Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog tumačenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Privrednog apelacionog suda. Sud je utvrdio da je tumačenje pojmova „prelaz“ i „prenos“ potraživanja bilo proizvoljno i restriktivno, čime je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje u izvršnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Snežana Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „B.“ d.o.o. Vršac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „B.“ d.o.o. Vršac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 713/16 od 5. januara 201 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 713/16 od 5. januara 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ii. 1490/16 od 21. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „B.“ d.o.o. Vršac izjavilo je Ustavnom sudu, 17. februara 201 7. godine, preko punomoćnika G. A, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 713/16 od 5. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredb om člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog je navedeno: da je na podnosioca ustavne žalbe preneto potraživanje putem ugovora o ustupanju potraživanja obezbeđenog hipotekom (overenim pred javnim beležnikom); da je Privredni apelacioni sud usvojio žalbu izvršnog dužnika i odbio predlog podnosioca da sud dozvoli izvršenje radi naplate potraživanja iz navedene izvršne isprave (ugovora o hipoteci) ; da je proizvoljan stav tog suda, koji je previše restriktivno protumačio odredbu člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nalazeći da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi, u odnosu na onoga koji je označen u predlogu za izvršenje, može doći isključivo prelazom, ali ne i prenosom potraživanja; da je za podnosioca takav stav neprihvatljiv, kao i da Autentično tumačenje odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je dala Narodna skupštin a („Službeni glasnik RS“, broj 106/16) ne daje smernice za tumačenje na koje se poziva Privredni apelacioni sud, već naprotiv - pojam prelaza se odnosi i na prenos potraživanja; da iz svega navedenog proizlazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen o rešenje i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Privrednom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – ugovora o hipoteci zaključenog pod Ov. 178219/2013 od 30. septembra 2013. godine i overenog ugovora o ustupanju potraživanja obezbeđenog hipotekom kao dodatne uplate osnivača koja ne uvećava osnovni kapital UOP . 703/2016 od 4. aprila 2016. godine, protiv izvršnog dužnika Preduzeća „M.“ d.o.o. Beograd.

Postupajući po navedenom predlogu, Privredni sud je doneo rešenje o izvršenju Ii. 1490/16 od 21. novembra 2016. godine i odredio izvršenje u korist izvršnog poverioca .

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 713/16 od 5. januara 2017. godine usvojena je žalba izvršnog dužnika, obustavljen izvršni postupak, a rešenje Privrednog suda Ii. 1490/16 od 21. novembra 2016. godine preinačeno, tako što je odbijen predlog za izvršenje. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno da iz stanja u spisima proizlazi: da je ustupilac ugovorom preneo na podnosioca ustavne žalbe , kao primaoca, potraživanje iz ugovora o hipoteci ; da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje na osnovu navedenog ugovora i ugovora o ustupanju potraživanja ; da po mišljenju drugostepenog suda, potraživanje iz navedene izvršne isprave nije prešlo na izvršnog poverioca određenog u predlogu za izvršenje; da iz odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, samo u slučaju prelaska potraživanja, ne i u slučaju prenosa potraživanja; da je jedno od osnovnih načela u izvršnom postupku, načelo formalnog legaliteta, koje podrazumeva da sud u slučaju izvršenja na osnovu izvršne isprave, kojom je vezan, po pravilu određuje izvršenje na predlog onog lica koje je u izvršnoj ispravi označeno kao izvršni poverilac; da su odstupanja od tog načela retka i strogo propisana, između ostalog i članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je to odstupanje moguće jedino u situaciji kada dođe do prelaza potraživanja sa poverioca iz izvršne isprave na izvršnog poverioca u predlogu; da imajući u vidu da je reč o odstupanju od načela formalnog legaliteta, kao i rešenja iz preth odnih zakona koji su u svojim odredbama sadržali i prenos i prelaz potraživanja, po oceni drugostepenog suda odredba navedenog člana 48. Zakona se tumači tako da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, a ne i prenosom potraživanja; da je prilikom donošenja tog rešenja, sud imao u vidu Autentično tumačenje odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/16), koje govori o prelazu potraživanja i to u pogledu označavanja izvršnog dužnika, ali koje ne izjednačava prenos sa prelazom potraživanja; da navedeno Autentično tumačenje nije u suprotnosti sa stanovištem i tumačenjem iznetim u tom rešenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - Autentično tumačenje i 113/17 - Autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku, dok je odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju (iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja) ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca .

Odredbom člana 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) (u daljem tekstu: ZOO) je propisano da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

Odredbama člana 20. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/05, 60/15, 63/15 - Odluka US i 83/15) je propisano da se potraživanje obezbeđeno hipotekom može ustupiti na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa (stav 1.), da ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo (stav 2.).

5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta citiranih odredaba zakona i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je drugostepeni sud proizvoljno protumačio procesno pravo , nalazeći da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, a ne i prenosom potraživanja.

S tim u vezi, Ustavni sud najpre podseća da se izvršni postupak vodi na predlog i u korist lica koje je kao izvršni poverilac označeno u izvršnoj ispravi, dok odredba člana 48. stav 1. ZIO predviđa izuzetak od navedenog pravila, prema kome se izvršni postupak može voditi na predlog i u korist lica koje nije izvršni poverilac u izvršnoj ispravi ukoliko po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega. Ovakvo zakonsko rešenje se razlikuje od ranijeg koje je bilo propisano prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju . Naime, prema odredbi člana 23. stav 1. ranije važećeg Zakona, iz vršenje se određivalo i sprovodi lo i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije bilo označeno kao izvršni poverilac, ako je ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokazalo da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka.

Polazeći od razlike u sadržin i dve norme koje regulišu isto pravno pitanje, Privredni apelacioni sud je jezičko-istorijskim tumačenjem došao do zaključka da je namera zakonodavca bila da novim zakonom restriktivnije odredi krug lica koja se mogu pojaviti kao izvršni poverioci, a nisu određeni kao poverioci u izvršnoj ispravi. Primenjujući takvo tumačenje norme na ovaj slučaj, Privredni apelacioni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe ne može biti izvršni poverilac u tom postupku , jer do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, ali ne i prenosom potraživanja .

Radi otklanjanja nedoumica koje su se pojavile u sudskoj praksi prilikom tumačenja sadržine sporne odredbe , Narodna skupština, koja je kao zakonodavac ovlašćena da donosi i akte za njihovo tumačenje, donela je Autentično tumačenje odredbe člana 48. ZIO („Službeni glasnik RS“ , broj 113/17, od 17. decembra 2017. godine ), koje glasi:

„Ovu odredbu zakona treba razumeti tako da zakonski izraz „prelaz“ potraživanja ili obaveze u sebi obuhvata i prenos potraživanja ili obaveze. „Prelaz“ potraživanja ili obaveze ima opšte značenje i sadrži sve oblike sukcesije potraživanja ili obaveza, bilo da do sukcesije dolazi za vreme postojanja pravnog subjektiviteta ili nakon njegovog prestanka. Ili, rečeno terminologijom odredbe člana 23. ranije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju „prelaz“ obuhvata i „prenos i prelaz na drugi način“. Stoga se i „prenos“ potraživanja ili obaveze dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom, a ako to nije moguće pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku“.

Ustavni sud ukazuje da se autentičnim tumačenjem zakona zakonskoj normi daje onaj smisao i značenje koje je zakonodavac imao u vidu prilikom njenog donošenja. Specifičnost takvog tumačenja je da njega vrši sopstveni stvaralac u postupku koji se primenjuje i prilikom stvaranja norme, jer se na postupak donošenja autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno primenjuju odredbe o postupku za donošenje zakona. Dakle, autentičnim tumačenjem sam zakonodavac, polazeći od razloga za usvajanje određene zakonske norme, obezbeđuje ostvarivanje smisla te norme i cilja zbog koga je uvedena u pravni poredak. Štaviše, polazeći od toga da se pitanje izvršenja i primene propisa vezuje za postupanje državnih organa, saglasno njihovoj nadležnosti utvrđenoj Ustavom i zakonom, Ustavni sud konstatuje da je donošenje autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine usmereno ka bližem određenju smisla normi koje zakon sadrži, čime se obezbeđuje njihovo pravilno izvršavanje i primena. Time se, međutim, ne zadire u ovlašćenje organa izvršne i sudske vlasti u postupku izvršavanja i primene zakona (videti Rešenje IU-121/2007 od 17. septembra 2009. godine).

Imajući u vidu navedeno, kao i to da se tumačenje sadržine odredbe člana 48. stav 1. ZIO izraženo u osporenom aktu razlikuje od autentičnog tumačenja donosioca sporn e norm e, Ustavni sud ocenjuje da se, u konkretnom slučaju, ne može prihvatiti zaključak Privrednog apelacionog suda da podnosilac ustavne žalbe ne može biti izvršni poverilac u tom postupku, jer do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu nije došlo prelazom, već prenosom potraživanja zaključenim u skladu sa odredbom člana 436. stav 1. ZOO . Ovakvo stanovište je Ustavni sud već izrazio u Odluci Už-10097/2016 od 25. aprila 2019. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 713/16 od 5. januara 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , dok je u tački 2. izreke poništio navedeno rešenje i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ii. 1490/16 od 21. novembra 2016. godine.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog tumačenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti