Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta po proteku zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporene drugostepene presude. Inicijativa za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ne odlaže rok za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1304/2011
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Ivovića iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Ivovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu 10. K. 539/10 od 22. aprila 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 5825/10 od 9. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Ivović iz Pančeva podneo je Ustavnom sudu 23. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Pančevu 10. K. 539/10 od 22. aprila 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 5825/10 od 9. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Osnovnog suda u Pančevu 10. K. 539/10 od 22. aprila 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i da mu je izrečena uslovna osuda; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 5825/10 od 9. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca osuđenog, advokata Predraga Basarića, a prvostepena presuda Osnovnog suda u Pančevu 10. K. 539/10 od 22. aprila 2010. godine potvrđena; da je dopisom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. br. 71/11 od 9. marta 20011. godine, advokat Predrag Basarić, obavešten da to tužilaštvo nije našlo osnova da po njegovoj inicijativi podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 10. K. 539/10 od 22. aprila 2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 5825/10 od 9. decembra 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što drugi učesnici u krivičnom postupku ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom ili oštećenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 1. 5825/10 od 9. decembra 2010. branilac osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Predrag Basarić iz Pančeva primio 29. decembra 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe primio je navedenu presudu 30. decembra 2010. godine.

Imajući u vidu navedene činjenice, kao i da je ustavna žalba podneta 23. marta 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti