Sudska praksa

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnositeljke dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao preko sedam godina, utvrđeno je da je podnositeljka doprinela dužini postupka predlogom za prekid i propustom da obavesti sud o promeni adrese.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Fadilje Kući iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Fadilje Kući izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku ko ji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 286/07 .

O b r a z l o ž e nj e

1. Fadilja Kući iz Novog Pazara je 16. februara 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pr ed Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 286/07.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da iako je u pitanju hitan postupak - radni spor, parnični postupak nije okončan ni nakon četiri godine i osam meseci i neizvesno je koliko će još trajati. Dalje je navela da postupajući sudija nije blagovremeno predu zimao potrebne mere radi ubrzanja postupka i pored više usmenih urgencija podnositeljke, a posebno pismenog zahteva za nastavak postupka od 13. oktobra 2009. godine. Predložila je da joj Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1. 286/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 15. juna 2005. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tuženog - Republičk og fond a za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, radi isplate penzije. Predmet je zaveden pod brojem P1. 308/05.

Tuženi je podneskom od 2. avgusta 2005. godine dostavio sudu odgovor na tužbu.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru zakazana su ukupno tri ročišta za glavnu raspravu (27. septembra, 31. oktobra i 8. decembra 2005. godine).

Opštinski sud u Novom Pazaru je 8. decembra 2005. godine doneo presudu P1. 308/05, kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao tuženog da tužilji isplati zaostale neisplaćene penzije za period od 1. marta 2002. godine pa do 1. decembra 2005. godine u mesečnom iznosu od po 2.666 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospeća svake pojedinačne neisplaćene penzije u navedenom iznosu pa do konačne isplate, a u stavu drugom izreke obavezao tuženog da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Okružni sud u Novom Pazaru je 6. marta 2007. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž1. 94/07, kojim je usvojio žalbu tuženog, ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 308/05 od 8. decembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru predmet je dobio novi broj P1. 286/07.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 11. septembra 2007. godine, na predlog tužilje, doneo rešenje P1. 286/07, kojim je odredio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka po zahtevu za vanredno preispitivanje rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru U. 69/06 od 14. decembra 2006. godine.

Tužilja je podneskom od 13. oktobra 2009. godine podnela predlog za nastavak parničnog postupka, s obzirom na to da je postupak po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke okončan presudom Vrhovnog suda Srbije.

Osnovni sud u Novom Pazaru je 15. jula 2011. godine doneo rešenje P1. 286/07, kojim je odredio nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari prekinut rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 286/07 od 11. septembra 2007. godine.

Osnovni sud u Novom Pazaru je 27. jula i 13. septembra 2011. godine pokušao da dostavi tužilji rešenje tog suda P1. 286/07 od 15. jula 2011. godine, ali se povratnica vratila sa napomenom dostavljača da je tužilja odseljena sa date adrese.

Osnovni sud u Novom Pazaru je dopisom od 5. januara 2012. godine zahtevao od Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Novom Pazaru da dostavi tačnu adresu tužilje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Novom Pazaru je dopisom od 18. januara 2012. godine obavestilo sud da je utvrđeno da tužilja ne živi na datoj adresi, na kojoj je samo fiktivno prijavljena.

Spisi predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 286/07 dostavljeni su Ustavnom sudu 4. septembra 2012 . godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom rok u, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su s ledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 139. stav 1. Zakona o parničnom post upku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano je da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud.

Prema odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 15. juna 2005 . godine, podnošenjem tu žbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru i da nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje sedam godina i dva meseca i da nije okončan. Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele dugom trajanju parničnog postupka. Naime, Opštinski sud u Novom Pazaru je, na predlog podnositeljke ustavne žalbe, rešenjem P1. 286/07 od 11. septembra 2007. godine prekinuo pa rnični postupak do pravnosnažnog okončanja postupka pred Vrhovnim sudom Srbije po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke , a postupak je nastavljen 15. jula 2011. godine.

Imajući u vidu da je predmet spora bila isplata neisplaćenih penzija, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odluč ivalo u postupku bilo od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Ispitujući postupanje suda u predmetnoj parnici, Ustavni sud je o cenio da je nedel otvorno postupanje prvostepenog suda u određenoj meri doprinelo dugom trajanju ovog postuka. Naime, iako je podnositeljka ustavne žalbe podneskom od 13. oktobra 2009. godine podnela predlog za nastavak parničnog postupka, obaveštavajući sud da je okončan postupak pred Vrhovnim sudom Srbije po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke, postupak je nastavljen tek 15. jula 2011. godine. Doduše, podnositeljka nije dostavila presudu Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 56/07 od 19. juna 2008. godine kao dokaz da su bili ispunjeni uslovi za nastavak postupka, već je predložila da sud, po službenoj dužnosti, pribavi spise predmeta Okružnog suda u Novom Pazaru U. 69/06. Ustavni sud stoga nalazi da se prvostepeni sud ne može smatrati odgovornim za produžavanje postupka od trenutka podnošenja predloga za nastavak postupka, već od momenta kada je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke usta vne žalbe, Ustavni sud je našao da je podnositeljka, kao tužilja, svojom neaktivnošću, takođe, doprinela neopravdano dugom trajanju parnič nog postupka. Naime, podnositeljka ustavne žalbe nije ispunila procesnu obavezu propisanu odredbom članom 1 39. stav 1. Zakona o parničnom postupku i nije obavestila sud o promeni adrese. U konkretnom slučaju, Osnovni sud u Novom Pazaru nije mogao podnositeljki ustavne žalbe da uruči rešenje tog suda P1. 286/07 od 15. jula 2011. godine, kojim je određen nastavak postupka. Stoga se sud , radi utvrđivanja adrese podnositeljke, dopisom od 5. januara 2012. godine obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je dopisom od 18. januara 2012. godine obavestilo sud da tužilja ne živi na datoj adresi, na kojoj je samo fiktivno prijavljena. Do 4. septembra 2012. godine, kada su spisi predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 286/07 dostavljeni Ustavnom sudu, podnositeljka ustavne žalbe nije obavestila Osnovni sud u Novom Pazaru o promeni adres e.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su objektivne okolnosti koje su uslovile produžavanje postupka , kao i postup anje same podnositeljke ustavne žalbe, prevashodno doveli do toga da parnični postupak traje više od sedam godina i da još nije okončan. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 286/07 nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu .

6. Na osnovu svega navedenog i odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.


PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu