Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge protiv osporenog akta
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge kojima se osporava rešenje Vrhovnog suda, već je ponavljala navode protiv odluka nižestepenih sudova, čime nije ispunila uslove za meritorno odlučivanje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danijele Jakovčević iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Danijele Jakovčević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 213/09 od 16. aprila 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Danijela Jakovčević iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podnela je 9. jula 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 213/09 od 16. aprila 2009. godine, zbog povrede čl. 22, 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno rešenje doneto po zahtevu ovde podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu zakonitosti, izjavljenog protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici I. 1196/08 od 20. novembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 1448/08 od 30. decembra 2008. godine; da su navedena rešenja „doneta uz bitnu povredu čl. 361. Zakona o parničnom postupku, jer su zasnovana na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, nerazumljive, protivrečne razlozima rešenja, a o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima rešenja navodi o sadržini isprava i samih tih isprava“, te da sa iznetih razloga podnositeljka smatra da joj je povređeno „pravo na nezavisno, nepristrasno i pravično suđenje, kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudom i na efikasan pravni lek“. Od Ustavnog suda je traženo „da se uklone štetne posledice i naknadi šteta, u roku od 30 dana, te da odredi da se podnositeljki ustavne žalbe naknade troškovi ove ustavne žalbe“ u opredeljenom novčanom iznosu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Rešenjem Opštinskog suda u Subotici I. 1196/08 od 20. novembra 2008. godine odbačen je predlog za izvršenje, koji je kao izvršni poverilac podnela ovde podnositeljka ustavne žalbe. Okružni sud u Subotici, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio označenu prvostepenu presudu.
Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 213/09 od 16. aprila 2009. godine, odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izvršnog poverioca, izjavljen protiv navedenog prvostepenog i drugostepenog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da iako je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen zbog bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, tim zahtevom se, zapravo, osporava pravilnost donetih odluka i ističe da u njima nije označena vrednost predmeta izvršenja, da nije odlučeno o troškovima izvršnog postupka i da prvostepeno rešenje ne sadrži adekvatne razloge o bitnim činjenicama. Takođe je navedeno da samo pozivanje izvršnog poverioca na zakonom dozvoljen razlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku nije dovoljno, ako se zahtev obrazlaže postojanjem u suštini druge bitne povrede postupka ili se ukazuje na nepravilno ili pogrešno utvrđeno činjenično stanje ili pogrešnu primenu materijalnog prava.
4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se povreda označenih Ustavom zajemčenih prava obrazlaže razlozima koji se isključivo odnose na rešenje Opštinskog suda u Subotici I. 1196/08 od 20. novembra 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Subotici Gž. 1448/08 od 30. decembra 2008. godine.
Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 213/09 od 16. aprila 2009. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena prava iz čl. 22, 32. i 36. Ustava, Ustavni sud je, s obzirom da u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić