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Užicu P. 522/08 od 5. juna 2008. godine, protiv podnosioca kao izvršnog dužnika, da je prvostepeni sud odredio predloženo izvršenje I. 8/11 od 10. januara 2011. godine, ali da je isti sud doneo pravnosnažno rešenje o obustavi postupka 26. aprila 2017. godine, zbog nepostupanja poverioca po nalogu suda; da je izvršni poverilac ponovo podneo predlog za izvršenje 7. juna 2019. godine, na osnovu iste izvršne isprave, da je prvostepeni sud odredio predloženo izvršenje, ali da je Viši sud u Užicu rešenjem Gži. 180/19 od 8. avgusta 2019. godine usvojio žalbu podnosioca, ukinuo rešenje o izvršenju, odbacio predlog za izvršenje i obustavio izvršenje , zbog zastarelosti potraživanja iz člana 379. Zakona o obligacionim odnosima; da je isti izvršni poverilac po treći put podneo predlog za izvršenje 12. maja 2020. godine , na osnovu iste izvršne isprave, protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika, i da je rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ii. 211/20 od 21. maja 2020. godine određeno predloženo izvršenje, a koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine, pri čemu je u osporenom drugostepenom rešenju utvrđeno da potraživanje iz izvršne isprave nije zastarelo; da je, po mišljenju podnosioca, potraživanje iz izvršne isprave zastarelo i da su u konkretnom slučaju povređena ustavna prava podnosioca određenjem izvršenja protiv njega.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i ukine osporeno rešenje o izvršenje i odbaci predlog za izvršenje, te da se stavi van snage osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu troškova pred redovnim sudom i naknadu troškova pred U stavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koji se odnose na izvršni postupak Osnovnog suda u Užicu – Sudska jedinica Bajina Bašta u predmetu I. 8/11

Izvršni poverilac Kompanija „D.“ a. d. o. podneo je 2011. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu – Sudska jedinica u Bajina Bašta, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Užicu P. 522/08 od 5. juna 2008. godine, protiv izvršnog dužnika D . J, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja. Osnovni sud u Užicu – Sudska jeidinica Bajina Bašta je rešenjem I. 8/11 od 10. januara 2011. godine odredio predloženo izvršenje.

Osnovni sud u Užicu – Sudska jedinica Bajina Bašta je rešenjem I. 8/11 od 26. aprila 2017. godine obustavio izvršni postupak i ukinuo sprovedene izvršne radnje, jer izvršni poverilac nije u ostavljenom roku postupio po zaključku suda da se izjasni o daljem toku postupka i predloži sredstvo i predmet izvršenja. Protiv navedenog rešenja nije izjavljen prigovor i rešenje o obustavi postupka je postalo pravnosnažno 12. maja 2017. godine.

3.2. Činjenice i okolnosti koji se odnose na izvršni postupak Osnovnog suda u Užicu u predmetu Ii. 402/19

Isti izvršni poverilac podneo je po drugi put predlog za izvršenje 7. juna 2019. godine Osnovnom sudu u Užicu, na osnovu iste izvršne isprave, protiv istog izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja . Osnovni sud u Užicu je rešenjem Ii. 402/19 od 10. juna 2019. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Užicu rešenjem Gži. 180/19 od 8. avgusta 2019. godine usvojio žalbu podnosioca, ukinuo rešenje o izvršenje, odbacio predlog za izvršenje i obustavio izvršenje, zbog zastarelosti potraživanja iz člana 379. Zakona o obligacionim odnosima .

3.3. Činjenice i okolnosti koji se odnose na izvršni postupak Osnovnog suda u Užicu u predmetu Ii. 211/20

Isti izvršni poverilac podneo je po treći put predlog za izvršenje 12. maja 2020. godine Osnovnom sudu u Užicu, na osnovu iste izvršne isprave, protiv istog izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja. Osnovni sud u Užicu je rešenjem Ii. 211/20 od 21. maja 2020. godine odredio predloženo izvršenje.

Podnosilac je podneo žalbu protiv rešenja o izvršenju, a u kojem pravnom sredstvu je istakao da je Viši sud u Užicu rešenjem Gži. 180/19 od 8. avgusta 2019. godine u ranije pokrenutom izvršnom postupku utvrdio da je potraživanje iz izvršne isprave zastarelo.

Viši sud u Užicu je osporenim rešenjem Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine odbio žalbu i potvrdio osporeno rešenje o izvršenju, a koji drugostepeni sud je je utvrdio da potraživanje iz izvršne isprave nije zastarelo , odnosno da nije protekao desetogodišnji rok zastarelosti iz 379. Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, takođe, utvrđeno: da je Osnovni sud u Užicu – Sudska jedinica u Bajinoj Bašti doneo rešenje I. 8/11 od 26. aprila 2017. godine kojim se obustavlja izvršenje određeno rešenjem o izvršenju istog suda od 10. januara 2011. godine i ukidaju sve sprovedene radnje; da je pokretanjem izvršnog postupka pred nadležnim sudom i donošenjem rešenja o dozvoli izvršenja od 10. januara 2011. godine izvršni poverilac preduzeo radnju u cilju namirenja svog potraživanja koja je dovela do toga da je došlo do prekida toka zastarelosti; da kako je ovaj postupak pravnosnažno obustavljen 26. aprila 2017. godine, rok zastarelosti je od tada počeo teći iznova, te je pravilan zaključak prvostepenog suda o određivanju izvršenja u pobijanom rešenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 74. tačka 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17- autentično tumačenje, 54/19 i 9/ 20-autentično tumačenje), koji je merodavan za novi izvršni postupak, koji je prethodio ustavnosudskom, propisano je da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave.

Odredbama člana Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)), propisano je: da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti (član 379. stav 1.); da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (član 388.); da prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje koju je preduzeo (član 389. stav 1.) i da isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena (član 389. stav 2.); da posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost, da kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovog postupka i da isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja (član 392. st. 1, 4. i 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji je, odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u članu 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti odluku Evropske komisije Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke , broj 11258/84, od 7. jula 1986. godine). Ovakvo stanovište prihvatio je i Ustavni sud. Međutim, u konkretnom slučaju, pokreće se pitanje obrazloženosti drugostepene sudske odluke, a što predstavlja procesnu garanciju koja je ustanovljena kako u korist izvršnog poverioca, tako i u korist izvršnog dužnika.

6. Ustavni sud dalje ističe da je jedan od elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku i ono podrazumeva obavezu suda da argumentovano i dovoljno obrazloži svoju odluku. Ova obaveza ne može biti shvaćena tako da se u odluci moraju izneti svi detalji i dati odgovori na sve iznesene činjenične i pravne tvrdnje stranaka. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju u svakom slučaju da obrazlože svoju odluku na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (videti, između ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine). Takođe, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, zauzet je stav da je za ocenu ispunjenosti standarda prava na pravično suđenje neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta (videti presudu Helle protiv Finske, od 19. decembra 1997. godine, predstavka broj 157/1996/776/1977, od 19. decembra 1997. godine, stav 60.).

U konkretnom slučaju, u izvršnom postupku (Ii. 211/20) koji je prethodio ustavnosudskom, osporenim aktom je pravnosnažno određeno izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Užicu P. 522/08 od 5. juna 2008. godine, pri čemu je u osporenom aktu drugostepenog izvršnog suda utvrđeno da potraživanje iz izvršne isprave nije zastarelo , odnosno da nije protekao rok zastarelosti iz 379. Zakona o obligacionim odnosima. Ustavni sud, međutim, ukazuje da je pre predmetnog izvršnog postupka već ranije podnet predlog za izvršenje u postupku (Ii. 402/19) protiv podnosioca ustavne žalbe na osnovu iste izvršne isprave, a koji predlog je pravnosnažno odbačen i izvršenje obustavljeno od strane (istog) drugostepenog izvršnog suda, sa obrazloženjem da je potraživanje iz nav edene izvršne isprave zastarelo. Prvi put predlog za izvršenje, na osnovu iste izvršne isprave, podnet je 2011. godine, a koji izvršni postupak (I. 8/11) je obustavljen jer izvršni poverilac nije u ostavljenom roku postupio po zaključku suda.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da donošenje rešenja kojim je postupak izvršenja obustavljen nije od uticaja na mogućnost podnošenja novog predloga za izvršenje na osnovu iste izvršne isprave u odnosu na potraživanje za koje nije sprovedeno izvršenje (videti „Bilten“ Privrednog apelacionog suda 4/19, str. 117). To je posledica kara kteristika i cilja izvršnog postupka, koji ga čine drugačijim od parničnog postupka. U određenim situacijama izvršni dužnik je ovlašćen da u žalbi u fazi određenja izvršenja istakne zakonom propisane razloge povodom kojih se izvršni sud izjašnjava o daljem postojanju potraživanja nakon donošenja izvršne isprave (odnosno postojanju potraživanja podobno za prinudno izvršenje). T o je slučaj sa istaknutim materijalnopravnim prigovorom zastarelosti potraživanja. Propisivanje roka zastarelosti potraživanja ima cilj da se obezbedi pravna sigurnost i konačnost u odlučivanju o nečijom pravu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Gherardi Martiri protiv San Marina, broj predstavke 35511/20, od 15. decembra 2022, st. 114).

Ustavni sud ocenjuje da je osporenim drugostepenim aktom u izvršnom postupku (Ii. 211/20) koji je prethodio ustavnosudskom pravnosnažno određeno izvršenje protiv podnosioca kao izvršnog dužnika, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Užicu P. 522/08 od 5. juna 2008. godine, pri čemu je u osporenom drugostepenom rešenju utvrđeno da potraživanje iz izvršne isprave nije zastarelo, odnosno da nije protekao rok zastarelosti iz 379. Zakona o obligacionim odnosima, ali da izvršni sud u osporenom drugostepenom aktu nije cenio od kakvog je pravnog značaja da je u drugom po redu izvršnom postupku (Ii. 402/19) pokrenutom na osnovu iste izvršne isprave već pravnosnažno ocenjeno da je potraživanje iz izvršne isprave zastarelo, na šta je podnosilac ukazao u žalbi protiv osporenog rešenja o izvršenju, a zastarelost se ceni u trenutku podnošenja predloga, kao i to da je prvi izvršni postupak (I. 8/11) pokrenut na osnovu iste izvršne isprave pravnosnažno obustavljen, jer izvršni poverilac nije u ostavljenom roku postupio po zaključku suda. Drugim rečima, nije cenjena celina izvršenja po osnovu iste izvršne isprave prilikom ocene zastarelosti potraživanja u osporenim aktima.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje nije obrazloženo na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava, te da je tim e povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da je osporenim rešenjem Višeg suda sud u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud smatra da su posledice u tvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda sud u Užicu Gži. 153/20 od 30. oktobra 2020. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ii. 211/20 od 21. maja 2020. godin, pa je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu , imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

9. Kada je reč o zahtevu za naknadu materijalne štete na ime troškova koje je podnosilac imao u postupku pred redovnim sudom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

11. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog donošenja neobrazložene i protivrečne sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti