Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti revizije u radnim sporovima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Vrhovni kasacioni sud povredio pravo na pravično suđenje odbacivanjem revizije. Revizija je uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu, uključujući i radne sporove koji nisu sporovi male vrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Su da Snežana Marković, predsednik Veća , i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . B . iz Temerina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji koju je tužilac izjavio protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 605/17 od 22. maja 2017 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Temerina je , 14. novembra 2018. godine, preko punomoćnika S. K , advokata iz Temerina, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Kako se označenom odredbom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantuje pravo na pravično suđenje koje jemči i Ustav Republike Srbije, Ustavni sud postojanje povred e ovog prava ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se ističe da je Vrhovni kasacioni sud odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 605/17 od 22. maja 2017. godine, sa obrazloženjem da iako je prvostepena presuda preinačena, nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakon a o parničnom postupku , iz razloga što se odredba o preinačenju i dozvoljenosti revizije ne može primeniti u sporovima kao što je konkretan, u kojima je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku ili drugim posebnim zakonom isključeno pravo na reviziju u određenoj vrsti spora, a što, prema navodima podnosioca, predstavlj a neprihvatljivo tumačenje odredaba Zakona o parničnom postupku i time povredu prava na pravično suđenje.

Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i člana 6. navedene Evropske konvencije, poništi osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda i naloži istom sudu da ponovo odluči o reviziji podnosioca , kao i da podnosiocu dosudi naknadu troškova sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog sud a u Novom Sadu P1. 61 /16 od 7. decembra 2016. godine delimično usvojio primarni tužbeni zahtev tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da je a neks ugovora o radu broj 9940/534 od 17. novembra 2015. godine zaključen između tužene F. F . a.d. Temerin, kao poslodavca, sa jedne strane, i D . B . iz Temerina, kao zaposlenog, sa druge strane, ništav (stav 1. izreke), odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto poslovođe, saglasno ugovoru o radu br. 1771/44 od 25. februara 2014. godine (stav 2. izreke), obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće poslove u roku od osam dana, pod pretnjom izvršenja (stav 3. izreke) i tužiocu su dosuđeni troškovi postupka (stav 4. izreke ).

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1. 605/17 od 22. maja 2017. godine, u stavu prvom izreke, usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 61/16 od 7. decembra 2016. godine, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužioca da se utvrdi da je aneks ugovora o radu broj 9940/534 od 17. novembra 2015. godine, zaključen između tuženog kao poslodavca i tužioca kao zaposlenog ništav i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad na odgovarajuće poslove; s tavom drugim izreke preinačena je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 605/17 od 22. maja 2017. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno : da prema predmetu tužbenog zahteva, ova parnica s pada u parnice iz radnog odnosa; da je u tužbi, podnetoj 19. oktobra 2016. godine, kao vrednost predmeta spora označen iznos od 500.000,00 dinara; da je prema članu 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, te da, dakle, nije dozvoljena u sporovima iz radnog odnosa koji nisu predviđeni navedenom zakonskom odredbom, „osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano ili nenovčano potraživanje, kada se dozvoljenost revizije ceni prema novčanom limitu i primenjuje opšti režim za dopuštenost ovog pravnog sredstva“; da je odredbom čl ana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da se, u konkretnom slučaju, ne radi o parnici iz člana 441. Zakona, pa se primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje; da kako je reč o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na potraživanje u novcu, a vrednost predmeta spora označena u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena; da je prilikom ocene dozvolj enosti revizije, sud imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobi janom odlukom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevu tužioca, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku , jer se odredba o preinačenju i dozvoljenosti revizije ne može primeniti u sporovima kao što je konkretan, u kojima je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku ili drugim posebnim zakonom , isključeno pravo na reviziju u određenoj vrsti spora.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.) , da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2. tačka 2) ), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa na način da je, pored ostalog, odredbom člana 436. Zakona, kao opšte pravilo, predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u ovoj glavi Zakona ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona, dok je odredbom člana 441. Zakona propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP koje su detaljno navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima, saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da on svoje navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije u konkretnom slučaju zasnovao na sledećim razlozima: 1) da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija uvek dozvoljena, već o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, a koja vrednost je zakonski uslov za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima i 2) da drugostepenom presudom protiv koje je izjavljena revizija jeste preinačena prvostepena presuda i drugostepeni sud je odlučio o tužbenom zahtevu, ali da to nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, jer se ovaj zakonski razlog ne može primeniti u sporovima u kojima je posebnom odredbom ZPP (ili posebnim zakonom) isključeno pravo na reviziju.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta razloga kojima se revizujski sud rukovodio u osporenom rešenju Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine, Ustavni sud je pošao od toga da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe vodio parnicu koja je po svom pravnom karakteru spor iz radnog odnosa imovinskopravne prirode, u kome se tužbeni zahtev odnosio na nenovčano potraživanje čija vrednost ne prelazi Zakonom propisani iznos za dozvoljenost revizije. Međutim, Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nek om pravu ili obavezi zaposlenog izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj posebni parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, izmenama i dopunama ZPP koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP). Prema pravnom stanovištu Ustavnog suda izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u postupku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se , prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, na temelju prethodno izloženog, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca u parnici iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je iskazao u više svojih odluka (Odluka Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine, Odluka Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine i dr.).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2602/17 od 26. aprila 2018. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 605/17 od 22. maja 2017 . godine, pa je , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda ).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.