Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bez naknade štete zbog doprinosa podnosioca

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro sedam godina. Naknada nematerijalne štete nije dosuđena zbog značajnog doprinosa podnosioca odugovlačenju postupka nejasnim podnescima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3423/04.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 26. januara 2009. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3423/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je septembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu i da sud nije postupao po tužbi i pored njegovih urgencija, već mu je tek 19. juna 2008. godine dostavljen formular za uređenje tužbe a nije mu vraćen primerak tužbe čije je uređenje traženo; da iako je uredio tužbu, sud je rešenjem od 21. jula 2008. godine odbacio tužbu kao neurednu; da je 28. jula 2008. godine izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju tužbe a tražio je i povraćaj u pređašnje stanje i da do podnošenja ustavne žalbe sud nije dalje postupao, odnosno nije odlučivao o njegovoj žalbi. Podnosilac je tražio i naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo svakog da nezavisan, nepristrasan, i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 3423/04 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. septembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv Republike Srbije, troje sudija i predsednika Opštinskog suda u Kruševcu, opštinskog javnog tužioca u Kruševcu, zamenika opštinskog javnog tužioca u Kruševcu i zamenika okružnog javnog tužioca u Kruševcu, zbog utvrđenja i naknade štete. Podneskom od 10. oktobra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je povukao tužbu protiv svih tuženih fizičkih lica i preinačio je tužbu protiv Republike Srbije gde je naveo vrednost predmeta spora za naknadu štete u visini od 510.000 dinara.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 3423/04 od 29. oktobra 2007. godine vraćena je tužba tužiocu na uređenje, sa nalogom da je u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja uredi tako što će označiti u čemu se ogleda odgovornost tužene Republike Srbije za nastalu štetu i u čemu se ogleda šteta koju traži, odnosno naznačiti koje su vrste povrede ljudskih prava koje su uzrokovali državni organi i priložiti odgovarajuće dokaze, da ukoliko ne postupi po nalogu suda smatraće se da je tužbu povukao a ukoliko tužbu vrati bez ispravke i dopune, biće odbačena. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 3423/04 od 21. jula 2008. godine tužba je odbačena jer tužilac nije postupio po nalogu suda za uređenje tužbe, budući da je podnesak od 1. jula 2008. godine kojim je dostavio ispravku i dopunu tužbe takav da se po njemu ne može postupati. Navedeno rešenje podnosilac je primio 24. juna 2008. godine. 29. jula 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je podneo žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena i podneo je predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za uređenje tužbe.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 3423/04 od 13. marta 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž. 80/11 od 10. februara 2011. godine u stavu prvom izreke potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P. 3423/04 od 13. marta 2009. godine a žalba tužioca je odbijena kao neosnovana a u stavu drugom izreke ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P. 3423/04 od 21. jula 2008. godine i spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, te da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 I 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/89, 15/89 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, propisivao je: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavna žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 13. septembra 2004. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskoj pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova tokom skoro sedmogodišnjeg trajanja parničnog postupka koji još uvek nije okončan.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja rešenja kojim je tužba vraćena na uređenje prošlo je tri godine a rešenje o odbacivanju tužbe doneto je posle devet meseci od donošenja rešenja kojim je naloženo njeno uređenje. Takođe, o žalbi protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju tužbe drugostepeni sud je odlučivao posle skoro tri godine. Dakle, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi neefikasno postupali tokom dugogodišnjeg trajanja parničnog postupka koji još uvek traje.

Međutim, Ustavni sud nalazi da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo dužini trajanja sudskog postupka time što je svojim radnjama doveo do nepotrebnog odugovlačenja postupka, i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka po kojima sud nije mogao da postupa i koji su mu vraćani na uređenje. Takođe, od dana podnošenja tužbe pa do dana preinačenja tužbenog zahteva i do povlačenja tužbe protiv svih tuženih fizičkih lica podnosilac ustavne žalbe je čekao dve godine.

Iz navedenih razloga, posebno imajući u vidu doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka, Ustavni sud nije odredio podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je odredio da se kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku naloži Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 3423/04 odluči u razumnom roku, pa je, stoga, saglasno članu 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, a u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

4. Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 724/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 131/2009: Povreda prava na suđenje u razumnom roku uz odbijanje naknade štete
• Už 909/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka
• Už 918/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 920/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku