Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za donošenje konačnog rešenja o porodičnoj penziji, pokrenut zahtevom 2015. godine, još uvek nije pravnosnažno okončan, što predstavlja nerazumno dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12973/2018
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz Lebana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac u predmetu broj D. 59514 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Lebana je, 10. novembra 2018. godine, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac u predmetu broj D. 59514.

Podnositeljka ustavne žalbe je postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac broj D. 59514, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. decembra 2009. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju.

Prvostepeni organ je privremenim rešenjem broj D. 59514 od 13. avgusta 2010. godine podnositeljki utvrdio pravo na porodičnu penziju , od 16. oktobra 2009. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je i 18. jula 2015. godine (kako to i sama navodi u ustavnoj žalbi) podnela zahtev prvostepenom organu uprave za donošenje konačnog rešenja o starosnoj penziji.

Podnositeljka je 20. oktobra 2015. godine podnela žalbu zbog ćutanja uprave, a potom i urgencije 25. decembra 2015. godine i 13. januara 2016. godine.

Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac broj 181.8-2 108/1 od 24. marta 2016. godine podnositeljki je priznato pravo na porodičnu penziju.

Protiv rešenja od 24. marta 2016. godine podnositeljka je 15. aprila 2016. godine podnela žalbu, a potom i urgenciju.

Podnositeljka je 16. jula 2016. godine podnela tužbu sudu, te je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10382/16 od 29. septembra 2016. godine njena tužba uvažena i naloženo drugostepenom organu da odluči o njenoj žalbi podnetoj 15. aprila 2016. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 13310/14 od 30. maja 2019. godine uvažena je žalba i poništeno prvostepeno rešenje od 24. marta 2016. godine.

Zaključkom drugostepenog organa uprave broj 13310/14 od 5. maja 2016. godine obustavljen je postupak po žalbi podnositeljke podnetoj 20. oktobra 2015. godine zbog ćutanja uprave.

Protiv ovog rešenja podnositeljka je 25. maja 2016. godine podnela tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8374/16 od 3. maja 2018. godine, poništen je zaključak drugostepenog organa uprave i naloženo ponovno odlučivanje.

Podnositeljka se 14. novembra 2018. godine obratila urgencijom drugostepenom organu sa zahtevom da postupi u izvršenju navedene presude suda.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija broj 01-02/181.6.4 13310/14 od 1. februara 2019. godine uvažena je žalba podnositeljke i naloženo prvostepenom organu da donese rešenje povodom zahteva podnositeljke od 18. jula 2015. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac broj 181.6-2 00079/19 od 27. avgusta 2019. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na porodičnu penziju u konačnom mesečnom iznosu od 24672,48 dinara.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnositeljka je 10. septembra 2019. godine izjavila žalbu, a potom i urgencije za odlučivanje o žalbi 9. januara 2020. godine i 12. februara 2020. godine.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.4 13310/14 od 26. februara 2020. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Podnositeljka ustavne žalbe se 18. juna 2020. godine obratila zahtevom prvostepenom organu uprave za odlučivanje.

Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Leskovac broj 181.6.2 00028/20 od 8. jula 2020. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na porodičnu penziju u mesečnom iznosu od 24672,48 dinara.

U spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje uručeno podnositeljki, te da li je protiv navedenog rešenja podnositeljka koristila pravna sredstva.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak; u tom slučaju, drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje ; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Razmatrajući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud najpre konstatuje da je podnositeljka povredu prava na suđenje u razumnom roku obrazložila time da postupak za donošenje rešenja kojim će biti odlučeno o njenom pravu na porodičnu penziju u konačnom iznosu traje duže od dve i po godine.

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka 10. decembra 2009. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju , te da je podnositeljki privremenim rešenjem od 13. avgusta 2010. godine ovo pravo i priznato, u iznosu i na način bliže navedenim u tom rešenju. Podnositeljka se nakon donošenja privremenog rešenja više puta obraćala istom organu zahtev ima za donošenje konačnog rešenja , te i 18. jula 2015. godine, kako je to i sama navela u ustavnoj žalbi i ovaj postupak nije pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenom zahtevu efikasno odluči, odnosno da se, u konkretnom slučaju, nakon donošenja privremenog rešenja, donese konačno rešenje kojim joj se utvrđuje pravo na porodičnu penziju, u tačno određenom iznosu.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da se, nakon donošenja privremenog rešenja od 13. avgusta 2010. godine, kojim joj je utvrđeno pravo na porodičnu penziju, podnositeljka više puta obraćala nadležnom Fondu zahtevima za donošenje konačnog rešenja. Ustavni sud ukazuje da nije bila obaveza podnositeljke da nakon već podnetog zahteva za utvrđivanje prava na penziju podnese novi zahtev za donošenje konačnog rešenja, ali svakako je postojala mogućnost da se podnositeljka na propisanom obrascu obrati nadležnom Fondu zahtevom za donošenje konačnog rešenja, kako bi ubrzala postupak njegovog donošenja, a što je podnositeljka i učinila , između ostalog i navedenim zahtevom od 18. jula 2015. godine. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka uvek koristila procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave kako bi doprinela bržem okončanju predmetnog postupka .

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje prvostepenog organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Naime, Ustavni sud ukazuje da se privremeno rešenje o utvrđivanju prava na penziju donosi onda kada su ispunjeni uslovi za sticanje penzije, ali nisu poznati i kompletirani svi podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Nadležna filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, po službenoj dužnosti, potražuje nedostajuće podatke i donosi konačno rešenje kada se otklone razlozi privremenosti rešenja, odnosno kada se pribave podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Ne postoji zakonski rok za donošenje konačnog rešenja kojim će privremeno rešenje biti zamenjeno, već to zavisi od potrebnog vremena za otklanjanje razloga privremenosti. Iz dostavljenih spisa predmeta, Ustavni sud je utvrdio da ima aktivnosti prvostepenog organa uprave u pribavljanju nedostajućih podataka , međutim, ovaj postupak i dalje nije pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, posebno imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan. Iz tog razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke , dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i zahtev koji je u ustavnoj žalbi postvljen . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti