Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe radi uplate doprinosa

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnositeljke kojom je osporavala presude kojima je odbijen njen zahtev da bivši poslodavac uplati doprinose. Utvrđeno je da je obavezu uplate, nakon privatizacije, preuzela država, te da tuženi poslodavac nije pasivno legitimisan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1304/2008
08.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Jurić iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušanke Jurić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 3960/2005 od 12. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž1. 430/2008 od 27. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušanka Jurić iz Zrenjanina je 11. novembra 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Konstantina Rankova iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 3960/2005 od 12. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž1. 430/2008 od 27. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 3, 18, 20, 21, 32, 36, 68. i 70. Ustava Republike Srbije, zbog povrede prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju, kao i zbog povrede prava iz čl. 3. i 4, člana 5. stav 4, člana 9. stav 1, čl. 10, 17. i 42. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima.
Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da je podnela tužbu Opštinskom sudu u Zrenjaninu kojom je tražila da se obaveže tuženi AD „Sloga konfekcija" Zrenjanin, da plati doprinose u korist nadležnih fondova za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za period od 1997. godine do 2005. godine. Sudovi su odbili tužbeni zahtev, iako je izveden dokaz veštačenjem kojim je utvrđeno da nisu plaćeni doprinosi za utuženi period. Podnositeljka smatra da su sudovi presudili pozivajući se na odredbe uredbi, a ne zakona. Navela je da sudovi nisu primenili odredbe Zakona o uplati dorpinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim je propisano da je poslodavac obavezan da plaća doprinose za zaposlenog. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu.
2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom ustanosudskom sporu:
Osporenom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 3960/2005 od 12. juna 2008. godine odbijen je u celini, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje - ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju je istaknuto da je podnositeljka bila u radnom odnosu kod tuženog do 23. avgusta 2005. godine, a da je sud putem veštačenja utvrdio da joj nije uplaćen doprinos za osam meseci 1997. godine, za celu 1999. i 2000. godinu i za četiri meseca 2001. godine, dok joj je doprinos za ostali period uplaćen i da je tuženi 10. januara 2006. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje obrazac broj 3. sa evidentiranim imenima bivših zaposlenih kod tuženog na kome se pod rednim brojem 28. nalazi ime podnositeljke ustavne žalbe sa navedenim periodom za koji nije uplaćen doprinos i dokazom o osiguranju, a da podnositeljka nije podnela pojedinačni zahtev za povezivanje penzijskog staža Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dalje je istaknuto da tuženi nije bio u obavezi da za sporni period uplati podnositeljki doprinose, imajući u vidu da je završen postupak privatizacije javnom aukcijom i da je utvrđeni dug neisplaćenih doprinosa otpisan sa računa tuženog, te da tuženi nije više u obavezi da isplati navedeno, jer je država preuzela dug, posebno imajući u vidu činjenicu da je prema odredbama Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, podnositeljka imala mogućnost da krajem 2005. godine, odnosno početkom 2006. godine, u smislu člana 5. istog Zakona, podnese zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i poveže staž koji obuhvata pomenuti zakon na teret države, a da to svojom krivicom nije učinila. Osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Gž1. 430/2008 od 27. oktobra 2008. godine je odbijena žalba tužilje kao neosnovana, a presuda Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 3960/2005 od 12. juna 2008. godine potvrđena. U obrazloženju je istaknuto da je nadležni državni organ otpisao dug tuženog za sporni vremenski period po osnovu neizmirenih obaveza na ime javnih prihoda saglasno „regulativi" Uredbe o načinu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera, tako da je po sili zakona obaveza tuženog „ugašena" pošto je prešla na državu. Okružni sud je našao da tuženi nije pasivno legitimisan, pošto je država preuzela njegov dug prema podnositeljki ustavne žalbe, te da iz odredaba Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih sledi da je država zakonski sukcesor obaveza tuženog koje nisu izmirene, a zaposleni kojima doprinosi nisu uplaćeni mogu ostvarivati svoja prava na način kako je to regulisano tim zakonom.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je sledeće:
Članom 3. utvrđena je vladavina prava, kao jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije.
Odredbe čl. 18, 20. i 21. Ustava predstavljaju osnovna načela na kojima se zasnivaju ljudska i manjinska prava i slobode utvrđene Ustavom, pa se tako članom 18. utvrđuje načelo neposredne primene zajemčenih prava, članom 20. se utvrđuje pod kojim uslovima, na koji način i u kom obliku su dopuštena ograničenja ljudskih i manjinskih prava, dok član 21. uređuje načelo zabrane diskirminacije, tako što utvrđuje: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, te da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Članom 36. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama člana 68. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom, da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom.
Članom 70. Ustava je utvrđeno da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom, kao i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta i zbog povrede prava iz člana 13. i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju, Ustavni sud je, s obzirom na to da se odredbe člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Konvencije, postojanje povrede navedenih prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.
Ustavni sud nije razmatrao navode podnositeljke u kojima se poziva na odredbe čl. 3, 4, 5. stav 4, člana 9. stav 1, čl. 10, 17. i 42. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima kao akt bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora ne primenjuje nakon stupanja na snagu Ustava od 2006. godine koji garantuje celovitu zaštitu ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji.
Odredbom člana 1. Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih („Službeni glasnik RS", broj 85/05) je propisano da se ovim zakonom uređuju uslovi, slučajevi, način i sredstva za finansiranje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja staža osiguranja u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine za zaposlene za koje nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: doprinos). Članom 2. istog Zakona je propisano da pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim Zakonom ima lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi u Republici Srbiji (u daljem tekstu: poslodavac), a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje, za vreme za koje mu doprinos nije plaćen. Odredbom člana 3. stav 1. Zakona je propisano da je osnovica za uplatu doprinosa iz člana 2. ovog zakona najniža osnovica važeća u mesecu u kome se vrši uplata doprinosa, prema zakonu kojim se uređuju. Odredbama člana 8. Zakona je propisano da se sredstva za uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom obezbeđuju u budžetu Republike, u okviru sredstava namenjenih transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da će Republika Srbija preuzeti potraživanja koja Fond ima prema poslodavcu iz člana 2. ovog zakona za iznos uplaćenih doprinosa u skladu sa zakonom, a da će ministar nadležan za poslove finansija bliže urediti postupak naplate potraživanja iz stava 2. ovog člana.
Odredbom člana 1. Uredbe o načinu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera („Službeni glasnik RS", broj 91/02) je propisano da se ovom uredbom uređuje način izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine sa pripadajućom obračunatom i nenaplaćenom kamatom, za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera, kao i da se dospelim obavezama iz stava 1. ovog člana smatraju obaveze obračunate i utvrđene do dana stupanja na snagu ove uredbe. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 2) iste Uredbe je propisano je da se obaveze po osnovu javnih prihoda subjekata privatizacije iz člana 1. ove uredbe smatraju porezi, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i drugi javni prihodi koji se obračunavaju i plaćaju po osnovu zarada. Članom 3. stav 2. Uredbe je propisano da se zapisnik o utvrđenim obavezama po osnovu javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine sa pripadajućom a nenaplaćenom kamatom koja je obračunata do dana donošenja odluke o metodu privatizacije, dostavlja Agenciji za privatizaciju, kao i da se na osnovu akta iz stava 2. ovog člana vrši ukidanje zabrane raspolaganja sredstvima sa računa subjekta privatizacije po osnovu utvrđenih obaveza. Odredbom člana 4. stav 1. Uredbe je propisano da se obaveze po osnovu javnih prihoda iz člana 1. i 2. ove uredbe izmiruju po okončanju postupka privatizacije, pre raspodele tih sredstava, u skladu sa članom 60. Zakona o privatizaciji.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, kao i propisa donetih za njegovo izvršenje, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno ustavno pravo podnositeljke ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u sprovedenom parničnom postupku bilo obezbeđeno pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer su osporene presude doneta od strane sudova ustanovljenih zakonom, koji su postupali u granicama svoje nadležnosti i u propisanom sastavu, kao i da je parnični postupak sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Suprotna tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe je izraz njenog subjektivnog stava o pogrešnoj primeni merodavnog prava, te ne predstavlja prihvatljiv argument ili dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje, tako da se ne može smatrati da su pravna stanovišta sudova izneta u osporenim presudama posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodavnog prava.
Ustavni sud nalazi da je Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, Republika Srbija preuzela na sebe obavezu da izmiri obaveze prema zaposlenim za koje poslodavci nisu uplaćivali doprinose obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Dakle, Republika Srbija je zakonski sukcesor obaveza tuženog koje nisu izmirene prema podnositeljki ustavne žalbe i to u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine. Osporenim presudama, po oceni Ustavnog suda, nisu uskraćena prava podnositeljke koja se odnose na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo iz razloga što je, saglasno odredbama navedenog Zakona, promenjen subjekt obaveze uplate doprinosa za podnositeljku ustavne žalbe, pa je stoga pravilan zaključak sudova o nedostatku pasivne legitimacije na strani tuženog.
Ustavni sud, na osnovu iznetog, takođe ocenjuje da nisu osnovani navodi podnositeljke da su sudovi presudili pozivajući se na odredbe Uredbe o načinu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera. Sudovi su svoje odluke zasnovali na odredbama Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, koji je lex specialis u odnosu na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09) i u odnosu na ranije važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 52/96, 46/98, 29/01, 80/02). Naime, Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih se uređuju uslovi, slučajevi, način i sredstva za finansiranje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja staža osiguranja u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine za zaposlene za koje nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok su ranije važećim i sada važećim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, regulisana sva prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. U takvoj pravnoj situaciji sudovi su pravilno primenili načelo lex specialis derogat legi generali. Ustavni sud ukazuje da je navedena uredba doneta u izvršavanju ovog posebnog zakona, te i primena i pozivanje suda na izvršni propis ne čini donetu odluku nezakonitom, niti se time povređuju ustavna prava lica na koja se sudska odluka odnosi.
S obzirom na ocenu Ustavnog suda da se osporene presude zasnivaju na odredbama Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, Sud nalazi da njima podnositeljki ustavne žalbe ni na koji način nisu ograničena prava na penzijsko osiguranje i na zdravstvenu zaštitu zajemčena odredbama čl. 68. i 70. Ustava, te da stoga osporenim aktima nije moglo biti povređeno ustavno načelo iz člana 20. Ustava. Ovo stoga što osporenim presudama nije ni odlučivano o vrstama i obimu prava podnositeljke ustavne žalbe na penzijsko, invalidsko ili zdravstveno osiguranje, a koja navedenim Zakonom nisu menjana, već je samo promenjen subjekt obavezan za uplatu doprinosa po osnovu tih prava.
Ustavni sud ocenjuje da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim odlukama povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na štetu podnositeljke, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije pružila dokaze da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog principa zabrane diskriminacije.
Takođe, Sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih presuda, niti iz dostavljenih dokaza takav zaključak nije mogao izvesti. Naime, Ustavni sud ocenjuje da je neosnovano pozivanje na navedene presude dostavljene uz ustavnu žalbu kao dokaz o učinjenoj povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji u osporenoj i drugim dostavljenim presudama, što bi predstavljalo uslov da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe radi uplate doprinosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti