Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra zbog dugotrajnosti postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Đ . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. Đ . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6064/18, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo N. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Đ . iz Leskovca je , 2. decembra 201 9. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6064/18.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporeni parnični postupak trajao više od deset godina, a da u konkretnom slučaju nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a koje bi opravdale ovakvu dužinu navedenog postupka, posebno imajući u vidu da je bilo neopravdanog nepostupanja suda, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu j e dužinom trajanja osporenog parničnog postupka povređen o napred naveden o ustavn o prav o, te mu na osnovu toga dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1500 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 6064/18, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

N. Đ . iz Leskovca, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. marta 2009. godine tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu, protiv Z . Đ . iz Leskovca, a radi utvrđenja svojine i državine po osnovu sopstvenog doprinosa i sticanja po osnovu nasleđa.

Prvo ročište u ovoj pravnoj stvari, parnični sud je zakazao i održao 12. jula 2011. godine. U periodu od 12. septembra 2011. godine do 20. septembra 2012. godine sud je zakazao i održao pet ročišta, na kojima je saslušao parnične stranke i pet svedoka.

Sledeće ročište koje je zakazano za 4. decembar 2012. godine nije održano zbog promene sudećeg sudije, pa je sledeći put ročište održano 4. decembra 2013. godine, kada je sud saslušao tri svedoka. Ročište koje je bilo zakazano za 4. mart 2014. godine je otkazano, tj. nije održano, jer je postupajući sudija izabran za sudiju Višeg suda, a sledeće ročište zakazano za 26. januar 2016. godine nije održano kako bi se tužilac izjasnio na podnesak tuženog koji mu nije bio uredno dostavljen .

U daljem toku postupka sud je zakazao 12 ročišta (od kojih sedam ročišta nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki), kada je sud sproveo dokaze saslušanja tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka, saslušao četiri svedoka, te sproveo građevinsko veštačenje i naložio dopunu istog.

Osnovni sud u Leskovcu je nakon zaključenja glavne rasprave doneo prvostepenu presudu P. 2254/10 od 10. oktobra 2017. godine, kojom se: u stavu prvom izreke odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom utvrdi da je tužilac po osnovu sopstvenog doprinosa i sticanja po osnovu nasleđa iza smrti roditelja, suvlasnik na 2/3 idealnih suvlasničkih udela prizemlja, neto površine 84,52m2 i sprata, neto površine 85,13m2, kao etažnih delova porodične stambene zgrade i da je tužilac po osnovu sopstvenog sticanja isključivi vlasnik potkrovlja navedene porodične zgrade, neto površine 86,98+7,70m2 i da se tuženi obaveže da navedeno pravo tužioca prizna i da trpi upis njegovog prava u zemljišne knjige; u stavu drugom izreke odbacuje tužba tužioca u delu u kojem je tražio da se utvrdi prema tuženom da je tužilac na osnovu sopstvenog doprinosa i sticanja po osnovu nasleđa iza smrti roditelja suvlasnik u obimu od ½ idealnih delova podruma i da je suvlasnik ½ idealnih delova stambenog pomoćnog objekta i da se tuženi obaveže da navedeno pravo tužioca prizna i da trpi njegov upis u zemljišne knjige; u stavu trećem izreke tužilac obavezuje da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500,00 dinara.

Tuženi je žalbu izjavio 17. novembra 2017. godine , dok je tužilac žalbu izjavio 27. novembra 2017. godine.

Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu Gž. 2168/18 od 14. novembra 2018. godine, kojom je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke; u stavu drugom izreke ukinuo istu prvostepenu presudu u drugom i trećem stavu izreke i u tim delovima predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku sud je održao jedno ročište – 28. januara 2019. godine, na kojem je i zaključio glavnu raspravu , pa doneo drugu prvostepenu presudu P. 6064/18 od 28. januara 2019. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa utvr dio prema tuženom da je tužilac sticanjem po osnovu nasleđa iza smrti roditelja suvlasnik u obimu od ½ idealnih delova podruma spratnog stambenog objekta neto površine 14,33m 2 i da je suvlasnik na ½ idealnih delova stambenog pomoćnog objekta neto površine 60,07m2, koje pravo se tuženi obavezuje da prizna i da trpi njegov upis u zemljišne knjige, te odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove .

Postupajući po žalbi tuženog od 11. marta 2019. godine , Apelacioni sud u Nišu je doneo drugu drugostepenu presudu Gž. 3826/19 od 15. oktobra 2019. godine, kojom je odbi o kao neosnovan u žalb u tuženog i potvr dio presud u Osnovnog suda u Leskovcu P. 6064/18 od 28. januara 2019. godine.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak, koji se vodio radi utvrđenja svojine pokrenut 4. marta 2009. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Leskovcu, a da je o sporeni postupak okončan 15. oktobra 2019. godine donošenjem presude Apelacionog sud a u Nišu . Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao 10 godina i 7 mesec i, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora jeste bio relativno složen, te da je tokom trajanja postupka, prvostepeni sud sproveo građevinsk o veštačenj e, naložio dopun u ist og, kao i saslušavao više svedoka i tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka, ali ne u toj meri da bi se moglo opravdati trajanje parničnog postupka od preko decenije.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je ima o legitiman pravni interes da se o predmetu parničnog postupka, koji je bio usmeren na utvrđenje prava svojine nakon smrti roditelja, odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprine o odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje prvostepenog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da je prvostepeni sud prvo ročište zakazao nakon dve godine i četiri meseca od podnošenja tužbe, kao i da su tokom postupka utvrđen a još dva perioda potpune neaktivnosti suda (od 20. septembra 2012. godine do 4. decembra 2013. godine i od 4. marta 2014. godine do 10. marta 2016. godine), kada sud ili nije zakazivao, ili nije održao zakazana ročišta, te da su tokom parničnog postupka donete dve prvostepene presude, tj. da je drugostepeni sud prvostepenu presudu delimično ukinuo i predmet vratio na prvostepeni postupak, što su svakako činjenice koje su uticale na dužinu trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6064/18.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno je cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standa rd u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo . Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti