Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u ekstradicionom pritvoru
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora u ekstradicionom postupku. Sud je utvrdio da sudovi nisu povredili pravo na pravično suđenje niti pretpostavku nevinosti, dajući ustavnopravno prihvatljive razloge za pritvor.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-13056/2018
17.12.2020.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. T . E . S , državljanina Komonvelt Australija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 20 20. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. T . E . S . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala Kž.Po1.Kre. 8/2018 od 11. oktobra 2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. V. T . E . S, državljanin Komonvelt Australija, je 15. novembra 201 8. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja označenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu člana 22. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 1 ) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
U ustavnoj žalbi je navedeno da su podnosiocu ustavne žalbe označena prava povređena time što je u obrazloženju osporenog rešenja konstatovano da su „ispunjene zakonom predviđene pretpostavke za izručenje nadležnom pravosudnom organu“, čime se direktno prejudicira njegova krivica, s obzirom na to da sudsko veće koje odlučuje o pritvoru nije nadležno da odlučuje o ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje, a pored toga rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.Po1. Kre. 5/18 od 6. juna 2018. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 – Kv.Po1. 192/18 od 27. aprila 2018. godine, sa konstatacijom da se u spisima predmeta ne nalazi dokumentacija iz koje proizlazi postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe osnovano sumnjiv da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret i zbog kojih se traži njegovo izručenje.
Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava i poništi osporeno rešenje.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:
Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K re.Po1. 2/18, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se postupak odlučivanja po zahtevu za izručenje podnosioca ustavne žalbe podnetom od strane Kraljevskog (Državnog) tužioca Komonvelta Australije i ministara u Komonveltu Australija, a u ime Vlade Komonvelta Australija.
Podnosilac ustavne žalbe je lišen slobode 24. januara 2018. godine, po međunarodnoj poternici INTERPOL Kanbera, Komonvelt Australija broj 2018/6829, po nalogu lokalnog suda Novog Južnog Velsa od 19. januara 2018. godine, zbog krivičnog dela zajedničko izvršenje uvoza komercijalne količine granično kontrolisane droge iz člana 12/1995 (307.1 (1)) Krivičnog zakonika iz 1995. godine, zavera - uvoz komercijalne količine granično kontrolisane droge iz člana 12/1995 (307.1 (1)) Krivičnog zakonika iz 1995. godine, zavera – posedovanje komercijalne količine granično kontrolisane droge iz člana 12/1995 (307.5 (1)) Krivičnog zakonika iz 1995. godine.
Podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 od 24. januara 2018. godine, a osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala Kž.Po1.Kre. 8/2018 od 11. oktobra 2018. godine je potvrđeno rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kv.Po1. 410/18 od 27. septembra 2018. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.Po1.Kre. 5/18 od 6. juna 2018. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 – Kv.Po1. 192/18 od 27. aprila 2018. godine, kojim je bilo utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje podnosioca ustavne žalbe nadležnom pravosudnom organu Komonvelta Australije radi vođenja krivičnog postupka zbog krivičnog dela uvoz komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307 . tačka 1 ) Krivičnog zakona i jednog krivičnog dela zavere za uvoz komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307 . tačka 1 ) Krivičnog zakona i krivičnog dela zavera za posedovanje ilegalno uvezene komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307. tačka 5 ) Krivičnog zakona, sa obrazloženjem da se u spisima predmeta ne nalazi potrebna dokumentacija iz koje bi se mogao izvesti zaključak o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kv.Po1. 410/18 od 27. septembra 2018. godine, koje je potvrđeno ovde osporenim rešenjem, prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je produžen za još dva meseca. U tom rešenju je navedeno da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.Po1.Kre. 5/18 od 6. juna 2018. godine ukinuto rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 – Kv.Po1. 192/18 od 27. aprila 2018. godine, kojim je bilo utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za izručenje, te da je dat nalog da se sačeka ishod međunarodne pravne pomoći po zamolnici tog suda Pom.I3.Po1. 8/18. Polazeći od navedenog, sud je našao da je neophodno dalje trajanje pritvora prema podnosiocu iz razloga propisanih odredbom člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, s obzirom na to da okrivljeni boravi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na području Republike Srbije nema nepokretnu imovinu ni prijavljeno prebivalište ili boravište, odnosno za teritoriju Republike Srbije ga ne vezuju bilo kakve porodične ili poslovne aktivnosti, pa pravilno nalazi prvostepeni sud da napred navedene okolnosti ukazuju da će se okrivljeni u slučaju boravka na slobodi kriti, odnosno pobeći u cilju ometanja sprovođenja izručenja Komonveltu Australije.
Iznete razloge prvostepenog suda u svemu je prihvatio Apelacioni sud u Beogradu u osporenom rešenju.
4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).
Odredbama člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći („Službeni glasnik RS“, broj 20/09) propisano je: da su pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći – 1) da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, 2) da za isto krivično delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena , 3) da krivično gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastare losti, amnestije ili pomilovanja, 4) da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivično delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti , 5) da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju (stav 1.); da izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, međunarodna pravna pomoć će biti pružena povodom krivičnog dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost (stav 2.); da o ispunjenosti pretpostavki iz tač. 1. do 3. stava 1. ovog člana odlučuje nadležni pravosudni organ, a o ispunjenosti pretpostavki iz tač. 4) i 5) stava 1. ovog člana odlučuje odnosno daje mišljenje ministar nadležan za pravosuđe (stav 3.).
Ostalim odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari propisano je: izručenje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi dozvoljava se – 1) radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se prema zakonu Republike Srbije i zakonu države molilje može izreći kazna zatvora od godinu dana ili teža kazna , 2) radi izvršenja krivične sankcije koju je sud države molilje izrekao za krivično delo iz tačke 1) ovog stava u trajanju od najmanje četiri meseca (član 13. stav 1.); da se uz zamolnicu prilaže sledeća dokumentacija – 1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog ili osuđenog (tačan opis, fotografija, otisci prstiju i sl.), 2) uverenje ili drugi podaci o držav ljanstvu okrivljenog ili osuđenog, 3) odluka o pokretanju krivičnog postupka, optužnica, odluka o pritvoru ili presuda , 4) navođenje dokaza o postojanju osnovane sumnje (član 15.); pored pretpostavki predviđenih članom 7. ovog zakona, pretpostavke za izručenje su – 1) da lice čije se izručenje zahteva n ije državljanin Republike Srbije, 2) da delo povodom kojeg se zahteva izručenje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina, 3) da se protiv istog lica u Republici Srbiji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela po vodom kojeg se zahteva izručenje, 4) da po domaćem zakonu postoje uslovi za ponavljanje krivičnog postupka za krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje lica protiv kojeg je pravnosnažno okon čan postupak pred domaćim sudom, 5) da je utvrđena istovetnos t lica čije se izručenje zahteva, 6) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju odnosno da postoji pravnosnažna sudska odluka da je lice čije se izručenje traži učinilo krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje , 7) da država molilja da garancije da će u slučaju osude u odsustvu postupak biti ponovljen u prisustvu izručenog lica, 8) da država molilja da garancije da smrtna kazna koja je propisana za krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje neće biti izrečena, odnosno izvršena (član 16.) ; da istražni sudija saslušava lice čije izručenje se zahteva o svim okolnostima bitnim za utvrđivanje postojanja pretpostavki za izručenje, a naročito o ličnim prilikama, državljanstvu, odnosu prema državi molilji i zahtevu za izručenje (član 21. stav 1.); da nakon saslušanja istražni sudija može odrediti pritvor – 1) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će se lice čije izručenje se zahteva sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja , 2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će lice čije izručenje se zahteva ometati prikupljanje dokaza u postupku izručenja ili u krivičnom postupku pred sudom države molilje (član 22. stav 1.); da pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja lica čije izručenje se zahteva, da po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora, sud po službenoj dužnosti ispituje da li postoje razlozi za produženje ili ukidanje pritvora (član 22. stav 2.); da ako to opravdavaju posebni razlozi, istražni sudija može umesto pritvora odrediti drugu meru za obezbeđenje prisustva lica čije izručenje se zahteva (član 22. stav 3.); da u hitnim slučajevima nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice (član 24. stav 1.); da se zahtev domaćem pravosudnom organu ili policiji može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL) (član 24. stav 2.); da se pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica smatra zahtevom (član 24. stav 3.).
Odredbama člana 26. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći propsiano je: da nakon saslušanja dovedenog lica istražni sudija može odrediti pritvor (stav 1.); da rešenje o određivanju pritvora i pouku o roku za podnošenje zamolnice istražni sudija bez odlaganja dostavlja nadležnom organu države molilje u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona, o čemu obaveštava javnog tužioca , da ako je dostava izvršena neposredno ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL), obaveštava se i ministarstvo nadležno za pravosuđe (stav 2.); da će istražni sudija će ukinuti pritvor – 1) ako nadležni organ države molilje ne podnese zamolnicu u roku od 18 dana od dana pritvaranja, 2) ako prestanu razlozi zbog kojih je određen pritvor (stav 3.); da na zahtev nadležnog organa države molilje istražni sudija može da produži rok iz tačke 1. stava 2. ovog člana najviše do 40 dana od dana pritvaranja (stav 4.); da ako zamolnica ne bude podneta u propisanom odnosno određenom roku, lice se može ponovo pritvoriti jedino na osnovu člana 22. ovog zakona (stav 5.).
5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je pravo na pravično suđenje kompleksno ustavno pravo, kojim se garantuje niz prava koja građanima obezbeđuju određene, pre svega, procesne garancije da će postupak u kome sud odlučuje, biti sproveden pravično, a to su: pravo na pristup sudu, pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom ustanovnjen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku. Stoga je potrebno u konkretnom slučaju ispitati da li je sudski postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način kao što to zahteva odredba člana 32. Ustava.
U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 24. januara 2018. godine, po međunarodnoj poternici INTERPOL Kanbera – Komonvelt Australije. Nakon saslušanja lica čije se izručenje zahteva, ovde po dnosioca ustavne žalbe, njemu je određen pritvor rešenjem sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 od 24. januara 2018. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.Po1.Kre. 5/18 od 6. juna 2018. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kre.Po1. 2/18 – Kv.Po1. 192/18 od 27. aprila 2018. godine, kojim je bilo utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za izručenje, te je dat nalog da se sačeka ishod međunarodne pravne pomoći po zamolnici u predmetu tog suda Pom.I3.Po1. 8/18. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen, tako da po tom rešenju može trajati još dva meseca, a najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je sud, prilikom ocene da li su i nadalje ispunjeni razlozi za pritvor, utvrdio da okrivljeni boravi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a da na području Republike Srbije nema nepokretnu imovinu ni prijavljeno prebivalište ili boravište, odnosno da ga za teritoriju Republike Srbije ne vezuju bilo kakve porodične ili poslovne aktivnosti, Ustavni sud smatra da su sudovi dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje onih bitnih razloga koji ukazuju na postojanje opravdane bojazni da će se okrivljeni puštanjem na slobodu kriti, odnosno pobeći u cilju ometanja sprovođenja izručenja Komonveltu Australije, naročito imajući u vidu da je lišen slobode po međunarodnoj poternic i zbog krivičnih dela : uvoz komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307. tačka 1 ) Krivičnog zakona, zavera za uvoz komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307 . tačka 1 ) Krivičnog zakona i zavera za posedovanje ilegalno uvezene komercijalne količine granično kontrolisane droge u Australiju iz člana 307 . tačka 5 ) Krivičnog zakona .
Stoga Ustavni sud, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe, smatra da nisu osnovani navodi ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i da se konstatacijom u obrazloženju osporenog rešenja da su „ispunjene zakonom predviđene pretpostavke za izručenje nadležnom pravosudnom organu“ ni na koji način ne prejudicira krivica podnosioca ustavne žalbe za izvršenje krivičnih dela za koja nije pravnosnažno oglašen krivim, u smislu člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije .
Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređen a zajemčena prav a podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.