Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačen zahtev za preispitivanje sudske odluke. Sud je utvrdio da nisu postojale zakonske pretpostavke za odlučivanje o tom vanrednom pravnom leku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Nedeljkovića iz Sremskih Karlovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đorđa Nedeljkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 639/2007 od 28. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Nedeljković iz Sremskih Karlovaca je 11. jula 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 639/2007 od 28. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3659/06 od 13. decembra 2006. godine, koja je potvrđena osporenom presudom, obavezan da tužiocu Javnom preduzeću „Informatika" Novi Sad isplati iznos od 1.668 dinara po osnovu utroška vode, kao i da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 39.976 dinara. Istakao je da sudovi nisu bili nezavisni i nepristrasni pri odlučivanju, kao i da nisu pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje, te da su mu zbog toga povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravično suđenje. Predložio je da Ustavni sud „preinači" ili ukine osporenu presudu i predmet vrati Okružnom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, kao i da odloži izvršenje osporene presude do konačne odluke Ustavnog suda, jer odlaganje izvršenja „ne bi prouzrokovalo nikome štetu".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da utvrdi da je u prethodno okončanom parničnom postupku činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno da ispita zakonitost pravosnažne odluke redovnog suda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Samo formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u predmetnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda postupa kao instancioni sud u odnosu na Okružni sud u Novom Sadu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti