Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina i dva meseca. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog prekomerne dužine trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. K . iz Ledinaca kod Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. K . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 10632/16 (prvobitno P. 9822/13) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. K . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. K . iz Ledinaca kod Novog Sada je, 29. decembra 2020 . godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 10632/16 (prvobitno P. 9822/13) .

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka i ističe da je osporeni postupak započeo još 2013. godine, te da je Viši sud u Novom Sadu spise predmeta prvostepenog suda primio 8. marta 2018. godine, a presudu kojom je okončan postupka doneo tek 17. novembra 2020. godine, tj. nije je doneo u zakonom propisanom roku od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda, iako je postupak već jednom ponovljen u skladu sa presudom Višeg suda, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumom roku.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku i podnosiocu dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenog prava u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 10632/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Privredno društvo „E.“ d.o.o. Novi Sad je 13. septembra 2013. godine izvršitelju podnelo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprava protiv podnosioca ustavne žalbe radi naplate, a javni izvršitelj za područje Osnovnog suda u Novom Sadu M. U . je zaključkom I. Ivk. 6401/13 od 13. septembra 2013. godine odredio predloženo izvršenje.

Odlučujući po prigovoru dužnika protiv navedenog zaključka, Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem IPV Ivk. 1106/13 od 1. oktobra 2013. godine stavio van snage zaključak izvršitelja u delu u kome je određeno izvršenje i odredio da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Prvo ročište za glavnu raspravu pred prvostepenim sudom, zakazano za 7. novembar 2013. godine, nije održano jer punomoćnik tuženog nije dostavio potrebno punomoćje za zastupanje.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 16. juna 2015. godine, Osnovni sud u Novom Sadu je zakazao još sedam ročišta, od kojih tri nisu održana – jedno jer je strankama, kojima je neposredno na ročištu uručen nalaz i mišljenje veštaka, trebalo ostaviti rok za izjašnjenje (25. marta 2014. godine) i dva zbog štrajka advokata (23. septembra i 3. decembra 2014. godine) .

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, saslušanjem dva svedoka, uvidom u dostavljene pismene dokaze, a 4. februara 2014. godine je odredio veštačenje putem inženjera elektrotehnike R. M. na okolnost visine duga tuženog. V eštak R. M. je 24. marta 2014. godine dostavio nalaz i mišljenje, a tuženi je uz svoje izjašnjenje o nalazu veštaka od 30. aprila 2014. godine dostavio i nalaz veštaka E. B. iz veštačenja koje je sprovedeno u krivičnom postupku pred istim sudom u predmetu K. 324/05; veštak E. B. je u daljem toku postupka dao pismeno izjašnjenje o primedbama tuženog od 30. aprila 2014. godine i bio saslušan na ročištu .

Osnovni sud u Novom Sadu je, presudom P. 9822/13 od 16. juna 2015. godine , ukinu o zaključak javnog izvršitelja za područje Osnovnog suda u Novom Sadu M. U . I. Ivk. 6401/13 od 13. septembra 2013. godine u celosti i obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove postupka.

Protiv navedene prvostepene presude tužilac je izjavio žalbu 4. avgusta 2015. godine, a tuženi je odgovorio na žalbu 7. septembra 2015. godine.

Rešavajući o žalbi tužioca, Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2401/15 od 26. oktobra 2016. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9822/13 od 16. juna 2015. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje pošto je našao da je u prvostepenom postupku počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12 ) Z akona o parničnom postupku, jer presuda nema razloge o bitnim činjenicama radi čijeg utvrđenja je i određeno izvođenje veštačenja putem veštaka R. M, te se pobijana presuda ne može ispitati.

U ponovnom prvostepenom postupku, u periodu od 17. januara do 29. novembra 2017. godine, zak azano je pet ročišta, od kojih su dva odložena bez raspravljanja iz razloga na strani veštaka (5. aprila i 5. jula 2017. godine) . Prvostepeni sud je 17. januara 2017. godine odredio dopunsko veštačenje putem veštaka R. M, koji je nalaz i mišljenje dostavio sudu 27. juna 2017. godine, a zatim bio saslušan na ročištu.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P. 10632/16 od 29. novembra 2017. godine zaključak izvršitelja za područje Osnovnog suda u Novom Sadu M. U . I. Ivk. 6401/13 od 13. septembra 2013. godine održao na snazi za iznos glavnog duga u visini od 84.001,27 dinara, kao i troškova izvršnog postupa u visini od 6.278,00 dinara, dok je u preostalom delu zaključak ukinuo i obavezao tuženog da tužiocu isplati parnične troškove.

Protiv navedene prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu 16. januara 2018. godine. Žalba sa spisima predmeta je dostavljena Višem sudu u Novom Sadu na dalji postupak 8. februara 2018. godine.

Viši sud u Novom Sadu je, presudom Gž. 630/18 od 17. novembra 2020. godine, žalbu tuženog delimično usvojio i preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 10632/16 od 29. novembra 2017. godine utoliko što je zaključak javnog izvršitelja I. Ivk. 6401/13 od 13. septembra 2013. godine održao na snazi za manji iznos troškova izvršnog postupka u odnosu na prvostepenu presudu, a preko dosuđenog iznosa zaključak ukinuo i dosudio tužiocu manji iznos troškova parničnog postupka u odnosu na prvostepenu presudu, dok je u ostalom delu žalbu tuženog odbio i potvrdio prvostepenu presudu u pobijanom nepreinačenom delu. Presuda je dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 11. decembra 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14), koji se primenjivao u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje 13. septembra 2013. godine, na osnovu rešenja prvostepenog suda od 1. oktobra 2013. godine nastavljen kao postupak po prigovoru protiv platnog naloga, a okončan donošenjem presude Višeg suda u Novom Sadu 17. novembra 2020 . godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba trajao je sedam godina i dva meseca što prelazi standarde razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava i može ukazivati na to da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno oceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora u konkretnom slučaju bio relativno složen , jer je njegovo rešavanje zahtevalo izvođenje dokaza elektrotehničkim veštačenjem , ali i da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni ne mogu biti opravdanje za prekoračenje prihvaćenih standarda razumnog trajanja postupka.

Ustavni sud je zatim ocenio da je podnosilac imao opravdani interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, kao i da je samo u manjoj meri doprineo trajanju postupka, jer ročište zakazano za 7. novembra 2013. godine nije održano iz razloga na strani podnosioca.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je najpre konstatovao da se bez obzira na to što se period od četiri meseca u toku kojih su ročišta odložena zbog štrajka advokata ne može staviti na teret suda, trajanje osporenog postupka od skoro sedam godina ne može opravdati okolnostima konkretnog slučaja, te je ocenio da su nadležni sudovi dali odlučujući doprinos prekomernom trajanju osporenog postupka svojim nedovoljno efikasnim i delotvornim postupanjem. Ovde se posebno ima u vidu da je postupak po žalbi protiv prvostepene presude P. 10632/16 od 29. novembra 2017. godine, pred Višim sudom u Novom Sadu je trajao dve godine i preko devet meseci, što predstavlja prekoračenje prihvatljivog roka za odlučivanje po žalbi, posebno u situaciji kada se radi o presudi donetoj u ponovljenom prvostepenom postupku, a drugostepeni sud nije imao potrebe da otvori glavnu raspravu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka koja se može staviti na teret suda. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti